Mir Prvi i Drugi

Otrežnjen i potpuno probudjeni baćuška je prvo teorijski razradiio dugoročnu strategiju, a zatim se kroz eksperimentalni rad i istraživanje značajno približio realizaciji. Globalno zagrevanje, koje postepeno smanjuje ledeni pokrivač na Severnom Polu, omogućiće će isplativost I lakše korišćenje njegovih prirodnih resursa.

Stabilna vlada, energentska nezavisnost, kao i napuštanje politike prisustva u regijama od manjeg značaja, omogućili su Rusijii da se okrene onim pitanjima koja im mogu biti od koristi u godinama koje dolaze. U ovom slučaju radi se o proširivanju sopstvene kontinentalne teritorije izvan ekonomske zone od 200 nautičkih milja, a prema Severnom Polu.

Putevima Akademika Fyodorova

Novija istorija interesovanja za Severni Pol je započela ruskom ekspedicijom Artika 2007, kada je istrživački brod Akademik Fyodorov dopremio podmornice Mir 1 i 2, i stotinak naučnika u cilju ispitivanja morskog dna i dokazivanja ruskog prava na teritoriju istočnog Artika.

Konvencija Ujedinjenih Nacija dozvoljava proširenje ekonomskog pojasa van zone od 200 nautičkih milja samo ako se kontinent pruža podvodno više od ove zone. Ako Rusija planira da istakne pravo na jedan deo Severnog Pola onda njeni naučnici trebaju da dokažu da je podvodni deo te teritorije u stvari sastavni deo - produžetak Sibirske kontinentalne platforme.

Istraživački posao se sastoji u kompleksnim istraživanjima podvodnog dela Lomonosovog planinskog lanca i dokazivanja da podvodni deo, nekih milion i dvesta hiljada kvadratnih kilometara, ima isto geološko poreklo kao i kontinentalni sibirski deo. Dve mini podmornice, Mir 1 i 2, su se spustile na oko 4200 metara dubine i obezbedile uzorke sedimentata morskog dna. U isto vreme položile su i mali titanijumski kontejner sa ruskom zastavom.

Čemu ostali zainteresovani mogu da se nadaju...

Prvi direktni konkurenti na deo teritorije Severnog Pola trenutno zaostaju u istraživačkom delu posla. Delimično zbog problema sa flotom ledolomaca, od kojih mogu računati samo na jednog (tri broda su u sistemu rotirajućeg remonta) a u istraživačkom delu izgleda nemaju ideju šta bi trebali da dokazuju. Nova administracija je u tu svrhu predvidela par projekata, za razliku od predhodne koja je bila barem na početku i više rečima okrenuta svemirskim programima.

Predlog da se potroši nešto više od 80 miliona USD a da bi se došlo do novog dizajna ledolomca, koji bi mogao da parira po karakteristikama ruskim nuklearnim ledolomcima, nije naišao na topli prijem u javnosti. Sem sredstava i značajno vreme, najmanje tri godine, bi bilo potrošeno a početak gradnje novih ledolomaca bi se otegao unedogled.

Ostaje da se vidi koliko će ponovni i dopunjeni ruski zahtev za proširenjem sopstvene teritorije na deo Severnog Pola, a koji se očekuje u UN do kraja ove godine, ubrzati planirane projekte kod prvog većeg konkurenta i definisati njegov adekvatan odgovor.