be there

for dina, irena, vuča, roman, buljbas bros, salle, pok. mileta,

i za mnoge druge, darkvudovske ljude

video sam na drugoj temi kako je izgledalo odrastanje 60-ih i 70-ih u beogradu.

nisam mogao da ne osetim ljubomoru zbog tog video-zapisa,

kad,

slučajno,

dobih glas danas od prijateljice iz ulice nestavše u ne znam kom trenutku dana mrmota

- što devedesete uistinu jesu bile za moju generaciju;

otišav put bordoa i romantičnog baskijskog primorja.

dok sam joj pisao pismo iz nekog razloga sam našao sebe u deset godina starom,

nepremošćenom čini mi se,

osećanju dok prisustvujem rušenju starog tornja na avali

(pao je brzo, nije se previše mučio, posle prvog bljeska je još uvek stajao, posle trećeg ne više).

bez suvišnih reči, moj slušnovidni zapis odrastanja te generacije.