Poremećaj ličnosti svuda oko nas

 10 do 13% svetske populacije ima poremecaj ličnosti, a procenat onih koji znaju o čemu se ovde radi u generalnoj populaciji je skoro jednak nuli.  Mnogo lakše je nekog opisati kao „ludog", „histeričnog", „pretvara se", „labilan je", „čudak", itd.  Ovakve osobe funkcionišu u društvu često dobro, pa mala, nekad i veća pomalo čudna odstupanja prokomentarišemo „takve je prirode", ne sumnjajući u dubinu i isprepletanost stvari. 

Šta je ličnost?  Pa to, ko smo, i kako funkcionišemo, unutrašnji obrazac ponašanja prema sebi i okolini, postojan i nepromenljiv u odraslom životnom dobu.  Poznato je da se dete radja sa odredjenim temperamentom, na koji se nadogradjuje njegova ličnost kao odgovor na životna iskustva.  Upravo u tom ranom životnom dobu, zbog neadekvatnog odgovora na dečije potrebe, zbog gubitka roditelja, zbog zlostavljanja, itd, dolazi do kratkog spoja, koji se u adolescenciji dijagnozira kao poremećaj ličnosti.  Genetska komponenta ovde nije potvrdjena, ali ima nekih studija koje su otkrile učestalost poremećaja ličnosti u porodicama.  Ovde kopiram svih 10 poremećaja ličnosti sa najosnovnijim opisom:

Granični poremećaj ličnosti: nestabilnost međuljudskih odnosa, identiteta i afekta, kao i naznačena impulsivnost.

Antisocijalni poremećaj ličnosti: Zanemarivanje ili kršenje prava drugih ljudi.

Histrionični poremećaj ličnosti:prekomerna emocionalnost i traženje pažnje.

Narcistički poremćaj ličnosti: grandioznost, potreba za divljenjem i nedostatak empatije.

Izbegavajući poremećaj ličnosti: socijalna inhibicija, osećanje neadekvatnosti i preosetljivost na negativno ocenjivanje.

Zavisni poremćaj ličnosti: podređeno i zavisno ponašanje povezano sa prekomernom potrebom da o osobi neko brine.

Shizoidni poremećaj ličnosti:otuđenost od socijalnih relacija i ograničen raspon emocionalnog ispoljavanja.

Paranoidni poremećaj ličnosti: nepoverenje i sumnjičavost, pri čemu se motivi drugih ljudi tumače kao zloćudni.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti: preokupiranost urednošću, perfekcionizmom i kontrolom.

Shizotipalni poremećaj ličnosti: akutna nelagodnost u bliskim međuljudskim odnosima, kognitivne ili perceptivne distorzije i ekscentričnosti u ponašanju.

(izvor)

Sigurno svako od vas poznaje osobu sa gore navedenim osobinama....Ali oprez!  Mnogi od nas su stidljivi, sumnjičavi, perfekcionisti, ali nam te osobine ne zadaju probleme u vladanju sobom ili funkcionisanju sa bračnim drugom ili sa kolegama.  Kod osoba sa poremećajem ličnosti ceo sistem unutrašnjih osećanja, razmišljanja i ponašanja odudara od obrazaca kulture i društva u kojem se ta osoba nalazi -ona svoje ponašanje doživljava kao normalno (za razliku od nekih drugih mentalnih oboljenja gde je osoba svesna da »nešto nije u redu«), a osudu protiv nje kao nepravednu!

Unutrašnja patnja ovih osoba je duboka iako izgleda sasvim suprotno.  Dobra vest je da se ovim osobama može pomoći psihoterapijom. Loša vest je da za ove poremećaje ne postoji lek.  Ne postoji lek koji može odmrsiti te zapetljane neuronske konce koji su nam ispleli našu ličnost, ali na svu sreću postoje lekovi koji mogu da pomognu ovim osobama da suzbiju česte popratne simptome kao što su impulsivnost, depresija, anksioznost.

Neke od poznatih osoba za koje se sumnja su imale granični poremećaj ličnosti su Hitler, Merilyn Monroe (hodanje na granici izmedju neuroze i psihoze, promena raspoloženja iz minute u minut, naznačena impulsivnost, sumnja u sopstveni identitet, samopovredjivanje, neki psiholozi opisuju ove osobe kao »teenager-e zarobljene u telu odrasle osobe«).  U filmu »Girl, Interrupted« Andjelina Džoli je dobila Oskara za ulogu devojke sa graničnim poremećajem ličnosti.   

Smatra se da ljudi sa narcističkom poremećajem često odabiru profesije kao što su mediji, medicina, politika (potreba za isticanjem, grandioznšću, divljenjem), dok su osobe sa obsesivno-kompulsivnim poremećajem ličnosti i njihovom težnjom za perfekcijom i kontrolom često profesori, takodje doktori.  Narcisi su češće muškarci, osobe sa histrioničnim poremećajem češće su žene, dok su zatvori puni osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.

»Pokaži mi duševno zdravog čoveka i ja ću ga za tebe izlečiti« Karl Jung