Slow Emotion Reply

Provlačim se kroz dane i noći, isto tako mogu biti i duh. Godinama učim da osećam, i osećanja se mešaju i stapaju u jedno, osećanje nemoći i konfuzije. Kao da čujem glasove koji odsvud šapću i pozivaju.........mešaju se i onda se blokiram. Tada zastanem i odmaknem se od sebe, posmatram se s visine i vidim nista.

Pomalo prezirem psihologiju, sociologiju, medicinu i ostale nauke koje treba da mi objasne zbog čega se osecam tako kako se osecam. To sve nema nikakvog smisla jer sve samo objasnjavaju posledice. Uzrok je uvek neuočljiv, bar na prvi pogled. Stavi mačku u kutiju, zatvori je i uplaši nečim, staće u ćosak, nakostrešii se i u trenutku kad otvoris kutiju  probace da ti iskopa oci.

Danas sam slow emotion reply i slusam THE THE "Slow Emotion Reply",ako ih se jos uvek neko seca.....

Refren ide ovako:

"Everybody knows what's going wrong with the world
But I don't even know what's going on in myself..."