"Vreme je da se okrenemo budućnosti, da zajedno predano radimo na bržem razvoju, da ne ostavljamo probleme svojoj deci nego da ih sami rešavamo", rekao je Cvetković.
"Nemamo vremena za političke razmirice, ovo je vreme kada odlučujemo kako će naša zemlja izgledati za 10, za 20 godina. Srbija ima snage za to, a ta snaga leži u bogatoj tardiciji, pre svega, i u jasnoj viziji i u dobro osmišljenoj startegiji"
Priznajem, sumnjao sam. U Vladu RS. Mislio sam da kubure sa vizijom. Sumnjao sam u njen reformski karakter. Odrastao sam, naime, u burzoaskoj porodici trgovaca gde sam usvojio burzoaski svetonazor. Postao sam clan KP CSSR 1920. godine uprkos svom poreklu i tokom svih ovih godina nisam uspeo da se otresem svojih maloburzoaskih pogleda na svet, koji su me i sprecili da budem iskreni komunista.*
Medjutim, posle nastupa Mirka Cvetkovica na Sajmu opstih mesta i ispraznih frazetina koji je ove godine koincidirao sa proslavom Dana drzavnosti Republike Srbije u Orascu - ja se osecam prosto i da izvinete na izrazu, ali, popishan u svom svom materijalistickom skepticizmu, koji mi je do pre samo koji minut razarao duh i cinio me da sumnjam u nase Svetlo Rukovodstvo i Vrhusku. Izmedju vere u svoje ociju i vere u Mirka Cvetkovica & Ekipu, oholo i kurirski podlo sam odabrao svoje oci i sada se gorko kajem i lijem pokajnicke suze, muske - najteze, nad svojim nazovi izborom!
Ali ta Premijerova Vizija, to Razumevanje Trenutka, ta Kristalna Jasnoca, ta Analiza koja prozima do u samu srz problema, ta Resenja koja otkrivaju mogucnost Nasih Lidera da se u jedan jedini trenutak i samo par reci sazmu turbulentni vekovi promena koji su pred nama i da odgovor na njih u vidu neophodne akcije koje ce nas Drzavni Brod uvesti u mirnu luku Prosperiteta, to Drzavnicko (a ne politikantsko) pri`vatavanje u kostac i suocavanje sa alom i vranom istorijskog trenutka koji nas pritiska i po kojem smo do samo malo pre bauljali bez ideje - izlozeno u Cvetkovicevu govoru - pa to razoruzava i najljuceg cinika koji je do sada, vodjen zlobom i sitnicarskim mentalitetom provincijalno sitnog politickog schwindlera - a po modelu "sto gore to bolje" - sumnjao da nasoj Vladi i nasim mandarinima fali, da prostite - vizija!
Gledao sam Mirka Cvetkovica a cinilo mi se da slusam Perikla, Demostena, Cicerona... Al, samo na srpskom!
Evo i rezultata:
Povremeno Prozna Epska Poema Mirku, Demostenu od Orasca:
U podnaslovu -
Mirko Befehel Wir Folgen!
Prva strofa - ispovedna:
Izvini Mirko!
Striche! Ako mogu?
Ispoved ti ovu dajem:
Odricem se ja sad djavla, i na njega crnog kunem,
mrzim (reformski jako) na grehe njegove,
zlocu mu i opacinu pljujem.
treca strofa - zakletnicka malo i metafizicka
Glavu svoju ludu,
obasjanu svetlim suncem Vizijah tvojih,
ponosno dizem k` zvezdam`,
kad ono,
Mirko,
gle,
i ti si
gore!
Strofa cetvrta - sad vec familijarna:
kuda ce mo do Proplanka Srece.
Tamo ce mo, Mirko mili,
svi mi vec od naredne (fiskalne) godine
boraviti,
a mozda se -
(ako revitalizujemo JAT)
i uzdici!
Strofa peta - bombasticna i u stihu ko sva prava poezija:
Samo kazi Mirko rode,
samo kazi, sta i kada!
Mirko, cale,
bice tada!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
*sa sudjenja Rudolfu Slanskom.
