Kako Ofarbati Molera

Za Mefista od davnina interesantni kao objekat posmatranja i gotovo ostvareni ideal Palih Andjela ali kada se potonji napiju i krenu da lupetaju - stanovnici ovih krajeva, proteklih  dana prevazilaze sami sebe u uvrtanju realnosti izvrtanjem stvarnosti kojoj su svedoci, posramivši po ko zna koji put izopačenu maštu onih kojima je to posao.

Ajde što ovdašnji vole da izvrću istoriju i prošle događaje kojima nisu prisustvovali - samo da pomenem čuvene „heroje" Miloša Obiliča i Marka Kraljevića (o njihovom herojstvu neki drugi put) već od običnih kafanskih kukavnih siledžija dan danas i pored trumatičnog iskustva prošle decenije prepune tupih siledžija i njihovih supružnika i dalje od istih prave narodne heroje, iako čame zatočeni voljom jednog istog takvog negdašnjeg generala.

Tamo negde Bogu iza ledja ode momak jak i započne megdan u kafani, ili što bi pesnik u omiljenom vašem guslarskom desetercu rekao „desnica mu otkači se ruka" te on na mrtvo ili blizu toga prebije (veoma bitno) - slabijeg od sebe. Utreniran i jak ubije boga u nekom mučeniku za kojeg ni dan danas ne znate je li izašao iz bolnice i kako mu je. Ne znate mu ni ime. Ne daj bože da je neko odavde napisao ponešto više o žrtvi - jer po uvrnutom obrascu ovdašnjem taj prebijeni je zločinac koji se sam podmetao pod mišice našeg nesuđenog košarkaša i tukao se sam o ovdašnju pesnicu, kao što je i onaj pokojni glumac prošle zime pogrešno vozio svojom trakom puta i dozvoljenom brzinom te naleteo na lokalnog humanitarca i bivšeg sreskog načelnika, koji je hteo da izbegne jedan sudar pa u najboljoj nameri napravio drugi - sa fatalnim ishodom za glumca i sreski odmerenom kaznom za sebe.

Onda vaš junak uz izdašnu rođačku pomoć podmiti službenika diplomatskog predstavništva svoje sopstvene zemlje, okaljavši i službu i zemlju i obmane jedan ozbiljan sudski sistem tudje zemlje koja ga je primila da uči i napreduje u sportu koji je odabrao kao svoj životni poziv. Pri čemu ta ozbiljna zemlja nikako ne voli one koji se podsmevaju njihovom ozbiljnom sistemu deljenja slepe pravde i nepravde. Ni ja ne znam zašto ali tu su nekako zaguljeni, valjda im se može ili moraju tako. Naravno ovde se to smatra iživljavanjem moćnih koji nemaju pametnijeg posla nego su se uhvatili „našeg" momka kao da nemaju oni svoje serijske ubice i ostale nego moraju „našeg" košarkaša. E nije nego. Ni za milion dolara. Naravno, onaj što je završio u bolnici se sam tukao glavom o gredu da bi vama naudio.

Vaš junak u ovdašnjem maniru pobegne, utekne, sakrije se, što je ovde valjda vrhunsko junaštvo. Kriti se i bežati od suda! Ne od ovdašnjeg suda, ovdašnji su dobri - ovde će uskoro svi dolaziti da im sude. Koliko znam, a Mefistofelu treba na reč verovati mnogi se iz Evrope i sveta ozbiljno spremaju da im ovde sude. I to s pravom. Pa gde još može čovek, pomenuti isreski humanitarac da ubije drugog čoveka ni krivog ni dužnog, da sud potvrdi da se radi o ubici i da mu odmeri čitavu godinu zatvora? Nije džabe ideja da se za ratne zločine u dalekoj afričkoj zemlji sudi ovde kod vas. Kako ja grubo računam, samo da namirišu prevejani advokati evropskih i prekoatlantskih zemalja - biće ovde na hiljade koji bi hteli da im sude - ovdašnji sudovi.

I to bi mogao da vam bude dobar posao. Sudjenje bogatim siledžijama i ubicama. Ekskluzivni zatvori na splavovima po Dunavu i Savi za bogatu klijentelu - posebna odeljenja specijalnih sudova za inostrane počinioce - koji će morati debelo da plate da im ovde sude. Nije prošla nezapažena tolika želja da se baš ovde kod vas sudi - toliku ljubav prema svojim sudovima mislim da nema ni jedan narod pod kapom nebeskom. Valjda zato što ti vaši sudovi jedini pravedno sude. Svi ostali nešto ne valjaju, valjda mnogo odrežu, a ovi vaši po meri. Taman kako treba.

No, da se vratimo našem siledžiji - koji se u međuvremenu još više osilio pa iz ilegale prešao u medije - postajući medijska ličnost još malo pa kao vaši večiti političari. On dobija minutažu na televizijama kakvu dobitnik vaše prestižne nagrade za roman godine može samo da sanja iako je ugledan građanin i profesor u istoj onoj stranoj zemlji u kojoj je siledžija prebio drugara. Piscu ste dali nagradu, bilo je tu i malo para pa ste ga ispratili  uz po koji intervju na televiziji a u štampi je dobio možda i stoti deo prostora koji je imao siledžija. Iako je ovaj pisac u toj istoj stranoj nevaljaloj zemlji mirno istraživao i napisao knjigu o Tesli koji je bio cenjen i poštovan po vama nedovoljno u toj istoj zemlji koja bi da zgrabi našeg košarkaša i niko ga nije proganjao što je vaš, verovatno zato što nikoga nije tukao po kafanama nego je svetu omogućio blagodeti u kojima več više od veka uživa. Međutim vama ni pisac ni Tesla ne znače koliko siledžija. On je glavni!

Vode ga čak i u vašu sada već svetski čuvenu skupštinu, koja radi samo kada je slikaju za TV da bi se svi oni koji su mislili da je to vrhunac čitavog slučaja, uključujući i moju malenkost - razočarali. Katarza tek dolazi! Ovaj žilavi narod tek sad će opravdati svoje vekovno stvaralaštvo neopevanih uvrnutosti, po kojima ima još samo par takmaca više u minulim civilizacijama no u današnjem svetu.

Top-secret fajl, Dosije X, 007, državna tajna stupa na scenu! Siledžija postaje centralni lik špijunsko-votergejtske afere na vaš baba se češlja način. Zbog njega imate krticu u vladi, curenje iz obaveštajnih krugova, prepadanje novinara, niksonovski pritisak da se oda izvor informacija i nećemo baš da upadamo u novinske kuće - aferu. Nekontrolisani pripiti gest jednog siledžije postaje One Million Dollar-Euro skandal.

Čudo božije kako vi umete da napravite i zamesite kolač! Ja vam se ponekad divim! Ne mogu da zamislim režisera i scenaristu koji bi mogli da smisle tako neverovatnu predstavu, a da ona ne izgleda glupo na sceni. Toliko ste vi dobri moleri - svi skupa. Narod, mediji, vlast. Farbate jedni druge u dugine boje i ništa ne stružete ono staro - ne skidate tapete nego udri sloij preko sloja!

A zašto? Šta je taj siledžija uradio za vas da biste siromasi kakvi ste izdvajali pare za njega? Kome je takva čudno-uvrnuta ljudima nesvojstveno naopako genijalna ideja pala na pamet? Platiti novcem ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem da se ne sudi negde tamo dečku koji je drugog dečka ubio od batina. A možda i nije. To tek treba da se utvrdi. Ali biste vi ya svaki slučaj da odrešite kesu unapred.

Zašto je taj mladi čovek koji je pretukao, prevario, podmitio, pobegao - toliko važan za vaš patriotski osećaj? Zašto ga sutra ne bi spakovali u avion i vratili ga tamo odakle je kukavički utekao umesto da plaćate za njega - i to tajno. Kakvim to diplomatskim razlozima možete da opravdate? Zašto veličate ili dopuštate da veličaju takve „junake" ? Po čemu je on nešto posebno za vas pa ga ne date - osim po izrazitom kukavičluku u svakom činu svoga dela - što vi valjda ne vidite ili genetski ne znate šta je hrabrost a šta kukavičluk? (A nekda ste zaista imali zdravo hrabre u svojim redovima, pa ste ih valjda istrošili)

Sa stanovišta Palog Anđela koji to što vi radite pokušava vekovima da čini ja bih samo da nekako saznam kako vama ovdašnjima polazi za rukom da sve radite naopako, da nas pale anđele - sklone farbanju belog u malo tamnije tonove uvek nadfarbate - spontano i lagano?

Kako ste to od jedne studentske tuče na deset hiljada kilometara odavde napravili nacionalnu dramu? Znate li koliko truda je potrebno da se od takve gluposti napravi slučaj koji ste vi onako uzgred napravili?  Da li ste ikada pomislili na žrtvu - da je i onaj tamo jadnik čovek koji traži pravdu i da ni jedan siledžija, ni za mnogo veče pare od tog vašeg miliona nije umakao - nama tamo dole, gde se sabiraju svi racuni i gde nema moleraja?

Koga vi Moleri u stvari farbate?