Potop

Pljušti nad Beogradom. Jedna od onih večeri kada niko ne želi da bude napolju. Gledam kapljice kako odskaču po asfaltu dok čekam zeleno na semaforu. Ne mogu da saberem misli ispod kapuljače. Previše je toplo za januar. Neki gorak ukus u ustima...Onaj što ostaje posle loše vesti, teških reči ili nove plombe. Stojim na kiši, ona pada po meni, ja ne osećam ništa. Kapi padaju sa moje kapuljače kao sa nekog starog krova. Čini mi se, mogla bih ovako večno da stojim, jer možda i vreme stoji...U stvari samo prebrzo curi kroz prste, a ja ne osećam.