FRANKFURTSKE VESTI: Kako preživeti porođaj u Srbiji

TEMA NEDELJE

Uvrede dozvoljene, jaukanje zabranjeno

U porodilištu žena biva potpuno dehumanizovana, postaje broj, ne pita se ni za šta, ne informiše se ni o čemu, od nje se očekuje da samo raširi noge i ćuti, tvrdi Branka Stamenković, pokretač građanske inicijative "Majka hrabrost"

Bilo je vike i u operacionoj sali, porodilja to čuje i krene u plač, takvo ponašanje niti ću praštati niti dozvoljavati, ali ja ne mogu da utičem na lično vaspitanje, kaže načelnik GAK "Narodni front" Dušan Stanojević

PIŠE: Sanja M. TOMIĆ

Biti ginekolog akušer, odmah iza popa, najbolje je zanimanje u Srbiji, ubeđeni su i zvanično i nezvanično građani Srbije. Pokloni, a bogami i evri, pljušte na sve strane iako se porodilje često tretiraju kao "one koje su rado širile noge, a sad kukaju". Suviše često one postaju junaci bolničkog dijaloga: "Ah, izbili smo vam zub prilikom intubacije, ali ne brinite, uhvatio sam ga i sačuvao", "Sin vam je izvađen", "Reci onoj kravi da prestane da urla i da začepi"... Stoga su novopečene a i one starije majke nedavno digle pravu pobunu protiv raznih strahovlada u porodilištima širom zemlje. One zahtevaju ljudskost, ljubaznost, da im se redovno menja posteljina, da im sestre iz laktacije pokažu kako se doji, da imaju jedinstveno pravo da one nose gaće, a osoblje pločicu sa imenom i prezimenom.

Branka Stamenković, poznati beogradski astrolog, prva je podigla glas na blogu B92 pišući seriju tekstova "Zašto Srbi treba da izumru od bele kuge". Porodila se 2004. u Gradskoj bolnici na Zvezdari i kaže da je i dan-danas potresena posle svega što je doživela:

- Kad sam ostala u drugom stanju, otkrila sam da sam u stvari kengurica, jer mi stomak služi i kao poštanska torba. Koliko sam papira i uputa raznela po različitim zdravstvenim ustanovama i načekala se redova da iste isporučim, sigurno sam zaradila bar jednu poštarsku platu. Moj muž-kengur je za to vreme nosio novčanik - da potplati doktore. Posle sam otkrila zašto ženama u Srbiji za porođaj treba dodeliti orden za hrabrost.

Na nagovor mnogih pobunjenih žena Branka Stamenković je pokrenula sajt, a onda je osnovana i građanska inicijativa "Majka hrabrost". Na sajt pristiže na stotine ženskih priča. One iz dijaspore su sve slične, samo su ove srpske - nesrećne svaka na svoj način.

- Žena koja kreće u porodilište mora biti spremna na tretman kakav verovatno nikad u životu nije imala. Tamo biva potpuno dehumanizovana, postaje broj, ne pita se ni za šta, ne informiše se ni o čemu, od nje se očekuje da samo raširi noge i ćuti. Ali čim smo postavile sajt, za tri dana se javio ministar zdravlja Tomica Milosavljević i pozvao nas na sastanak. Ispostavilo se da je pročitao sve od A do Š i rekao: "Da peticija nije upućena meni, prvi bih je potpisao", priznavši da je i on prisustvovao porođaju svoje žene - priča Branka.

Naši doktori nas ubeđuju kako očevi padaju u nesvest, neki veruju da muškarac tako gubi seksualnu želju, a drugi da se gubi privatnost jer su ovde uobičajene socijalističke sale gde se odjednom porađa nekoliko žena. U nekim bolnicama prisustvo muža na porođaju plaća (u beogradskoj bolnici "Narodni front" 15.000 dinara, a u nekima je to nemoguće jer nema uslova (novosadska klinika za ginekologiju).

- Otpor je veliki zato što je muž ipak svedok, koliko-toliko priseban, i sa njim nema šale - tvrdi Branka.

Krajem novembra prošle godine na inicijativu Ministarstva održan je sastanak sa 58 načelnika i 58 glavnih sestara svih porodilišta u Srbiji.

- Hteli su živu da me pojedu, a mnogi su tvrdili da su žene na porođaju histerične, razmažene, neuračunljive zbog hormona... Neki načelnici su priznali da često ne mogu ništa, da čim leđa okrenu, sve bude po starom, da će "morati da prestanu da piju kafu, jer ne znaju šta će im osoblje sipati". Na kraju smo uspeli da se izborimo da u pojedinim bolnicama nose bedževe s imenom i prezimenom, a za najveću pohvalu je "Narodni front". Otpor je neverovatan kao da smo tražili da se tetoviraju - žali se Branka kako je njihova bitka za bedževe prerasla u pravi Kosovski boj.

Na najčešće optužbe žena da je ljubaznost čudna pojava u srpskim zdravstvenim centrima, direktor GAK "Narodni front" dr Dušan Stanojević za "Vesti" otvoreno kaže:

- Bilo je neljubaznosti, ali je i mojih žestokih reagovanja, kažnjavao sam lekare. Zbog vike u hodniku izricao sam novčane kazne na licu mesta. Bilo je vike i u operacionoj sali, porodilja to čuje i krene u plač. Takvo ponašanje niti ću praštati niti dozvoljavati. No i iz inicijative "Majke hrabrost" moraju da znaju da ja ne mogu da utičem na lično vaspitanje.

Da li je u našim porodilištima problem u domaćem vaspitanju ili se godinama neguje stil "poljubite ruku čoveku u belom, jer vam od toga život zavisi", nije pitanje za analizu društva, nego alarm da se prekine s praksom "dobio sam ugovor za stalan posao, više mi niko ništa ne može". Možda će jedan deo bolničkog osoblja širom Srbije prestati da veruje da su pacijenti nezvani gosti koji im remete udobnu radnu atmosferu.

ISIDORA BJELICA

Kao jagnje koje ide na na klanje

Poznata srpska književnica Isidora Bjelica napisala je "Kako preživeti porođaj u Srbiji". Reč je o knjizi koja na realan i duhovit način opisuje trudnoću i porođaj u zemlji gde bubašvabe jure bolnicama, a doktori mogu da se potplaćuju.

- Moj prvi porođaj 1995. godine u Beogradu je bio apsolutni horor. Osećala sam se kao jagnje koje ide na klanje. Moja knjiga je realni, iskreni vodič za žene koje žele da upravljaju svojim životom, jer uz dobru organizaciju i preventivu taj užas može da se smanji za bar 80 odsto. I dan-danas sanjam tu golgotu. Da nisam obećala Bogu drugo dete, posle tog traumatičnog iskustva nikada se više ne bih porodila - kaže za "Vesti" Isidora Bjelica.

Zamerke porodilištima:

Neljubaznost koja ide do surovosti

Korupcija na svakom koraku

"Bebi frendli" program se koristi da sestre ne rade ama baš ništa

Zastareli bolnički protokoli koji maltretiraju i majku i bebu

Očevi kao ilegalci ulaze u porodilište da vide bebu

Svim ženama se daje indukcija koja pojačava bol

Epidural za ublažavanje bolova mora da se plati ili nije u ponudi

Epiziotimija (sečenje međice) radi se svim ženama

Porodiljama se u mnogim bolnicama još ne dopušta da nose gaće

PITANJE:

Treba li muž biti uz ženu dok se ona porađa?

da - 72 %

ne - 28 %

Dojenje kod nas:

majke koje doje bebu - 26 %

koriste veštačku prehranu - 74 %

Cena tatinog prisustva:

GAK Zvezdara 2.000 dinara

GAK Višegradska 6.000 dinara

GAK "Narodni front" 15.000 dinara

ZDRAVSTVENI RADNICI OGREZLI U KORUPCIJI

Trudnica kao tajni agent

Žena treba da bude ozvučena da bi snimila lekara koji traži mito, što je užasan stres, kaže Branka Stamenković

Da je porođaj u Srbiji prava noćna mora, pokazuje i 5.000 potpisnika peticije "Majka hrabrost". Dosad je većina porodilja prolazila loše, čak i kad su imale dobre lekarske veze - na nož bi ih dočekale medicinske sestre.

- Čim uđe u porodilište, žena plaća na sve strane, ali ne plaća za stručnost, jer u nju ne sumnja, nego za pažnju i brigu. Lajtmotiv mnogih pisama koja su pristigla na sajt je "ako ne platiš, pustiće te da danima ležiš na odeljenju i čekaš, dok ne platiš" - navodi Branka Stamenković.

Korupcija se tako udobno ukotvila u svim porodilištima.

- Problem je što i policija i zdravstvena inspekcija samo pasivno čekaju da građani sami prijave mito. Zamislite ženu u devetom mesecu trudnoće koja ide u policiju da prijavi anesteziologa jer joj je tražio 250 evra za anesteziju. Policija je ozvuči i ona treba da ide u bolnicu opremljena kao tajni agent da bi uspela da snimi lekara koji traži mito. Ona treba da doživi užasan stres pre porođaja - kaže Branka Stamenković.

Sagovornica "Vesti" kaže da su problemi u porodilištima brojni, ali tri najvažnija su "vidljiva iz aviona".

- To su katastrofalno loš odnos medicinskog osoblja prema porodiljama, zastareli i nehumani bolnički protokoli koji maltretiraju porodilje i bebe i korupcija.  Treću tačku je najteže rešavati. Druga tačka zahteva dosta vremena i novca. A prva? Ne košta ništa i može se rešiti odmah. Da li će ovaj moj trud uspeti da pokrene bilo šta da bi se situacija u srpskim porodilištima promenila, ne znam. Mnogi su pesimisti i govore mi da nema šanse, da je reč o neprobojnom zidu, da sam luda i naivna. Ja, pak, moram da verujem i da se nadam, inače bih odavno pobegla iz ove zemlje.

ANTRFILE:

Šta se, bre, dereš?

- Bolovi se pojačavaju. Moram da priznam da sam sad već počela da se derem. Čujem kako mi vibrira telefon. Ne mogu da ga dohvatim. Nailazi neka sestra i kaže: "Šta se bre dereš?! Šta oćeš, bre? Je l smo ti rekli da zoveš kad završiš... P... ti materina mala."

(Iskustvo porodilje iz GAK "Narodni front", 2008)

- Prvu noć po porođaju, sestra je odbila da mi da spavaćicu, navodeći da protokol bolnice zahteva da žena prvu noć spava gola. Nikada mi neće biti jasno zašto? Smrzla sam se pored prozora koji je bio polomljen, a grejna sezona još nije počela.

(Priča žene koja se porađala u Gradskoj bolnici u Beogradu, 2004)

Biseri komunikacije

Babica porodilji koja vrišti od bolova: "Nemoj više da dolaziš ovde."

Babica porodilji koja je vrisnula od bola: "Ne njači!"

Sestra porodilji: "Kakva si ti to majka kad ne znas da dojiš?!?"

Sestra porodilji koja se žali da joj beba stalno plače: "Šta 'oćes ti, ja da ti smirujem dete. Ne pada mi na pamet, ti si mu majka ti ga i smiri."

Sestra porodilji koja je moli da joj obuje čarape: "Nisam ti ja majka!"

Doktorka porodilji: "Ovako se porađa a ne kao ti. Razmažena guzica. Ista si kao tvoja doktorka."

Sestra porodilji: "Joj kako si razmažena, šta se dereš? Nisi pišala? E j... svašta!"

Sestra porodilji: "Podigni guzicu."

Doktor porodilji: "Idemo na indukciju, imam avion popodne."

Doktorka porodilji: "Ovo dete vam nije nizašta, a kad budete pravili sledeće, obavestite se majko o prenatalnoj analizi."

Sestra porodilji koja zna da će roditi mrtvo dete: "Šta plačeš?! Jesi ti jedina koja se porađa?! Razmaženo derište!"

REPORTER "VESTI" PIŠE O SVOM NEZABORAVNOM ISKUSTVU

Kako sam se "porodio" u Frankfurtu

Babica nas je dočekala s osmehom, ambijent je bio prijatan, ništa nije podsećalo na bolnicu...

- Moja supruga Zvjezdana je učestale trudove dobila u cik zore. Mada smo se na taj trenutak mesecima pripremali, kada me je prodrmala iz dubokog sna rečima "vreme je za bolnicu", niz kičmu su mi prošli žmarci, a odmah me je strefio i grč u stomaku. Trudovi su prelazni, promrmljam i skočim kao oparen iz kreveta. Istrčim napolje da po ciči zimi startujem i zagrejem motor auta, u nadi da mi se neće ostvariti noćne more o ženi koja se vrišteći porađa na zadnjem sedištu autu dok ja sumanuto jurim usnulim ulicama Frankfurta na Majni, počinje ispovest o tome kako "porodio" reporter "Vesti" iz Frankfurta Nebojša Popović.

- U porodilištu "Birger Hospital" ništa nije ličilo na bolnicu. Zidovi obloženi drvetom, halogena svetla raznih boja, slike, fotografije... Dežurna babica primila nas je sa osmehom i utešnim rečima i odmah mi bude jasno da buduće tate ovde ne samo što ne teraju kao leva smetala već su im dobrodošla pomoć, jer babice ne moraju same da dežuraju pored trudnica. Babica je priključila ženi nekih par elektroda na stomak i iz aparata smo začili ubrzani puls našeg još nerođenog čeda. Onda je otrčala prema nekoj od soba odakle su dopirali, po mom mišljenju, više nego jezivi krici, a meni rekla da pazim na otkucaje srca bebe i dižem uzbunu ako se opasno uspore.

- Sedeo sam pored žene i mokrim sunđerom kvasio supruzi čelo već orošeno graškama znoja, hrabreći se da izdržim do kraja. Priznajem, samoživo sam u tom trenuku mislio kako ću ja sve to da podnesem. Nakon nekog vremena, babica se ponovo pojavila i ustanovila da porođaj može da počne i upitala Zvjezdanu kako bi želela da se to obavi. Na moje iznenađenje, jer sam verovao da postoje samo oni stolovi gde se žene "razapinju" sa nogama u vis, mojoj su ženici ovde ponudili kadu da se porodi u vodi, zatim neku ljuljašku koja je visila sa plafona i za koju sam se ja sve vreme pitao čemu u stvari služi, zatim neku ogromu gumenu loptu i još nekoliko, po mom mišljenju prilično egzotičnih načina da se na svet donese novi život.

- Ističem da u ovoj bolnici nismo imali nikakav specijalni tretman. Naše zdravstveno osiguranje je dakle obično, kakvo ima i većina drugih Nemaca (osim onih koji su osigurani privatno), i ovako dobre uslove za porođaj ima praktično svaka trudnica koja je slobodno mogu da kažem, srećna da se porodi u ovoj zemlji.

- Trudovi su sada bili sve česći i babica više nije izlazila iz naše sobe. Navodila je suprugu kako da diše, kada da "gura", kada da prestane, ja sam se takođe trudio da budem koristan i bez lažne skromnosti mislim da sam zaista i bio, što mi je Zvjezdana i sama kasnije priznala. Brinulo me je samo što doktora nema ni na vidiku!

- U jednom trenutklu babica je istrčala i vratila se sa lekarem, koji dolazi samo na veliko finale. U svoj toj strci, ječanju i dovikivanju lekara i babice, najviše sam se zaprepastio kad su i lekar i babica, kao po komandi, bukvalno polegli po stomaku moje žene. Ali, delovalo je! Nikada dok živim neću zaboraviti trenutak kada sam prvi put ugledao svog sina! Lekar mi je tada, procenivvsi valjda da se dobro držim i da nisam ni blizu nesvestice, pružio hirurške makaze i pokazao gde da presečem pupčanu vrpcu. Hrabro sam to učinio i tako je 1998. rođen naš prvenac Nikola.

Nebojša  POPOVIĆ

Antrfilei:

Šifra za tatu

Interesantno je da u bolnici nisu zahtevali nikakve higijenske mere opreza. Niko nije tražio da obučem beli mantil, stavim masku na lice ili nesto slično. Sve vreme porođaja bio sam u svojoj odeći, a po potrebi sam i izlazio. Ulazna vrata su bila osigurana šifrom, koju su mi rekli, pa sam u svakom trenutku mogao da uđem i izađem i nikoga ne uznemiravajući zbog toga.

Kasica-prasica za čast

Ni na koji način nijedna od babica i medicinskih sestara u bolnici, čak ni izdaleka nije nagovestila da očekuje neki poklon. Ali, naravno roditelji ih obično časte kolačima i tortama, a novac se nikome ne daje u ruke već u zajedniučku takozvanu "kafe-kasu", to jest konzervu koja se nalazi u sobi medicinskih sestara.

Milom ili silom

Moj prijatelj koji živi u Holandiji priznao mi je da je on hteo-hteo morao da prisustvuje porođaju. To se tamo smatra obavezom, a ako majka to zahteva, neodgovornog budućeg oca policija bukvalno sprovede do porođajne sale.

DIREKTOR GAK "NARODNI FRONT" DR DUŠAN STANOJEVIĆ ODGOVARA NA PROZIVKE

Priznajem, imam 20-30 nesposobnih lekara

Svi su došli preko veza, a nisu hteli ni da se usavršavaju, da ih otpustim ne mogu, jer ih štiti Zakon o radu, ističe sagovornik "Vesti"

Iako sve peticije jesu simbol pobune protiv nepravde, za direktora GAK "Narodni front" u Beogradu, docenta dr Dušana Stanojevića, način pobune bivših porodilja je neprihvatljiv. Ovaj ugledni stručnjak ne krije značaj peticije pod nazivom "Majka hrabrost", ali forma na koji je saopšteno nezadovoljstvo suprotno je "objektivnosti". Zbog toga je Stanojević doživljava presuditeljskom, a nikako kao manifestaciju otpora ukorenjenim i nedopustivim odnosima medicinskog osoblja prema porodiljama. Tek, prekinuti su svi kontakti, čuju se samo optužbe na račun navodne isključivosti direktora GAK "Narodni front".

Da li su zaista sve komunikacije prekinute?

- Jesu. Uz sav rizik da ću biti još više napadan i optuživan, reći ću da mi ta peticija majki koje su se porodile i pre pet godina deluje veoma oporo. Tačno je, odbio sam svaku vrstu saradnje, prekinuo sam sve kontakte. Ni izjave za novine ne dajem.

Teška je to odluka?

- Utvrdivši da "Majka hrabrost" selektivno pušta reakcije, odbio sam da sarađujem. Te majke odbacuju sve pozitivne kometare, eliminišu suprotna mišljenja, a plasiraju samo negativne stavove. Kad sam to video, rekao sam - mene ovde nema. Oprostio sam se od njih, odlučio da sa njima ne razgovaram. Nisam netolerantan, hoću da čujem i najgore stvari, ali i da čujem pozitivne primere. Pošto su one isključive, svaka priča je izlišna. Ovde se dakle radi o unapred izrečenoj presudi.

Ova peticija majki prihvaćena je sa ogromnim simpatijama?

- Ne negiram akciju i nameru, ne prihvatam samo formu i isključive stavove. Slažem se, njihova akcija može da nam posluži da saznamo stepen raspoloženja i zadovoljstva pacijentkinja našim uslugama. Njihova peticija takođe može da nam otkrije kako da ispravimo propuste. Jer, ukoliko postoji samo jedna nezadovljna porodilja, mora se videti zbog čega je nezadovoljna i odmah otkriti uzroke.

Tvrdi se da ste neke njihove primedbe već prihvatili?

- Usvojili ih jesmo po hitnom postupku. I to je jedna od dobrih stvari pominjane peticije. Uveli smo odmah obavezujuće bedževe sa imenom, prezimenom, funkcijom i slikom. Nose ga svi lekari, sve medicinske sestre, nosim ga i ja. Nose ga spremačice, majstori, sekretarice, obezbeđenje.

Bilo je konkretnih primedbi na rad osoblja u vašoj klinici?

- Sve su te primedbe velike i opravdane, a odnose se na rad pedijatrijskih sestara koje obučavaju novopečene majke u dojenju svog novorođenčeta. Inače, dojenje je veći problem od porođaja koji dođe i brzo se završi, dok dojenje traje. Kod dojenja nastaju problemi, kod nekih porodilja dojke su natečene, kod nekih bolne, kod nekih crvene, kod nekih curi mleko, neke nemaju mleko... A sestre, njih tri ili četiri obiđu do šezdeset porodilja, nemaju vremena za priču. I sevnu varnice.

A da li je bilo kritika i na stručnost?

- Ankete "Majka hrabrost" i "Narodnog fronta" u jednom su se složili: stručnost nam prolazi bez primedbi. Posebno u četiri najvažnija sektora - u ginekološkoj hirurgiji, dečjem boksu, patologiji trudnoće i porodilištu. Tu sam mnogo toga promenio, stručnost sam stavio na prvo mesto.

Generalno, kakav vam je stručni sastav?

- Biću otvoren - imamo vrhunske stručnjake, ali imamo i lekare ispod proseka. Takvih je između dvadeset i trideset i svi su došli preko veza. Danas su na nižem stručnom nivou no kad su primljeni. Nisu hteli da se usavršavaju, a da ih otpustim ne mogu, jer ih štiti Zakon o radu. Zbog njih sam podelio lekare u pet grupa. U prvoj je elita i tako do pete. Onima iz pete ne dozvoljavam da išta samostalno rade. Mogu da operišu samo uz lekare iz prve grupe. Na taj način zaštitio sam pre svega pacijente, pa struku. Tako radimo dvadeset i više operacija dnevno, a ne tako davno rađeno je najviše osam.

Pominjala se i korupcija?

- Pozelenim i na pomisao da neko može od pacijenta na bilo koji način da iznudi novac. Takav postupak je lekarski moralni krah. Korupcije ima, a pogoduju joj i izjave ljudi iz Ministarstva zdravlja koji često govore kako je u našem zdravstvu sve besplatno. Takođe, poluge za korupciju su i sve liste čekanja. Zbog svega toga moja kancelarija je uvek otvorena za sve i svakog. Ne prihvatam samo unapred sročene presude.

ANTRFILE

Nismo izuzetak

Šta su to zastareli protokoli?

- Ta priča o zastarelim protokolima je jako ružna. Ona otkriva da te žene nemaju nikakvo medicinsko znanje, ali to im nije smetalo da pljuju i mene i moju kliniku. Pokušao sam da im objasnim običnim jezikom da je klistiranje pred porođaj normalan tretman svuda u svetu, da je brijanje obavezno. U suprotnom porodilja bi bila do guše u izmetu prilikom porođaja. Ponavljam, te procedure obavezne su i rad se i u porodilištima Norveške i u porodilištima Amerike.