Zašto je vlada trebalo da plati milion dolara

Najnovija verzija Borbe tek što je počela da izlazi, a već je uspela da dobro prodrmusa političku scenu i potencijalno teško naudi vladajućoj koaliciji objavljivanjem priče o tajnoj odluci vlade da plati milion (i slovima: 1,000,000) američkih dolara za, kako se navodi, "slobodu" Miladina Kovačevića. Novine koje za svega mesec dana uspeju da razotkriju tajne planove vlade, svakako zaslužuju pohvalu.

Iako je ova vladina odluka bila tajna, nekako je procurela u javnost i, kako to obično biva kada se tajni dokumenti odbjavljuju u novinama, može imati neprijatne posledice po vlast, a naročito može da trpi ugled ministra Jeremića koji je ionako predmet čestih kritika i pro-zapadno i nacionalistički orijentisanih posmatrača. Priču su ubrzo preneli svi vodeći srpski mediji, a vladin biro za štampu bio je potpuno zatečen, pa su ministri morali da se snalaze kako su znali i umeli, uglavnom odbijajući da komentarišu slučaj. U svetu politike, to je vrlo blizu priznanju da, narodski rečeno, tamo gde ima dima ima i vatre.

Javnost je predvidivo reagovala uglavnom sa užasavanjem nad ovim rasipničkim i nepravičnim trošenjem oskudnih para poreskih obveznika kojih u Srbiji ionako nema dovoljno. Za razliku od većine komentatora na Blogu B92, ja mislim da je vlada postupila odgovorno kada je rešila da plati odštetu, ali i da je postupila glupo kada je tu odluku proglasila tajnom. Probaću da obrazložim i zašto tako mislim. 

I ranije se na slučaj Miladina Kovačevića reagovalo dvojako: za jedne on je bio baraba i siledžija koji je ne samo brutalno prebio slabijeg od sebe, nego je još i svojom sebičnošču dodatno otežao ionako loše odnose Srbije sa Amerikom. Za druge, on je heroj koji je braneći čast svojih prijatelja postao žrtva nepravičnog plutokratskog američkog sistema. S obzirom na meni poznate činjenice o ovom slučaju, mislim da su oba ova ideal-tipska gledišta delimično ispravna, ali su isto tako i delimično nesipravna jer se previše fokusiraju na način na koji je Miladin Kovačević došao u sukob za zakonom. Zašto, kako i u kojoj meri je prekršen zakon pitanje je o kome treba da odluči sud kada razmotri sve što zainteresovane strane imaju da kažu o tome kako je došlo do sukoba i nanošenja povreda kao i o navodnim preinačavanjima iskaza i pritiscima na svedoke. Kada bi to bio isključivo pravni problem, cela stvar bila bi rešena sa mnogo manje buke, a javnost se tom stvari ne bi mnogo bavila.

Slučaj Miladina Kovačevića nije jedinstven po tome što je optuženik uz pomoć korumpiranog visokog službenika ambasade uspeo da prevari sud. Stotine kriminalaca slobodno se kreću svetom pomoću urednih isprava ili pak godinama izbegavaju sudjenja krijući se iza zakona koji zabranjuju ekstradiciju, a koji postoje u mnogim zemljama koje Srbiji obično služe za ugled. Kao što čak i mnogi Amerikanci primećuju u svojim kometarima na vesti o ovom slučaju, stvar verovatno nikada ne bi ni dobila ovakve razmere da pretučeni mladić Brajan Stinhauer nije sin bogatih i uticajnih roditelja sa prijateljskim vezama u Senatu SAD. Zahvaljujući tome što su senatori Šumer i Hilari Klinton tokom izborne kampanje od Miladina Kovačevića napravili spoljnopolitičku temu, Vlada Srbije se našla u vrlo neugodnoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.

Sa jedne strane, dobri odnosi sa Amerikom predstavljaju ključnu polugu razvoja Srbije i vlada ovako male zemlje mora da se iz petnih žila trudi da te odnose što više popravlja. U tom smislu, štititi čoveka koga goni američki sud, a čije izručenja zahteva ne samo Stejt Dipartment, već i dvoje tako uticajnih američkih političara, ne dolazi u obzir. Sa druge strane, ustav i zakoni Srbije zabranjuju izručenje naših državljana drugim zemljama. Kako sudjenje u Srbiji uz svedočenje preko video-linka nije impresionralo  američku stranu, ostavljena da bira izmedju američkih zahteva i kršenja ustava i zakona, vlada praktično nije imala izbora nego da poštuje ustav svoje zemlje, i da da sve od sebe da Amerikancima udovolji na neki drugi način.

Po svoj prilici, rešenje je nadjeno tako što je vlada preuzela punu odgovornost za postupke svojih državljana i diplomatskog osoblja, i američkoj strani ponudila vansudsko poravnanje sa Stinhauerom. Svota od milion dolara je neuobičajeno visoka, ali s obzirom na značaj i stanje diplomatskih odnosa izmedju Srbije i SAD, mnogo prostora za cenjkanje nije bilo. Po mom mišljenju, ovakav ishod pokazao je da Vlada Srbije ima veoma kreativan pristup rešavanju teških diplomatskih situacija i za ovakav postupak zaslužuje pohvalu, a ne prezir.

Medjutim:

Po sistemu spojenih sudova, američka politizacija slučaja Miladina Kovačevića imala je odjeka i u Srbiji. Pro-zapadni deo javnosti opravdano se prestravio od još jednog diplomatskog skandala, optužujući vladu za ponašanje njenih diplomata. Nacionalisti su likovali nad činjenicom da je jedan Srbin prebio Amerikanca, a Srpska radikalna stranka je u svom karakterističnom stilu, pozvavši Miladina Kovačevića u Skupštinu, odmah probala i da ga politički unovči kao novopečenog simbola srpskog ponosa.

Umesto da svojim društveno odgovornim postupkom na diplomatskoj sceni učvrsti svoj kredibilitet kod kuće, vlada je u strahu od kritika pro-zpadnog dela javnosti svoju odluku proglasila tajnom. Umesto da na sva zvona oglasi brigu za medjunarodni položaj zemlje, poštovanje pravnog poretka i značaj odgovornog ponašanja naših u inostranstvu, vlada je sebi dala autogol izazvavši gnev onih koji ne razumeju čime je Miladin Kovačević zaslužio takav tretman.

Naravno, cela priča još nije stigla do kraja i ja ne bih voleo da sam u koži Miladina Kovačevića. Pošto je galantno potpisala ček na milion dolara, vlada će morati će se postara da celo naše društvo iz ovog slučaja nauči lekciju o odgovornosti, poštovanju zakona i pravila službe (uključujući i čuvanje državnih tajni), ali iznad svega, o tome šta zaista znači biti patriota. U protivnom, Jeremić, Cvetković i Tadić treba da traže drugi posao.

Post Scriptum

Ovo je moj prvi blog i zato sam obavezan da stavim jednu napomenu. Kao neko ko je banovan zbog drugačijeg mišljenja, ogorčeno se protivim toj meri i nemam nameru da je koristim. Sve što napišemo govori pre svega o nama. Računam da će moderator obrisati postove koji šire bilo kakav oblik mržnje ili diskriminacije u skladu sa disklejmerom.