Kako je nastao točak

tekst pisao moj uvek dragi gost, loader

Ima i ova legenda, gde se kaže da je u praistoriji, na tlu današnje Srbije, bio raspisan nagradni konkurs za osmišljavanje nekog načina kojim bi se lokalni šaman prevozio lagodnije, jer mu jahanje koščatih praistorijskih konja beše em dosadilo, em postalo krajnje neudobno.

Kaže se da je nekoliko godina taj konkurs bio otvoren bez uspeha. Nije se odmaklo dalje od velike kotarice za sedenje pričvršćene na bok konja. Nešto složenija varijanta behu dve drvene oblice, koje jednim krajem behu privezane za konja, dok im se druga strana vukla po tlu, a između njih je bila zategnuta koža na kojoj je sedeo "korisnik prevoza", odskačući po džombavim lokalnim i regionalnim praistorijskim putevima. Komisija beše u gotovo stalnom zasedanju. Iz mnogih su krajeva dolazili nekakvi šarlatani u želji za slavom i priznanjem, nudeći svakojake, nesuvisle predloge. Šaman se sve češće vajkao što nije postao inženjer, pa da sam osmisli neko zadovoljavajuće rešenje.

Konačno, jedne praistorijske godine, na jednom od periodičnih zasedanja konkursne komisije sa šamanom na čelu, pred ulazom u veliku pećinu sa tremom od koža i trske - pojavi se neki visok i naočit tip u ogrtaču od crne svinjske dlake. I, pokaza dva kamena, koji behu nešto krupniji od prosečne praistorijske pesnice. Tu svi uvaženi članovi komisije, tu Milka Canić... Zgledaju se. Prezaju... Važni ljudi skoro uvek prezaju da nije neka šega na njihov račun. A prilika u ogrtaču od svinjske čekinje, ćutke, podignutih ruku, drži ona dva kamena. Jedan kamen je kockast, drugi je oblutak, skoro savršena lopta. U jednom trenutku on postavi oba kamena na malu kosinu kraj pećine, pa ih, brzo odmakavši šake, pusti. Kockasti kamen se sporo okrete nekoliko puta, a oblutak se zalete nizbrdo i, pošto udari u neku džombu, naglo skrete, umalo ne razbivši čukalj Milki Canić. Šaman se sve vreme nešto mrštio, zagledao priliku u ogrtaču, pa ono kamenje… Sad beše još namršteniji i zbunjeniji. Pridošlica mu reče:

"Vidiš li, veliki Šamane, kako ovaj kockasti ide sporo, mudro krivuda levo-desno, bira putanju.., dok onaj okrugli ide skoro pravo, i brzo, prosto leti? "

Šaman zažmiri i jedva primetno klimnu glavom. Tada pridošlica odmerenim glasom, precizno i slikovito objasni ono što mu je na umu. Dakle, bilo koja dva kamena mogu da se izdube, tj. izbuše tačno kroz sredinu, da se zatim nabiju na krajeve jedne čvrste i prave drvene oblice, te da se na tu oblicu, kao na obrtnu osovinu, labavim privezivanjem postave krajevi onih dvaju do sada već korišćenih drveta, između kojih je stajala razapeta koža i koja je vukao konj. Sa opisanim tehničkim rešenjem ne bi bilo tolikog trenja i odskakanja, a i konj bi se manje umarao.

Šaman ćuti. Krišom motri izraze ostalih članova komisije. Sav se napeo. Stvara u glavi sliku te mašinerije... Mašinstvo ne zna, ali intuicija mu govori da tu, i te kako, ima nečeg!

Neznanac u ogrtaču od svinjske čekinje tada mu se ponovo obrati, ali naglo izmenivši ton, koji postade skoro upozoravajući:

"E, sad... budeš li izabrao onaj kockasti, sporiji kamen, tvoja odluka biće mudra, a svet će zdravo napredovati. Budeš li, pak, izabrao onaj brzi, okrugli kamen, da po njegovom osliku načiniš sredstva za prevoz sebe samog, a kasnije i za prevoz mnogih drugih - svet će otići u ... slušaj moje reči.. svet će otići u p.m. !!! "

Šaman se na trenutak razmišljao. Beše pomalo i zatečen, jer nije navikao da neko savetuje njega. Onda se prenu, kao da je naglo doveden u nekakav iskonski sklad sa prekim i nadasve inadžijskim podnebljem na kojem je vladao.

"Ti ćeš da mi kažeš šta ću da radim !? - probrunda lupivši se šakama po butinama. Okrete se ka svojim tesarima i praistorijskim zanatlijama, te naredi da se odabere "okrugli prototip" !