Literatura

UBI ME PREJAKA REČ

/ 12.02.2009. u 20:34

Komentari: 32
Čitanost: 13356
/
Preporuke: 1584
/

Noću između 12. i 13 . februara 1961. godine Branko Miljković je prekratio život u dvadesetsedmoj godini i tim činom snažno obeležio svoju poeziju, koja je od početka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke “Uzalud je budim” (1957), “Poreklo nade” i “Vatra i ništa” (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama “Smrću protiv smrti”(1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blažom Šcepanovićem (1934-1966). Pisao je takođe eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog.

“U celom tom opsežnom radu pokazao je neumornost i žurbu ali i umetničku disciplinu i samosvest. Miljković je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostiže umom" i da izražava "stanja uma", a ne duševna raspoloženja. Po obrazovanju filosof, on je verovao da se mogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vraćao prvim grčkim filosofima, naročito Heraklitu, dovodeći u vezu njihovo učenje o praelementima s modernom filosofijom bića. U pesničkom izrazu težio je da spoji moderna istraživanja s klasičnim zahtevima, zalagao se za savršenstvo kao najveći ideal pesme, smatrao da "nema velike poezije bez stroge i određene forme", bio je vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u našoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz naše narodne pesme.”

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama

zbog neba razapetog između prstiju

budim je zbog reči koje peku grlo

volim je ušima

treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi

budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove

ovde

zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom

zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova

budim je zbog ove naše planete koja će možda

biti mina u raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između

dve bitke

kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice

nego aerodrom

moja ljubav puna drugih je deo zore

budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog

drugih

budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati

pticu zauvek sletelu

sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me

nema

ta žena sa rukama deteta koju volim

to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim

uzalud uzalud uzalud

uzalud je budim

jer će se probuditi drukčija i nova

uzalud je budim

jer njena usta neće moći da joj kažu

uzalud je budim

ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa

uzalud je budim

treba obećati izgubljenom imenu nečije lice

u pesku

Početak sna

Neka me nedostojnog vetar obavije

Kulo s vrhom van vremena na koju dišem

Tesno je nebu u ptici ptici još više

Moje izdvojeno oko van glave bdije.

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost

skrijem

Kad ništa ne počinje jer nema mesta više

Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše

Zveri šumom uklete i mene snom ubije.

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim

Što sam video i čuo kada nenađen ronim

U prostor pre reči gde trune moja glava

Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava

Ružo bez sraha, suzo, odbegli ždrale,

Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?

Propovedanje vatre

Ljubavi moja mrtva a ipak živa

Nek u svom danu nedorečen gori

Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori

Pticom osvetljeni pevač koji u meni prebiva.

O zlatni talog vremena prostori

Puni sunca! Senko, gde se ta zemlja skriva

Gde materija sva od zaborava otkriva

Vatru u sebi i dan bez jutra u gori.

Kako se zove pre nego se rodimo

Spremni u tuđoj nadi i bezbolnom ognju sve to?

Zdravo, o moguća zvezdo koju i ne slutimo,

Il me zaboravi pesmo, jer želja je moja kriva.

Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto.

O sve što prođe večnost jedna biva.

postavite na |

Komentari (32)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vladimir petrovic 21:53 12.02.2009

Mnogo može da stane u kapi mastila

Lepo podsećanje na tužnu godišnjicu.
(Uradila je to i AlexDunja, premda u posebnom kontekstu: insistiranju na istrazi pesnikove smrti).

Evo jedne Brankove pesme:

KAP MASTILA

šta sve može da stane u kapi mastila
jedno nenapisano sunce
jedna nepotpisana ptica
jedan nenacrtani cvet
i još će ostati toliko
da se napiše epitaf:

dve su zvezde zanoćile
u čijem srcu u čijoj noći
zatim su dva cveta nikla
iz čije krvi iz čije krvi
i dve su ptice poletele
iz čije glave u čiju noć
dve zvezde dva cveta dve ptice
niko ne zna čije su
niko ne zna odakle su

miloradkakmar 00:03 13.02.2009

Re: Mnogo može da stane u kapi mastila

vladimir petrovic
Lepo podsećanje na tužnu godišnjicu.
(Uradila je to i AlexDunja, premda u posebnom kontekstu: insistiranju na istrazi pesnikove smrti).

Evo jedne Brankove pesme:

KAP MASTILA

šta sve može da stane u kapi mastila
jedno nenapisano sunce
jedna nepotpisana ptica
jedan nenacrtani cvet
i još će ostati toliko
da se napiše epitaf:

dve su zvezde zanoćile
u čijem srcu u čijoj noći
zatim su dva cveta nikla
iz čije krvi iz čije krvi
i dve su ptice poletele
iz čije glave u čiju noć
dve zvezde dva cveta dve ptice
niko ne zna čije su
niko ne zna odakle su

Владимире , знао сам да ћеш погледати . Ове ноћи треба читати Бранка.

112358oo 22:05 12.02.2009

***

Zamorena pesma

Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini

Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa

Prljav od suviše opevavane šume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela mužiku

Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik

Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa

Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet

Al nereč kaže
kasno
je
Necvet
kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije

hvala milorade...

dunja73 22:22 12.02.2009

Re: ***

Umem da te prepoznam
Da ti vratim sve sto sam ti oduzeo
Da te volim
Da te u mislima svlacim dok ti srce ne ugledam
Da samo na tebe mislim dok me lazna smrt muci
Dok mi krv slika uzase u glavi
Dok me sume zaobilaze pevajuci
Dok dan raste od zadobijenih rana

Znas za ovu pesmu ?

112358oo 22:45 12.02.2009

Re: ***

Dan njegova večnost
Cvet njegov dan
Slepoočnice njihov vid
Govorim da progovorim
Glasom se kroz šumu probijam
Čelo sam svoje istrošio
Srce izgubio pevajući
Umem da te prepoznam
Da ti vratim sve što sam ti oduzeo
Da te volim
Da te u mislima svlačim dok ti srce ne ugledam
Da samo na tebe mislim dok me lažna smrt muči
Dok mi krv slika užase u glavi
Dok me šume zaobilaze pevajući
Dok dan raste od zadobijenih rana

To je san koji te potvrđuje
To je ptica koja te dokazuje
To je cvet koji ti lice otvara
To je pesma koja počinje

Postajem vidljiv
Ali niko ne može da vidi
Onoga što u meni peva
Pa ne znam je li stvaran
Predeo kroz koji prolazim.

hvala na podsećanju....:) evo još malo brankovih stihova....

Tražim te praznom glavom praznim srcem
Iza nade iza poslednjeg stiha
Kada rastem prema praznini
I zemlju dodirujem samo stopalima

Tvoja se praznina igra mojim ključevima
Otvara nove praznine srce mastionice
Sve reči koje znam da te dozovem
Kada se pamćenje pomeša sa tuđim danom

miloradkakmar 00:05 13.02.2009

Re: ***

dunja73
Umem da te prepoznam
Da ti vratim sve sto sam ti oduzeo
Da te volim
Da te u mislima svlacim dok ti srce ne ugledam
Da samo na tebe mislim dok me lazna smrt muci
Dok mi krv slika uzase u glavi
Dok me sume zaobilaze pevajuci
Dok dan raste od zadobijenih rana

Znas za ovu pesmu ?

Битно је да Бранко ноћас није сам.
Хвала Дуња.

miloradkakmar 00:10 13.02.2009

Re: ***

112358oo
Dan njegova večnost
Cvet njegov dan
Slepoočnice njihov vid
Govorim da progovorim
Glasom se kroz šumu probijam
Čelo sam svoje istrošio
Srce izgubio pevajući
Umem da te prepoznam
Da ti vratim sve što sam ti oduzeo
Da te volim
Da te u mislima svlačim dok ti srce ne ugledam
Da samo na tebe mislim dok me lažna smrt muči
Dok mi krv slika užase u glavi
Dok me šume zaobilaze pevajući
Dok dan raste od zadobijenih rana

To je san koji te potvrđuje
To je ptica koja te dokazuje
To je cvet koji ti lice otvara
To je pesma koja počinje

Postajem vidljiv
Ali niko ne može da vidi
Onoga što u meni peva
Pa ne znam je li stvaran
Predeo kroz koji prolazim.

hvala na podsećanju....:) evo još malo brankovih stihova....

Tražim te praznom glavom praznim srcem
Iza nade iza poslednjeg stiha
Kada rastem prema praznini
I zemlju dodirujem samo stopalima

Tvoja se praznina igra mojim ključevima
Otvara nove praznine srce mastionice
Sve reči koje znam da te dozovem
Kada se pamćenje pomeša sa tuđim danom

Имао сам част да ми о Бранку причају песници , и не само они, који су се дружили са њим . Овом приликом спомињем : Драгана Колунџију , Миту математичара ...
Хвала и теби Игоре.

vladimir petrovic 02:15 13.02.2009

Re: ***

Milorad K.

Овом приликом спомињем : Драгана Колунџију , Миту математичара ...

Kad spomenu Dragan Kolundžiju, mogu reći da odavno nisam ništa o njemu čitao, niti njegove pesme.
A u podsvesti mi je ostala jedna njegova pesma koja se sastojala samo od JEDNOG jedinog stiha:

Ulica je ptica koja nisko leti.

Učinilo mi se da je to bila najkraća pesma napisana na srpskom jeziku, i to mi je ostalo u sećanju...

ines08 14:26 13.02.2009

Re: ***

112358oo

Dan njegova večnost
Cvet njegov dan
Slepoočnice njihov vid
Govorim da progovorim
...
...

za izbor
i podsećanje...

miloradkakmar 23:58 12.02.2009

Дрво је ове ноћи мало и нејако

Хтео сам само да подсетим.
Бранко је мој омиљени песник. По мени највећи српски песник. Ишао је истим путем, само цвеће, после њега, друкчије мирише, небо плави, Сунце сија, птице црвкућу ; земља, ваздух, ватра и вода заједно плешу ; друкчије се мисли и говори , речи се разумеју међу собом ... Дрво је ове ноћи мало и нејако.

112358oo 00:08 13.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

i neka si milorade..... branko je i moj omiljeni pesnik.... hvala još jednom...

libkonz 00:23 13.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

čovek sa zanimljivom biografijom, svakako.

miloradkakmar 00:29 13.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

libkonz
čovek sa zanimljivom biografijom, svakako.

....и магичном поезијом , живи вечно.

constrictoria92 12:21 13.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Hvala najlepše na podsećanju.

miloradkakmar 13:04 13.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

constrictoria92
Hvala najlepše na podsećanju.

И на овај начин многи ће се приклонити Бранковој поезији.

kolovati 00:27 16.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Branko Miljković je možda tvoj omiljeni pesnik, ali na osnovu onoga što ovde pišeš izgleda da ti malo poznaješ Brankovu poeziju. Kakvo Sunce koje sija, kakve ptice koje cvrkuću, kakvo plavo nebo? O čemu ti pričaš? Na osnovu tvojih pisanija bi čovek pomislio da je Miljković bio vedar čovek i pesnik, da je cvrkutao o ljubavi, proleću. Još samo fale radne akcije, gitara i prva ljubav. Jesi li ti čitao Tragične sonete, jesli li čitao Brankov ciklus Sedam mrtvih pesama? Jesi li čitao Ariljskog anđela? Šta tebi znači stih
Sve je nestvarno dok traje i diše
stvaran je cvet čija odsutnost miriše

Kako li ti shvataš cvet u ovim stihovima. Mogu da zamišljam, a možda je bolje da ne mislim o tome.
Znaš li nešto o motivu Orfeja i Euridike u Brankovom pesništvu? Očigledno malo čim Branka predstavljaš kao nekog veselog pesnika. Čovek koji je napisao stih ''moje oči bez mene lepšu zoru vide'' je neki drugi pesnik i nimalo ne liči na Branka kakvim nam ga ti kao vrsni poznavalac ovde predstavljaš.
Šta hoću da kažem? Nemoj postavljati blog sa temama o kojima ništa ili vrlo malo znaš. Bolje i za tebe i za čitaoce.
A valjda i sam Branko nije zaslužio da na ovaj način bude tema na blogu.

miloradkakmar 03:16 16.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

kolovati
Branko Miljković je možda tvoj omiljeni pesnik, ali na osnovu onoga što ovde pišeš izgleda da ti malo poznaješ Brankovu poeziju. Kakvo Sunce koje sija, kakve ptice koje cvrkuću, kakvo plavo nebo? O čemu ti pričaš? Na osnovu tvojih pisanija bi čovek pomislio da je Miljković bio vedar čovek i pesnik, da je cvrkutao o ljubavi, proleću. Još samo fale radne akcije, gitara i prva ljubav. Jesi li ti čitao Tragične sonete, jesli li čitao Brankov ciklus Sedam mrtvih pesama? Jesi li čitao Ariljskog anđela? Šta tebi znači stih
Sve je nestvarno dok traje i diše
stvaran je cvet čija odsutnost miriše

Kako li ti shvataš cvet u ovim stihovima. Mogu da zamišljam, a možda je bolje da ne mislim o tome.
Znaš li nešto o motivu Orfeja i Euridike u Brankovom pesništvu? Očigledno malo čim Branka predstavljaš kao nekog veselog pesnika. Čovek koji je napisao stih ''moje oči bez mene lepšu zoru vide'' je neki drugi pesnik i nimalo ne liči na Branka kakvim nam ga ti kao vrsni poznavalac ovde predstavljaš.
Šta hoću da kažem? Nemoj postavljati blog sa temama o kojima ništa ili vrlo malo znaš. Bolje i za tebe i za čitaoce.
A valjda i sam Branko nije zaslužio da na ovaj način bude tema na blogu.

Зашто тако љутито, увредљиво,ниподаштавајуће , па и безобразно наступаш kolovati ? Није ми била намера критичко-аналитички приступ Бранковој поезији , нити да дубље залазим у суштину и мотиве његове поетике , њен одраз на ондашње и садашње време , да улазим у разлоге несхватања њега и његове поезије,њену филозофску основу, у његову несрећу и бол - већ само да подсетим на дан његове смрти и да се те ноћи читају његове песме.
Нигде нисам рекао да сам Бранков врсан познавалац , а ти би kolovati морао пажљивије да читаш написано и да то бар донекле и схватиш. Нигде нисам рекао да је Бранко био весео песник , него да је ишао истим путем /песничким , животним, било којим / , али да је после њега постајало све друкчије ... и Сунце друкчије сија, и цвеће друкчије мирише , и птице друкчије цвркућу, и небо друкчије плави. Јасно ли је kolovati ?! И ти си нашао да ме питаш јесам ли читао од Бранка то што помињеш, да ли схватам " цвет " у наведеном двостиху , знам ли нешто о мотиву Орфеја и Еуридике...? Крајње је безобразан савет " да не постављам блог са темама о којима ништа или врло мало знам?"
Можда сам ја Бранка читао, пре него што си се ти родио , бар ми се тако чини из твог хировитог наступа . Ипак, ценим твоју оштрину у одбрани Бранка Миљковића и његове поезије

kolovati 17:18 16.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Neprimereno je da nekoga okarakterišeš kao bezobraznog ukoliko smatra da si nešto pogrešno i neumesno pisao. Zašto sam ja bezobrazan? Zato što smatram tvoj pristup Miljkoviću totalno pogrešnim i neprimerenim? Ako je zato, onda jesam bezobrazan.
Totalno je irelevantno da li si ti mnogo vremena pre mene čitao Miljkovića. Treba li da ti objašnjavam apsurdnost toga? Ne znam koliko godina imaš. Možda si pre mene čitao Miljkovića, ali što se poznavanja ovog pesnika tiče nisam siguran da ga bolje poznaješ nego ja. Uostalom, to nije ni bitno.
Shvatam ja šta si ti hteo da kažeš, ali smatram da nije primereno pominjati cvrkutanje ptica, miris cveća i sijanje Sunca posle nestanka Miljkovića na tako veseo, romantičarski način. Edgar Alan Po je, kao i Branko, jedna tragična ličnost. Ukletim pesnikom ga smatraju kao i Branka,Bodlera,Remboa... Zamisli da neko napiše da ptice posle Edgar Alan Poa drugačije cvrkuću. Možda onaj sumorni Poov gavran drugačije cvrkuće?
Na šta bi ličilo napisati nešto tako? Brankove ptice iz rane romantičarske etape veoma brzo nestaju i on u svojoj poeziji ubrzo samo i po svaku cenu odgaja fenikse i promoviše ih za jedine istinske ptice.
Stih u Baladi kaže:
''kradljivci vizija, orlovi, iznutra kljuju me''

Ko razume, shvatiće.

Ono što Branka razdvaja od drugih pesnika je njegova želja da se pesnik bude do samog kraja. U svakoj umetnosti, pa i poeziji se nikada ne ide do kraja. Ni talentom, ni lucidnošću, ni ludošću se ne ide do kraja. Branko je šansu da bude pesnik do kraja platio najkrvavijom cenom, svojom glavom. Smrću je stavio stravičnu interpunkciju na svoju zadnju pesmu.Brankov čitav život i čitava poezija su kretanje ka grobu, hadžiluk ka smrti. Najispravnija slika o svetu posle odlaska Branka je opisana u njegovoj pesmi Prvo pevanje.
Pročitaj, ako već nisi. Nema tu mesta priči o cveću koje drugačije miriše.

Promeni svoju pesmu. Zar ćemo izdržati
Muziku kada nas bude darovalo vreme,
Brzinu koja se svemu ruga
I CVET kome je koren dozlogrdio

******************************************

Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
Vreme je da CVET progovori a usta zaneme

**************************************************

Najzad sam dovoljno mrtav i ništa me ne boli
Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli
Neka niče CVEĆE iz prokletog tla

Nema u Brankovoj poeziji, osim u gimnazijiskim danima, ljubavi na način na koji ga mnogi čitaju i tumače. Postovao si kao prvu pesmu Uzalud je budim. Nadam se da znaš kako je ta ''moja pesma nad pesmama''
kako kaže sam pesnik, nastala i da znaš tragičan događaj koji je Branka inspirisao daje napiše .
Pročitaj ponovo Brankovu pesmu Prvo pevanje i razmisli da li je to prava slika koja ostaje posle Brankove smrti ili treba još uvek govoriti o nebu koje drugačije plavi i pticama koje drugačije cvrkuću.

miloradkakmar 21:00 16.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Нисам те окарактерисао

kao bezobraznog

већ твој наступ, исто као што ти упорно тврдиш да је мој приступ " Миљковићу тотално погрешан и непримерен " не желећи да схватиш оно што сам ја , по теби иритантним , на један прихватљивији начин - спомњући Сунце, птице , небо , цвет - казао .
Могао сам то рећи и друкчије :
" то је била шума која је појела небо "; " о моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем " ; " Тесно је небу у птици, птици још више ".
.... али би исто значило. После њега све је другачије.

Shvatam ja šta si ti hteo da kažeš, ali smatram da nije primereno pominjati cvrkutanje ptica, miris cveća i sijanje Sunca posle nestanka Miljkovića na tako veseo, romantičarski način. Edgar Alan Po je, kao i Branko, jedna tragična ličnos

Ниси схватио , поштовани пријатељу, јер да јеси не би се тога ни дотицао. Бранкова поезија је много више од онога што си ти научио из књига , од професора ;њу не можеш само да схватиш и оставиш , што је више читаш другачије је осећаш и тумачиш , из трена у трен стварају се нове слике и мисли, потиреш претходно да би направио места за оно што си тог тренутка спознао и тако у недоглед, покушај поистовећења са песниковом поезијом је узалуданост. Осетио сам то. Не познајеш ти Миљковића ,када то достигнеш нећеш моћи никоме да јавиш , а волео бих бар мени да наслутиш. То и сам кажеш

Ono što Branka razdvaja od drugih pesnika je njegova želja da se pesnik bude do samog kraja

, слажем се , али зашто си наставио да објашњаваш-

Ni talentom, ni lucidnošću, ni ludošću se ne ide do kraja

.Упрска га kolovati ! А , тек овим :

Smrću je stavio stravičnu interpunkciju na svoju zadnju pesmu

, шта ти значи " стравична интерпункција " , зар не осећаш да Бранко и даље пева, да није стављена " стравична интерпункција на његову задњу песму ". На осећаш ли то , залудно је сво твоје знање о Њему.
Ценим твоју принципјелност.
" Ево цвета довољно смелог да мирише
На празном месту и у успомени"

kolovati 22:43 16.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Ništa o Miljkoviću nisam učio od profesora jer sam završio školu koja ima veze sa poezijom koliko i ova naša diskusija sa fizikom. Doduše, Miljković je reko da se i Ajnštajn može prepevati. Brankovu poeziju sam čitao do besvesti, razgovarao sam sa Brankovim drugovima sa fakulteta, biografima i kritičarima.
Kako ne možeš da shvatiš najblaže rečeno površnost kada kažeš da ptice drugačije cvrkuću i nebo drugačije plavi. To deluje toliko neprikladno da nemam šta više da kažem. Ako si hteo nešto da kažeš sa tim smislom, imao si hiljadu mogućnosti da to kažeš, a da to ne bude drugačije cvrkutanje ptica.
Nemoj meni da pripisuješ odsustvo različitog doživljavanja Brankove poezije. Nemoj meni koji svako putovanje po Tragičnim sonetima doživljava kao budno sanjanje. Suština Brankove poezije je u stihu ''izgubi put ako putovanju smeta''. Spoznao sam ja to odavno i to je jedini način doživljaja poezije. Branko je svojevremeno govorio da uvek namerno izgubi ključeve od svoje poezije a da kalauze neće da koristi. Kazao je i da želi da njegova poezija bude oslobođena svake inerpretacije jer to osiromašuje pesmu. A nama preostaje da uplovimo u taj svet njegove poezije i da ga ne tumačimo već da ga živimo. Ostaje nam da uživamo u vlastitoj povlašćenosti postojanja u vrtlogu te poezije.
Šta tebi nije jasno kada sam govorio da se u umetnosti retko ide do kraja? Brankov slučaj nije izuzetak. Paveze, Nerval, Cvajg... Ipak, retki su oni koji do kraja budu predani umetnosti po cenu da to plate glavom. Mislim da nema svrhe da ti to objašnjavam jer ti to posmatraš pravolinijiski. O tome govori i ono tvoje ''uprska ga''.
Kakve su ovo koještarije da Branko i dalje nastavlja da peva. Bez uvrede, ali to je na nivou dečijeg zaključka. Živ je, umro nije. I posle njega on...Ovakvo tvoje izletanje mi deluje prilično imperativno, da ne kažem revolucionarno. Tako su na sličan način sledbenici naših NOB I KP tekovina zloupotrebljavali čuveni distih '' hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj''. Pa naravno da Brankove pesme žive, da je njegov uticaj i dalje prisutan. Samo nepismenom i neobrazovanom to nije jasno. Prvih godina posle smrti većina pesnika je pisala pod velikim i preteranim uticajem Branka. Kasnije je taj uticaj bio smanjen i on sada zauzima zasluženo visoko mesto u srpskoj književnosti.
Jeste on svojom smrću stavio tačku na svoju poeziju i dao joj potpuno drugi značaj. Posle smrti potpuno drugačije gledamo na stihove

Srećan ko živi posle svega što je rekao
Srećan ko iziđe iz opevane šume ko prebrodi opevano
More i opšta mesta od svega strašnija
SREĆAN KO SVOJU PESMU NE PLATI GLAVOM

Dakle, imam utisak da tvoj problem sa Brankovom poezijom uporno meni pripisuješ. Šta hoćeš time da postigneš,. Da li misliš da ćeš prebacivanjem sagovorniku da ne razume poeziju Miljkovića i da ne uživa u njoj sakriti iste vlastite nedostatke? Ne znam i ne zanima me. Odgovor daj sam sebi.

miloradkakmar 00:23 17.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Мислиш ли да је довољно , читати Бранкову поезију до "бесвести" , разговарати са људима који су му били блиски , за уплив у непознато , ванвремено, у магију симбола, метафора , надреалног .. и да устврдиш да је на оригиналан начин доживљаваш? Узимаш ли само или дајеш и део себе , одвојиш ли се од земље читајући је , размишљаш ли о ономе шта си прочитао или о изазваном немиру у себи ?
Немам ја никакв проблем са Бранковом поезијом , у ствари имао сам пре 4о-ак година када сам га непрекидно читао и после сваке прочитане песме био немоћан да разлучим да ли сам у стварности или ван ње, па тако нема разлога да пребацујем "свој проблем " на тебе , јер то стање ми и данас веома прија.
Нећу да се позивам ни на то шта је неко рекао о њему и његовој поезији, па чак ни шта је он говорио о поезији , још увек желим сам да трагам , да тим трагањем проналазим нешто ново и различито од претходног у стиховима за које сам мислио да сам " пребродио". Немој да те брине ширина мог схватања Бранкове поезије и његове личности, и твоје је право да то оцениш " праволинијским " , али је неумесно твоје поређење у вези са тим.

Чини ми се да у мојим коментарима читаш само оно шта теби одговара. Објаснио сам, да сам уместо цвркутања птица , неба плава ... могао написати и било шта друго, и навео пар Бранкових стихова , али поента је иста после њега све је другачије. Не треба ваљда да ти појашњавам шта то значи, јер и сам кажеш

Spoznao sam ja to odavno i to je jedini način doživljaja poezije

.Ствар је у поенти , а не у површности примера.

" Две речи тек да се кажу додирну се
И испаре у непознато значење
Које са њима никакве везе нема
Јер у глави постоји једна једина реч
А песма се пише само зато
Да та реч не би морала да се каже..... "

Пријатељу, уживај сам у поезији.

kolovati 16:57 17.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Dakle, ja ne čitam kako mi odgovara već čitam kako je napisano. A činjenica je da si ti napisao da ptice drugačije cvrkuću, da nebo drugačije plavi... Da si napisao drugačije ja ne bih reagovao. Da nisi ništa napisao, onda ne bih uopšte reagovao. Ne bi bilo ove diskusije i sve bi bilo ok. To bi bilo najbolje.
No, šta je tu je. Zamisli da neko kaže da posle Orson Velsa kamere drugačije zuje. Ili da posle Dzona Forda puške vinčesterke drugačije pucaju, a Indijanci drugačije jašu konje. To bi bila nebuloza i glupost par excellence.
Kažeš da nije dovoljno čitati poeziju do besvesti i razgovarati sa Brankovim biografima i drugovima. Ako hoćeš da na potpuni način spoznaš ovog čudesnog pesnika, onda moraš da ga posmatraš iz svih uglova. Uostalom, nisam ja spominjao Dragana Kolundžiju i Mitu matematičara, već ti.
Niko tebi ne spori da možeš iskreno da uživaš u Miljkovićevoj poeziji. Ta čast pripada svakome. Problem je u tom drugačijem cvrkutanju ptica i drugačijem plavljenju neba. Izvini, ali ovakve stvari mogu da se očekuju u vežbankama učenika šestog razreda, ali na ozbiljnoj temi ovog bloga ne. Još gore je to što si ti postavljač ove teme. Nadam se da ćeš da shvatiš najblaže rečeno nespretnost onoga što si napisao.
Imam utisak da preterano mistifikuješ ovog pesnika i skoro sam siguran da si ga ti relativno skoro otkrio. Možda si ti znao za njega pre četrdeset godina, ali sam ubeđen da ti se uvukao u srce i um pre kratkog vremena. Znam to po svom ushićenju i svojom opijenošću kada sam otkrio ovog pesnika. No, nema veze. Bolje ikad nego nikad.

miloradkakmar 18:56 17.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Па , ти мене ,kolovati , озбиљно сврставаш у дилетанте, незреле основце , а ја сваку твоју реч прихватам у контексту зрелог расуђивања.
Проблем и јесте у томе што ти само читаш, на то сам желео добронамерно да ти укажем. Када пређеш на ниво личног схватања , осећаја и доживљаја , без помоћи других , укапираћеш зашто је " после њега другачије цвркутање птица, зашто другачије небо плави ... " Могао сам ја, kolovati , да напишем "другачије цвркућу птице злослутнице , другачије небо самртно плави " , али сам написао шта сам тог тренутка осећао и од тога не одустајем, ма колико то теби било или не по вољи. Када достигнеш, верујем да хоћеш, моћ да се не стидиш онога шта си написао, да то буде подложно критици, да то браниш и истрајеш у томе , онда ћемо моћи да разговарамо равноправно. Не да се сложимо , него да разумемо саговорника. Недостаје ти покушај разумевања.
Почиње да ти недостаје и речи, сувше се брзо супшташ доле у односу на први , па и други коменатр.

Kažeš da nije dovoljno čitati poeziju do besvesti i razgovarati sa Brankovim biografima i drugovima.

Није ,kolovati ! Ти си само примио к знању, у фази си збуњености , слично као и ја 1971. године када сам прочитао прве Бранкове песме. Већ , када споменух ово , да ти кажем да сам у гимназији 1974. из српског језика писао матурски рад о Бранку Миљковићу. Ако је то релативно скоро, не знам шта је релативно далеко.
Слажем се , претерано мистификујем овог мог омиљеног песника и не желим да се тога ослободим. Можда ће и тебе , не будеш ли само читао , Бранко или неко други увући у непознато и мистично, без жеље да то до краја спознаш.

kolovati 22:35 17.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Dakle, gospodine Kakmar, hoću da mi odgovoriš na već postavljeno pitanje u vezi sa Edgar Alan Poom.
Da li smatraš da bi bilo primereno napisati da posle njega ptice drugačije cvrkuću. Kako ne shvataš ispraznost i površnost onoga što si napisao o tim pticama i tom nebu. Mogao si to na hiljadu načina efektnije da kažeš.
Pošto si evidentno stariji od mene normalno je valjda da si Miljkovića pre otkrio. No, to ti ne daje pravo da sa visine gledaš nekoga ko razmišlja na svoj način, a različito od tebe. Miljkovića sam otkrio 1991. posle emisije na RTS povodom 30 godina od njegove smrti. Govorili su Tasa Mladenović, Boža Timotijević, Zlatko Tomičić i njegova žena Ana... Od tada pa veoma dugo sam bio pod bolesnim uticajem Miljkovića. Iz arhiva sam iskopao sve što se moglo i kopirao stranice i stranice. Intervjue Ninu, odricanje od poezije u Dugi, intervju Pavlu Kićevcu dva dana pred smrt... Znao sam stotine stihova naizust i potpuno me obuzeo ovaj pesnik.
pustite ma da koračam
prema sebi kao prema svome cilju
******************************************************
I drvo je reklo: nemoj. Jutro moje belo
ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim

Nemoj samo meni da govoriš o doživljaju Brankove poezije. Ono stanje koje sam doživljavao svaki put kada bih čitao Tragične sonete je nešto zastrašujuće i ne bih poželeo nikome. Ako se uneseš u te stihove do kraja
moraš da imaš vizije, da trodimenzionalno vidiš pesmu. Ta minula čežnja, to izgubljeno sećanje, ta duša elegije i mrtva ljubav koja podseća na disovski motiv mrtve drage je nešto što svaki ljubitelj Miljkovića mora da doživi i to je definitivno nešto najbolje što je Branko napisao. Tragični soneti determinišu metafizičku govornicu ovog pesnika i vraćaju ga u začarani krug iz kojeg nije mogao da izađe.
Ja sam ovog pesnika doživljavao previše lično. Tako ga doživljavam i danas, doduše mnogo realnije, i zato me prilično iritira neprilično pisanje. Ok, ti braniš ono što si napisao i to je u redu. Ali, to ne znači da si imun na kritike. Ja ne sporim da si ti imao dobre namere, ali si napisao na pogrešan način.
I šta to znači da mi ponedostaju reči i da mi pada nivo diskusije? Da li zato što te uporno pitam o istoj stvari i ti uporno odbijaš da odgovoriš? Da li sam ja možda trebao da ti kažem ''uprskao si'' , pa da onda nivo razgovora bude odgovarajući? Da li treba da ti objašnjavam da kitnjasti in memoriam ne ide uz Miljkovića, Pavezea, Bodlera, Poa,Remboa, Londona, Cvajga, Nervala, Kobejna, Curtisa, Bareta...
O kakvoj moći da se čovek ne stidi onoga što je napisao govoriš. KO tebe tera da se stidiš toga što si napisao? Ja pokušavam da te ubedim da to što si pisao nije u redu, ti braniš to što si pisao. Sve je tu ok. Kakav stid i sram?
A to o RAVNOPRAVNOM razgovoru je već neozbiljno. Slobodno ti živi u ubeđenju da se sa tobom ne može ragovarati ravnopravno i uživaj u svojoj visini i nadmoći. Ipak, zapamti

ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce će
proći i kroz naše oči neizmenjeno

miloradkakmar 23:22 17.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Сунцу су хрлиле птице без гласа
Отварајући набрекло небо тишином
У долини празних цветова пут су
Налазили мириси гладне трулежи
Где се за вапај реч тражила

Може ли ово да прође код тебе ,kolovati ?
Напокон си искрено , из реторте душе , што би рекао један мој покојни пријатељ , проговорио.
Подсети ме на осећај мог првог непрекидног ишчитавања Бранкових песама.
Ни у једном трену нисам имао намеру да се издигнем изнад ичега , посебно не тебе као саговорника. Приземан сам човек који понекад има жељу да се одвоји како би спознао једноставност.
Твоја ме је упорност у одбрани Бранка и његове поезије задивила.
Уколико одговарају горе написани стихови , повлачим оно што је било повод овом разговору. Наравно то не могу да избришем јер вођени разговор не би имао смисла.

Надам се да ћемо имати још прилика да износимо мишљења о Бранку и његовој поезији.
Поздрав.

kolovati 19:23 18.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Moram da priznam da su mi ovi stihovi nepoznati. Najiskrenije, čini mi se da su pisani pod uticajem čuvenog francuskog pisca i pesnika Alena Boskea. Uostalom, Boske je vršio veliki uticaj na Miljkovića. Pesma Kap mastila je najbolji primer za to. Inače, Alen Boske i Miljković su bili u kontaktu. Posle Miljkovićeve smrti Boske je jedan svoj roman posvetio upravo Branku. Roman se zove Un besoin de malheur i mislim da je izašao u prevodu Gradine pod nazivom Potreba za nesrećom. Naravno da gore navedeni stihovi prolaze. Sve što na tren izazove konfuziju u mojoj glavi označava mi da to nešto vredi.
Bez obzira na dramu kojom je oknčana Brankova poezija i njegov život, ja pokušavam da nađem nešto optimističko, nešto što će mi dati veru da ima neke vedrine za ovog pesnika. To pronalazim kada god čitam Brankovu poslednju objavljenu pesmu pod nazivom Zajednička pesma. Objavio je zagrebački Telegram 27.1.1961. Tu je Branko ponovo ona jaka pesnička ličnost, ponovo je to onaj Branko sa svojih početnih stepenika, pun života i vere.

Odveć smo mladi pa nam peva znanje
Odveć zaljubljeni da bismo živeti znali
Odveć maštoviti, za svetlosti danje
Jedemo sve što leti nismo pali
Sve smo bogatiji što imamo manje

Ko zna kada, ko zna gde? Kao što Branko reče

NEKI ĆE SVEMIR PONOVO DA NAS STVORI

Gospodine Kakmar, sve najbolje

miloradkakmar 21:52 18.02.2009

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Господине kolovati ,
овај блог се данас- сутра затвара и неће бити више могућности постављања коментара. Као домаћин блога користим прилику да ти се захвалим на разговору из којег сам много тога спознао , а најдраже ми је што људи себе проналазе у поезији , посебно Бранковој. Овакве разговоре о Бранку Миљковићу последњи пут сам водио пре 25 година , када сам схватио да ме је његова поезија поптуно оробила .Чак га нисам читао дуже време не бих ли се "ослободио" њених окова . Мислим да сам донекле успео. Читам ја Миљковића и даље, нарочито у тренуцима осећања слабости, зачаурености , када желим да побегнем за само један трен од бруталне стварности. И онда схватим да је Он сама стварност .

" Он познаје све путеве и ветрове,
ветрове и њихове вртове,
вртове у којима расту речи
и путеви од речи до наде . "

Хвала ти за овај предивни доживљај.

ПС Иначе, ја под наводнике стављам песме других песника.

mashha 16:39 13.02.2009

BM

Da li neko možda ima njegovu pesmu "Emiliji Janković"? Znala sam je napamet do pre par godina, a sad se kao kroz maglu prisećam reči...

myredneckself 08:41 14.02.2009

Re: BM

Да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој?

miloradkakmar 09:36 14.02.2009

Re: BM

myredneckself
Да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој?

Сам у сну своме - ко ће да ме спаси !

leopold_lady 14:49 14.02.2009

Neverovatno,ali istinito ...

ja sam za Branka Miljkovića čula od Alke Vuice .... Gostovala je u jednoj emisiji gde je rekla kako voli jednog čoveka i kako je zahvaljujući njemu otkrila Branka Miljkovića - pesnika .... Recitovala je Ubi me prejaka reč - i tada sam shvatila da moram da saznam ko je Branko Miljković bio ..... I tako,Google-ajući naiđem na informacije - koje su mi pojasnile - zašto za njega nikad do tada nisam čula ...... Ko zna..... Možda nikad i ne bi čula ili bi reagovala - ko zna ko je taj - ali eto,jedno dobro delo od Alke Vuice - zahvaljujući njoj i ja otkrih Branka

.....

miloradkakmar 17:59 14.02.2009

Re: Neverovatno,ali istinito ...

leopold_lady
ja sam za Branka Miljkovića čula od Alke Vuice .... Gostovala je u jednoj emisiji gde je rekla kako voli jednog čoveka i kako je zahvaljujući njemu otkrila Branka Miljkovića - pesnika .... Recitovala je Ubi me prejaka reč - i tada sam shvatila da moram da saznam ko je Branko Miljković bio ..... I tako,Google-ajući naiđem na informacije - koje su mi pojasnile - zašto za njega nikad do tada nisam čula ...... Ko zna..... Možda nikad i ne bi čula ili bi reagovala - ko zna ko je taj - ali eto,jedno dobro delo od Alke Vuice - zahvaljujući njoj i ja otkrih Branka .....

То је још један доказ моћи Бранкове поезије , и поезије уопште.
Један Бранков стих :
" Нема мене ал има љубави моје; "

Sakrij replike | Pošaljite komentar

miloradkakmar

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

UBI ME PREJAKA REČ

Mnogo može da stane u kapi mastila

Re: Mnogo može da stane u kapi mastila

***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

Re: Дрво је ове ноћи мало и нејако

BM

Re: BM

Re: BM

Neverovatno,ali istinito ...

Re: Neverovatno,ali istinito ...

miloradkakmar

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana