Neka buduća prošlost (Sadašnja sadašnjost)

Skrenuli smo iz Knez Mihajlove ulice, prošli pored knjižare Narodne knjige i male pekare sa leve strane i stigli do raskrsnice. Nije bilo nikog i odjednom je sve utihnulo. Ispred nas su stajala vrata i nad njima natpis „Apropo - knjižara i čajdžinica". Jednom davno sam slučajno naišla na ovo mesto, ali je potpuno drugačije izgledalo. Otvorila sam vrata i zakoračila u jedan drugi svet, miran i tih, neverovatan. Tu na korak od gradske vreve, gužve i šarenila prolećne ženske mode, glasne muzike bašta, zvonjave mobilnih telefona, svega... Oaza mira i tišine. Naručili smo čaj i krenuli da razgledamo uredno složene knjige na policama. „Soooomewhere, ooover the raaainbow...", čuo se prijatan muški vokal sa radija i to je bilo to. To sam tražila čitavog dana. Uzela sam nekoliko knjiga sa police i smestila se u fotelju kraj izloga. Niko ne prolazi ulicom Cara Lazara. Ubrzo su se na sto spustili staklena ćasica bez drške na staklenoj tacni i crni čajnik, s jedne, i cvetna ćasica sa cvetnim čajnikom sa druge strane kvadratnog stočića. Zeleni čaj sa mentom i pomorandža sa cimetom. Neko vreme sam posmatrala to malo savršenstvo. Inače ne pijem zeleni čaj ali dodatak mente je obećavao. Na drugom kraju prostorije maleno društvo starijih gospodja veselo je čavrljalo o nekim davnim vremenima i nekim zemljama u kojima su bile. Iz nekog razloga sam se setila moje majke i ljubavnih vikend romana koje je čitala kad sam bila mala. Verovatno sam od nje nasledila ljubav prema čitanju ali ne i prema takvoj vrsti literature. Ispred mene na stolu stajali su Džejm Džojs Portret umetnika u mladosti, Tomas Man Smrt u Veneciji i Borhes Peščana knjiga. Kada sam bila mala, knjige su kupovale mene, ne ja njih. Stendal i Crveni i crno, Hese, Edgar Alan Po... niko mi nije rekao, prosto su me našle.
Sada je drugačije. Prija mi kada kaže: „To je baš knjiga koju ti treba da pročitaš", i ja puštam da me vodi, ne protivim se i sa uživanjem krećem u novu avanturu. Kasnije, u nekoj budućoj prošlosti, onoj koju još ne znamo i koja će nas iznenaditi, ta rečenica će mi nedostajati skoro do osećaja bola.