Пре пет година сам у школи имала савршену генерацију. Нису баш сви били одликаши, али су били радознали, активни, жељни да промене свет. Идеална комбинација за рад и забаву. Правили смо мешавину рецитовања и певања рок песама (гост нам био Пера Јањатовић чија је књига "Песме братства и детињства" и била повод) , реп вече (са све брејкерима што се врте на глави и везују у чвор), плесно вече (била и једна трбушна плесачица и они што врте ватру на техно музику), па имитатори (политичари, народњаци, професори), те реге вече. Четири момка и три девојке (са све турбанима живих боја) одсвирали су десетак Марлијевих ствари и направили невиђену атмосферу. Главни вокал је био Јован, друг из краја једног од гитариста. А кад је на крају кренуо Егзидас, а Влада укључио електричну гитару, те у једном тренутку кренуо да лупа по столицама уместо бубња...Један од оних тренутака кад ти је драго што радиш у школи, да све то има неког смисла.
Ево ме пет година касније у СКЦ-у, у Ливингруму, на концерту реге бенда Машта башта. Вокал - Јован. Соло гитара - Влада, моја деца. Около све неки фин млади свет и понеки маторац (мој исписник) што би да не остари у глави, ако га тело већ не слуша. Гужва, сви ђускају, знају речи. Слави се Марлијев рођиш, има чак и колача у бојама јамајчанске заставе. Морам признати да реге није баш "моја шољица чаја", али кад Машта башта насади на то и даб, и ска, и гомилу дувача и јаку гитару, е онда добијеш занимљиве ауторске песме. Није лако у том жанру бити оригиналан, а куриозитет су Јованов необични вокал и одлични женски пратећи вокали. Нађите их на Мај Спејсу и посебно обратите пажњу на ствар Дан, то ће једном бити планетарни хит (још не умем да оставим линк).
Влада иначе игра и фолклор, и студира гастрономију, и црта графите и никада не виче. Има их и таквих. Отуда, кад крену пензоси кукумавку - Ова омладина.. ја извадим његову слику.