Erazmusi, Jugosi, EUR

Što se tiče ostalih naroda i narodnosti, možda je loše i politički nekorektno reći, ali u skladu su sa predrasudama. Englezi hladni, Nemci proračunati, Skandinavci pederi, itd. Ili su me te predrasude vodile, pa sam ih redom ubacivao u te kalupe, ne znam. Znam samo da su Španci ubedljivo najluđi, i da za sada vode po bodovima na mojoj Evrovizijskoj tabeli. Čak i ako pričaju španski ili katalonski između sebe što sve ostale užasno nervira. Donekle ih i razumem, jer je neuporedivo bolji osećaj pričati svoj jezik prilikom zajebancije. Ali o tome nešto kasnije.

U stvari šta kasnije, odmah. Posle tih žurki, ničim izazvano, upoznah i par Srba. Preko zajedničkih prijatelja iskontaktirao sam nekoliko ljudi koji studiraju ovde (redovno, ne preko Erasmusa), te se sinoć skupismo ovde u stanu, i naravno odosmo u kafanu da začinimo novo prijateljstvo. Takvi smo ti mi Srbi. Ako niste bili u prilici da budete negde na strani okruženi strancima, teško vam mogu opisati taj osećaj - kad se nađeš sa svojima. Mislim, ide meni engleski, sve je to ok, ali na maternjem jeziku ipak mozak radi najlepše. To je ono što mi je nedostajalo tokom one moje srednjoškolske godine u Americi, i sad mi je jako drago što to ovde imam. Gde sam stao beše? A da, odosmo na Campo dei Fiori, tu nađosmo još Jugosa, pivo, pa šotovi tekile, još šotova tekile, i na kraju pevanje Zvezdinih pesama na putu do kuće. Divno jedno veče.

Jutros sam bio na brifingu Basileus studenata na kampusu univerziteta. Basileus je deo Erasmusa za bivšu Jugu, i ostale bivše države kao što je SSSR. Tu nam je u učionici jedan čika držao pola sata predavanje o težnji ka jedinstvenoj Evropi, koja uključuje sve zemlje kontinenta, kako je sramota što to već nije tako, kako nas oni u stvari vole itd. Da, predavanje o jedinstvenoj Evropi, nama sedmoro Jugoslovena, i milionima i milionima RUSA koji su sedeli oko nas :))

Posle smo imali uvodni test za besplatan kurs italijanskog, na osnovu kog će da nas smeste na različite nivoe učenja jezika (beginners, false beginners, intermediate, & advanced). Taj test je za mene bio jako lak, pošto nisam znao ništa :) Smestiše me u false beginere sa većinom već rečenih miliona Rusa, ne zato što baš ništa nisam znao, već zato što ga slabo govorim, iako dosta razumem. To je prokletstvo dobrog znanja engleskog, uvek se uvatiš za engleski ko pijan za plot, i nisi pod pritiskom da naučiš novi jezik.

Drugi utisak o Rimu je, nažalost, sličan kao i prvi. Prljavština, grafiti, propalice na ulicama. Prvenstveno prljavština. Stvarno nisam očekivao da će jedan Rim biti neuredniji od Beograda, ali tako ispade. Bar ovaj naš kraj oko Terminija (železničke stanice), za koji su mi i pričali da je neuredan. Ali i Trastevere, i Campo de Fiori, sve je prepuno bačene ambalaže, opušaka (puno opušaka), nekakvih papirića, rupa na putevima... Već sam nešto slika okačio na Fejsbuk, ali moraću ovih dana još neke da uslikam, možda čak i neki video da napravim, kako bih i sebe i druge uverio u ovo što pišem.

Od planiranih poseta, videh EUR (http://en.wikipedia.org/wiki/Esposizione_Universale_Roma) pre neki dan sa mojim severnim cimerima. Ponos i dika fašističke arhitekture, grandiozno-monumentalan spomenik jednoj gluposti, koji je napravljen za sve samo ne za ljude. Ta čudna atmosfera, monumentalnost i sveprisustvo mermera me je podsetila na Bulevar Unirii i parlament u Bukureštu (http://en.wikipedia.org/wiki/Palace_of_the_Parliament). A i Čaušesku je uporediv s Musolinijem. Mada moram priznati, i kad prave gluposti Italijani imaju stila. Palazzo della Civiltà Italiana (http://en.wikipedia.org/wiki/Palazzo_della_Civilt%C3%A0_Italiana) je stvarno šmekerski, a pošto ga je napravio Musolini malo je posoljen i kontraverzom. Da li nešto što je napravio takav jedan režim može da se smatra lepim, iako to jeste u estetskom smislu? A za spomenik Ujedinjenju Italije ostajem pri stavu da izgleda kao pozornica za Zvezde Granda. Još samo da umesto Viktora Emanuela II jaše Sale Popović.