Moja prava profesija profilise tekstove tipa medieval drama, druids ili the Tudors. Volim to, taj deo mene je bitan deo i verovatno spadam u one koji su izbrali ono sto vole. Retki su, kazu.
Genetski sam predodredjena da gledam prezrivo na turbo stil zivota. Drzim da spske prsate znojave kafanske zabavljacice-majke nemaju sta da traze da velikim frekvencijama. Samo su donele neukus ovom nasem, do tada itekako prefinjenom srpskom narodu. Puno je toga i o tome na ovom Corner-u i naravo da je jace od mene, bice tu jos puno toga. Daj boze, da nemam povod, da nam disk
Puno je tema, naporno ih je redjati. Blog ne sme da bude naporan. Arhiva verujem da zato i postoji. A ovaj blog je krenuo slucajno, po nagovoru koleginice, koja je sada daleko, na pesku, pod vrelim suncem, u zemlji nadmenih i bogatih muskaraca sa vise stidljivih nevesta. Blog je lako prihvacen...Prvo su ga citali su ga moji najblizi prijatelji. Ostavljali komentare. Jos uvek me citaju, mozda krisom, mozda javno, ali smo svi svesni da big brother sajtovi, tipa Facebook ili Space zamenjuju diary tip bloga. Tu sve vidite intimno...o svakome.
Dakle, mozda je ovo tekst koji je trebalo da bude napisan za dve godine postojanja Ivana`s Corner, ali, kao i za sve u zivotu, sve radim kada osetim da mu je vreme.
A vi (zavrsicu kao ministarka Dravicka :) mozete da me citate i dalje ako zelite, a znam da zelite.
XXXX, I.
