Животиње и људи

Много волим животиње. Имали смо у кући хрчка, зеца, златне рибице, пса и папагаја(наравно не у исто време). Мала исправка: папагај по имену Маки и пас Оги су били заједно(Маки у кући, Оги у дворишту). Најдуже је био Маки, жут као лимун и невероватно весело створење(4 године, док није побегао). Шта је све радио, то је било чудо! Знате какви су папагаји... Пас Оги је уствари била женка(то смо касније открили). Нажалост, угинула је...  Е, сад читам новине и мало, мало, па прочитам о чопорима паса који су изуједали неког човека, жену или дете. Моје лично мишљење је да нису пси криви, него несавесни(čitaj okrutni) власници. Узму мало штене, кажу "Јој, што је слатко", уопште не размишљајући колико ће штене да порасте. И онда, наравно, се чуде кад виде после неког времена колико је порасло и колико једе. Па га, брже боље, "шутну" из топлог дома... Мисле ваљда, снаћи ће они. Е, није тако лако њима који су одрасли у топлини стана. Замислите како би било, вама који сте имали пса, да и вас једног дана без пардона напоље и да тражите шта ћете јести или где ћете преспавати. Дивим се онима који се смилују, па им сваки дан дају храну. Како људи могу бити толико без душе?