Kako obecah tako i ispunih ( II Deo)

Ovo me podseti na moju umrlu nanu, a tetinu mamu, nana Julku, rodjenu Pozerevljanku.

Moja nana koju je tata uz osmeh zvao: "Julka brzi voz" ali to uvek skrisom da ga ne cuje. Kad sada pomislim , ona i jeste bila "brzi voz" . uvek u zurbi u pokretu. "Jos da dovrsim ovo, pa ono....pa da onda krenem" Tako je govorila moja dobra nana, uvek brizna i u trci sa vremenom. Volela je da nam sije i da plete i to je radila izvrsno. Volela da veze i hekla. Kuvala bas majstorski i drzala kucu uvek cisto i ustirkano. Sve onako suska pod prstima . A tek posteljina! Sva onako kruta mirisljava. Kad se uvuces u nju suska ko jesenje lisce. Morao si uvek da pazis kada uzmes maramicu, da se slucajno ne poseces, dok brises nos (salim se). Danas niko vise ne stirka, cak ni heklano. Stave onaj tecni stirak sto uopste ne drzi nista kruto. Pa sve visi , ko dronjci.

Nanina je basta bila besprekorna. Uvek puna cveca. Stalno su dolazile neke zene da im nana da pelcere ili lukovice. Nana im uz osmeh da, da bi i njihove baste bile lepe. Mladje zene su je iz postovanja zvale "Gospa nano," zeleci da pokazu koliko su sa njom bliske. One starije samo gospa Jula.

Mozda je za ovu pricu cuo i moj sin, pa je kao mali, mog tecu poceo da zove : cika teco.

Steta sto tada nije bilo izbora za najlepsu bastu!

Nana bi svake godine dobivala prvu nagradu, bez konkurencije! Garant!

Imam osecaj da je nana uvek bila nekako rastegnuta kao guma, izmedju njene Srbije i nas njenih macica. Gospodja Julka - Pozerevljanka udata za mladog, stasitog i lepog slovenca - moga dedu Konarada,koji je radeci kao zeleznicar dosao cak iz Kamnika i ovde u Skoplju ,napravio svoju kucu i ostao zauvek.

Nana je pokraj mog dede imala pravo na rezi kartu, sto bi u prevodu znacilo : besplatno koriscenje voza po celoj Jugoslaviji.

( Ja ne znam dali jos postoje rezi karte , ali i da postoje gde da ides? Sada mozes celu drzavu za jedan dan da obidjes. Pa jos nam i nije valjalo. Eeee a koliku smo drzavu imali!. Sada se na odredjenim granicama, granicimo sami sa sobom. T.J. mi sadasnji se granicimo sa nama bivsima.)

Tako je nana koristeci svoju rezi kartu , svakog mesaca obilazila rodjake po Jugoslaviji. Sedne u Skoplje pa onda pravac Beograd, Pozerevac pa Subotica i skokne do Madjarske ili Rumunije. Sledeci mesec opet Beograd pa skrene u levo, Hrvatska i Slovernija, obidje Italiju ili Austriju, zavisi u kom delu Slovenije ide. Kako kad. Leti pravac more: Budva, Dubrovnik, Split sve do Opatije. Opet Slovenija i u povratku Beograd - Pod obavezno! Uvek je sve pocinjalo i zavrsavalo se sa Beogradom!

Ovek kada se vrati, ona prica:

''Krenem ja tako za Beograd, a srce mi veliko, kao najveci sucokret! I jos vece, tolikooooo!"

Onda rasiri ruke da bi nam pokazala kolikooo.

"Kad se vrcam onda se smanji, postaje sve manje. Kako se priblizavamo granici postaje manje od makovog zrna. Onda se primiri, neko vreme i bude onako sicusno sve do Kumanova.

Od Kumanova pocne opet da raste i postaje veliko, pa jos vece kako se priblizavam vasoj kuci i opet postane tolikoooo!"

Opet nana rasiri svoje ruke da nam pokaze koliko.

"Nije mi srce toliko zbog grada u kome dolazim, ni zbog moje kuce, vec zbog vas moje dece. Samo sam jos ziva zbog vas."

Tuzno uzdahne moja nana.

Ja i sestra je gledamo, smeskamo se i cekamo da vidimo sta nam je iz belog sveta donela. Ona otvara torbe i vadi ono sto je kupila i ono sto je donela kao pozdrav od rodjaka. Onda se nas dve radujemo, a nana nas grli i miluje po glavicama i place.

"Jadna moja cerka , da moze od negde da vas vidi. Ja jos jedino zbog vas zivim."

 

 

Zacuje se zvizduh voza. Bas volim kad ga cujem.

 

Tako se ja i moja teta ljuskamo i polako uspavljujemo, vodjene secanjima, a srce, srce nam ovolikoooo...... idemo za Beograd.

Teta gasi cigaretu i pocinje da me nutka svime i svacime sto je ponela za jelo. „ Sine oces pitu, peceno belo meso, sira ... oces sok , voce? Evo je i kafa, ali to za ujutro, kad ustanemo."

Vadi moja teta one poslastice lepo spremljene i aranzirane. Praznik za nepca i oci. Pravo umetnicko delo.

Pa nije ona dzaba zavrsila Likovnu akademiju u Beogradu. To se odmah vidi po svemu.Vidi se po njenom besprekornom izgledu, prtljagu, nacinu govora, pokreta. Iz svega viri njena rafiniranost i lepota. Moja lepa teta.

Ja iz svoje torbe isto tako vadim ono sto sam ponela za jelo za usput, da ne daj boze ne ostanemo gladne!

Gricnemo po nesto malo i onda ponovo vratimo na mesto. Mozda cemo opet kasnije ili za dorucak.

Operemo lice i stavimo kremu.

" Jao sto ti fino mirise pomada. Koja je to? " pita moja teta.

" Oces da probas? " odgovorim uz pitanje.

" Jel' masna? " ona.

"Nije , hidrantna" ja.

" Daj da probam , stavicu na ruke, jer sam svoju vec nanela. Fina",

" Ajde jos da prodje granica, pa da spavamo." Opet ona.

Nakon nekih desetak minuta evo i granice.

Udje jedan carinik. " Dobro vecer, nesto da prijavite za carina?"

„ Ne nemame", pa onda policija. Oni samo provire i pospano klimnu glavama.

Malo krenemo pa opet stanemo. Opet carina.

" Dobro vece imate li nesto za carinu ? "

" Ne nemamo"

Opet policija, klimanje glavom u znak pozdrava i na kraju krecemo. Pravac Beograd!

Ja se kao uvek ispentarim na gornji sprat i kozna po koji put proklinjem u sebi onu budalu sto je izmislila ovako male i nestabilne merdevine. Jedva se nekako smestim I pri tom lupim tri puta glavom o plafon.

" Jesi javila nekom od svojih prijatelja, da dolazis? " pita teta.

" Naravno "

" Neces valjda opet da jurcas na neka predavanja ili seminare ? "

" Ne, necu. " odgovaram , "Bas cu ovaj put da budem vise sa vama. "

Pomisljam na seminar za koji sam "slucajno" juce doznala iz " Iscelitelja" , pa onda na sajtu procitala da je greska i da ce se odrzati iduce nedelje.

Steta !

Ovoga puta cu se zaista posvetiti porodici, posebno svojim tetkama.

Otvaram "Iscelitelj", paznju mi "slucajno"ponovo privlaci clanak o seminaru : "Order of love". Nikad cula! Seminar vodi Vlada Ilic iz Nemacke.

(" Neki od nasih na privremenom radu" - pomisljam)

Nekakve "Porodnicne konstalacije", fenomenoloska metoda po Bertu Herlingu, interesantno.

U jednom dahu procitam clanak. U isto vreme osecam veliki interes ali mi i zao sto necu da saznam o cemu se radi. Nije vazno, posveticu se porodici.