Izgubljeno u prevodu

/ 08.09.2007. u 02:54

Komentari: 147
Čitanost: 20556
/
Preporuke: 4224
/

„Dva loša ubiše Miloša“ reče jednom neka kolmovana tetka u prastaroj sapunskoj operi (Dinastija) što se davala na TV Beogradu. Šta je ona stvarno rekla ne znam, nisam čuo, a i da sam čuo sto-posto bih dosad zaboravio. Ipak, dosetku duhovitog prevodioca evo, i dan danas, pamtim i rado je se povremeno setim.

A na nekakvoj australijskoj sapunici (ne sećam se imena, sećam se samo da se tu tragalo za nekom ženom koja se izgubila) na nekakvom gala venčanju neki klinac u smokingu uđe u salu skroz pijan i obrati se šokiranim svatovima: I’m a persona non grata. Glupa izjava, pijanog čoveka, izrečena na australijanskom, a dole, u titlu, lepo bosanski, piše

– Ja sam persona, ne gracija!

Verujte, ničijeg se imena iz te serije ne sećam, čak se ne sećam kako se zvala izgubljena gospođa oko čije sudbine se gledalište onoliko sekiralo, ali imena prevodilice još pamtim.

jedno je kad recimo vi čitate priču o nekakvom poselu, negde u balkanskim brdima. Ono: zima, zavejalo a seljaci se skupili oko ognjišta i čavrljaju uz rakiju. U neko doba počne i kulturno-umetnički program. Neko izvadio gusle pa počeo da poje o srpskoj slavi i srpskim junacima. Cvile gusle, zavija guslar onako ritmično, nižu se nesreće, nedaće, pogibije, stradanja... Svi plaču ko kiša, a kad pesma spomene ime mrskog negativca, žene graknu kletvama, grde, psuju ga što, vrag mu dušu odnio, hteo da unesreći našeg čestitog cara. A muškarci stežu pesnice – rukama bi zadavili dušmanina kada bi im dopao šaka.

Ako čitajući naleti na reč GUSLE pravi poznavalac srpskog jezika i kulture neće biti iznenađen dramskim obrtom koje one neminovno donose te ga nastavak teksta uopšte neće iznenaditi. Više-manje ste mogli da naslutite šta će se otprilike odigrati. Sasvim je drugi padež kada to isto prevedeno na strani jezik čita neki stranac . Koncept ognjišta će još i shvatiti, seljake isto tako, s gunjevima i šubarama već će imati problema, a kada na scenu stupe gusle i neobjašnjivo donesu nagli obrt, stranac se gubi i pojma nema šta se i zašto tu dogodilo. Ako je maštovit, preostaje mu samo da nagađa kakav magičnu moć taj instrument ima i kakav snažan utisak ostavlja na Srblje. Mi znamo da kad zagude gusle, kad se prolomi unjkav glas guslarev, tada se Srbinu krv ledi, duša mu se topi, melanholija ga hvata, suze same naviru na oči. To se ne može sažeti u fusnotu. To se mora osećati svim bićem.

Ili, recimo, šta činiti kada pisac, kao uzgred, spomene Kraljevića Marka. Kako neko ko se nije načitao deseterca uopšte može da zna koliko je ozbiljna stvar u pitanju?

Ili kad, pošto je saslušao Zokijev sastav o Titu u kome on zaključuje da više voli maršala nego oca i mater, Zokijevi šokiran teča kaže:“A sada, ne opraše nas ni Dunav ni Sava!“ Kako dubinu tog zgražanja preneti u običan titl?

Zaključujem: Koliko god se čovek trudio, u prevodu se uvek ponešto izgubi, nekad manje, nekad više, ali nikada se iz jeziku u jezik ne prenese svako osećanje, svako prikriveno značenje, svaka nijansa.

Preporučujem: Kad možete čitajte u originalu, a najbolje našu književnost, mora da ima nešto i po vašem ukusu, ako nigde, onda među klasicima. Ili u desetercu.

Atačmenti

lost.jpg / 19.84 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (147)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

v.stojkovic 11:52 09.09.2007

Re: To sa uvodjenjem

Zaboravih da dodam, da mi to liči na silovanje, ali ne samo srpskog jezika, već i dekana.

dunjica 12:05 09.09.2007

Re: To sa uvodjenjem

Uzmite npr. zvanje stjuardese. U novinama se pojavi članak o nekom događaju ili problemu koji se tiče ljudi / žena te struke. Dokle god je riječ o rodno homogenoj grupi, samo ženama, govori se o stjuardesama. Onog trenutka kada je u grupi zastupljen jedan jedini muškarac, dodaje se opisu - "stjuardese i stjuard".

Nasuprot tome, u javnom i privatnom životu i dalje se uglavnom koriste opisi zvanja u muškom rodu, čak i za zvanja u kojima žene čine većinu (kao npr. učitelji, nastavnici, sportaši, ...). Kao, samo po sebi razumljivo da se žene podrazumijevaju. Eto, žene se time trebaju zadovoljiti. U suprotnom slučaju se, razumljivo, prave iznimke (v. gore).

Cijelo to pitanje (ne)uvođenja ženskog roda u nazivima zanimanja i strukovnog tituliranja je pitanje raspodjele društvene i političke moći u jednom društvu, a ne tretiranja (silovanja?!) jezika. Kako god to muškarci koji se plaše gubitka privilegovanog položaja u društvu, nazivali. Jezik je slika jedne kulture i stanja u društvu.

Domaćine, oprosti zbog ovog pomaka od teme, ali me te priče o silovanju jezika jako žeste.

gordanac 12:24 09.09.2007

tako je...

...Dejane! :))
Samo ne PROMENA, već PRIMENA jezičkih pravila našeg jezika.
I setio si me starog aforizma - "tek kad su lingvisti iz Beograda i Zagreba isplazili jezike, videlo se da im je jezik -isti" . (mislim da je Vib, nisam sigurna)
Tako, slično, tek kad se povede razgovor o NEPRIMENJIVANJU jezičkog pravila o tome da se imenice menjaju po rodu, broju i padežu, onda se vidi razmera sklonosti i volje za diskriminacijom.
Ako.
Bar, bez namere, olakšavaju vidljivost diskriminacije.
Malo stvari je tako zabavno kao upinjanje nekih da objasne da je "neprirodno" da neka imenica ima ženski rod, a da pri tome sakriju svoj negativan stav o ženama kao društvenoj grupi. O nekom obliku mizoginije.
Srećom, jezik je "živ" i pre ili kasnije "imenuje" ono što postoji u realnosti.
p.s. posebno hvala b92 na upotrebi imenica ženskog roda
hvala i za moje drugarice frizerke, domaćice, stjuardese, advokatice, političarke, profesorke (i profesorice :)), ministarke, prodavačice, negovateljice, učiteljice, direktorke, krojačice, poslanice, blogerke, pravnice, učenice, studentkinje, doktorke, spremačice, književnice, novinarke, snimateljke, urednice, kuvarice,.....bojim se, zaboraviću neku, ma od svih nas, žena, hvala b92 što nas "vide" u jeziku!

KRALJMAJMUNA 12:38 09.09.2007

Re: tako je...ili nije tako

"Malo stvari je tako zabavno kao upinjanje nekih da objasne da je "neprirodno" da neka imenica ima ženski rod, a da pri tome sakriju svoj negativan stav o ženama kao društvenoj grupi. O nekom obliku mizoginije."
Kakva glupost.
Žene kao društvena grupa i da ja i mnogi normalni ljudi imamo negativan stav prema toj grupi?!?!?
I Gordanac i Dunjica: nemam ni negativan ni pozitivan stav prema toj grupi. Jebem ti grupe i muške i žernske i nacionalne i druge. Samo imam negativan stav prema silovanju jezika. Tačka. Drastične primere silovanja imate u našem zapadnom komšiluku.
Nećete valjda da kažete da su Dr Ivan Klajn i Dr Egon Fekete nosioci "negativnog" stava prema navedenoj društvenoj grupi.
Naravno da ima mnogo primera gde je ženski rod za neko zanimanje potpuno normalan, tj. legao je u jezik tj. primio se u naš jezik. I većina primera koje navodi Gordanac su takvi. Ne govorim o kuvarici, učenici, spremačici, urednici,... govorim o sociologinji, psihološkinji i sličnim nategnutim zanimanjima. A B92 gura to silovanje. valjda to sme da se kaže na ovom blogu.

gordanac 13:10 09.09.2007

:))

Žene kao društvena grupa....

Jeste, kad društvo delite po polu, kao što društvo možete deliti po obrazovanju, starosti, etnički....sve su to - društvene grupe.

....i da ja i mnogi normalni ljudi imamo negativan stav prema toj grupi?!?!?

To ste Vi rekli, a ne ja. Ja sam rekla da se "upinjanje nekih....", što je posledica priličnog broja mojih razgovora sa "nekima...". Da sam htela da to kažem Vama - to bih i uradila. Ali nisam.

Dr Egon Fekete .....

Imala sam zadovoljstvo da učestvujem na tribinama i razgovorima o upotrebi ženskog roda u jeziku i sa njim i sa nekim njegovim koleginicama i kolegama. Koliko znam i on je član Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU koji taj posao (standardizaciju) još nije završio. I slušala sam mnoge veoma zanimljive rasprave o tome koji nastavak "propisati" za imenice ženskog roda, kako i kada, koliko slično ili različito od nastavaka koji su standardizovani, recimo, za hrvatski. (-ka, -kinja, -a, -na, -ca. -ica, -ginja, .......)

....govorim o sociologinji, psihološkinji i sličnim nategnutim zanimanjima.

Jednom, ne tako davno, i "doktorka" i "direktorka" i "političarka" i ......je bilo nategnuto zanimanje, više nije. Nekako se "odteglo" :))

Naravno da ima mnogo primera gde je ženski rod za neko zanimanje potpuno normalan,....

E, ovo bi (mada malo nategnuto) moglo da se "iščita" da Vi neka zanimanja smatrate normalnim za žene, a neka druga ne. To bi (opet nategnuto) moglo da se tretira kao - volja za diskriminacijom.
Čitajući Vaše komentare - ne verujem.Možda malo manjka volje za "novim" koje je samo primena postojećeg.

KRALJMAJMUNA 13:14 09.09.2007

Re: To sa uvodjenjem

Ne zvuči dobro ni jedno ni drugo (psihološkinja ni psihologa) i moj osećaj za jezik mi kaže da treba reći: Bio sam kod psihologa Gordane Čomić ili Bio sam kod sociologa Zagorke Golubović. Ne valja sociologinja kao što je dans napisano u vestima Bete i B92 (Vidi vesti B92 "Kosovo je važno, ali ne i jedino" od 9. septembra 2007. | 10:59 | Izvor: Beta)

v.stojkovic 13:16 09.09.2007

Re: tako je..

Tako je gordanac, ali zaboravila si dekanije.

KRALJMAJMUNA 13:22 09.09.2007

Re: :))

gordanac
Žene kao društvena grupa....

Jeste, kad društvo delite po polu, kao što društvo možete deliti po obrazovanju, starosti, etnički....sve su to - društvene grupe.

....i da ja i mnogi normalni ljudi imamo negativan stav prema toj grupi?!?!?

To ste Vi rekli, a ne ja. Ja sam rekla da se "upinjanje nekih....", što je posledica priličnog broja mojih razgovora sa "nekima...". Da sam htela da to kažem Vama - to bih i uradila. Ali nisam.

Dr Egon Fekete .....

Imala sam zadovoljstvo da učestvujem na tribinama i razgovorima o upotrebi ženskog roda u jeziku i sa njim i sa nekim njegovim koleginicama i kolegama. Koliko znam i on je član Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU koji taj posao (standardizaciju) još nije završio. I slušala sam mnoge veoma zanimljive rasprave o tome koji nastavak "propisati" za imenice ženskog roda, kako i kada, koliko slično ili različito od nastavaka koji su standardizovani, recimo, za hrvatski. (-ka, -kinja, -a, -na, -ca. -ica, -ginja, .......)

....govorim o sociologinji, psihološkinji i sličnim nategnutim zanimanjima.

Jednom, ne tako davno, i "doktorka" i "direktorka" i "političarka" i ......je bilo nategnuto zanimanje, više nije. Nekako se "odteglo" :))

Naravno da ima mnogo primera gde je ženski rod za neko zanimanje potpuno normalan,....

E, ovo bi (mada malo nategnuto) moglo da se "iščita" da Vi neka zanimanja smatrate normalnim za žene, a neka druga ne. To bi (opet nategnuto) moglo da se tretira kao - volja za diskriminacijom.
Čitajući Vaše komentare - ne verujem.Možda malo manjka volje za "novim" koje je samo primena postojećeg.

Nije fer da citirate privatne poruke pa ljudi sa bloga nemaju pojma šta to i odakle citirate. I to u fronclama od rečenica. Da sam hteo da stavim tekst na blog stavio bih ga. To je elementarni fer plej. Žuti karton imate.
Ako mislite da je sastavni de borbe za ravnopravnost žena reč SOCIOLOGINJA - neka vam bude. Ali mislim da upravo činite suprotno. Testirao sam ljude (muškarce i žene - podrazumeva se, valjda) i većina se prevrne od smeha kad čuje da je Zagorka Golubović sociologinja.

gordanac 13:24 09.09.2007

:))

Šta ćemo sa glagolom?
Sociolog je rekla .....
Psiholog je saopštila....
ili i sa glagolom i sa, recimo, pokaznom zamenicom:
Ta sociolog je izjavila...
Ova psiholog je dala dobru izjavu....
Po upotrebi glagola da "slutimo" da je "on" ženskog pola? :))
Ili da izbegavamo druge reči?
Ne ide.
Nije išlo i svašta drugo, pa sada "ide". O tome je Dejan napisao komentar, odličan.
Morali bi mi verovati na reč - jezik ume da bude duboko indirektno diskriminatorsko sredstvo. Ne samo kad je upotreba imenica ženskog roda u pitanju.

gordanac 13:27 09.09.2007

?!

Nije fer da citirate privatne poruke...

Gde sam to uradila?
Nikako.
Samo malo pažljivije čitajte - sve što sam citirala u odgovoru nalazi se u Vašem komentaru.

vucko 13:31 09.09.2007

The principles of Newspeak

jezik ume da bude duboko indirektno diskriminatorsko sredstvo

Jezik ume da bude dvaputvišediskriminatorsko sredstvo.

gordanac 13:35 09.09.2007

gde si...

....čubaka!! :)))
El sad moram sto puta da napišem "dvaputvišediskriminatorsko" i da izgovorim deset puta zajedno sa "čokanjčićem ću te, čokanjčićem ćeš me" :))))

vucko 13:41 09.09.2007

Čokanjčići

Klupčićem ću te, čunčićem ćeš me :)

gordanac 13:52 09.09.2007

odlučivanje

Kažete "dekanija"...
Meni je bilo logičnije "dekanka" po sličnosti sa "rektor" - "rektorka".
Novi Sad je imao "rektorke" i "dekanke" ili "dekanice", u upotrebi je, nije toliko neobično.
Bilo bi bolje da imamo završen posao oko standardizacije jezika (negde sam već napisala), pa bi se razgovor promenio od "kako treba imenica ženskog roda" u "da li treba....", jer je o tome u suštini reč - DA LI hoćemo da se koristi, a ne KAKO treba da izgleda oblik imenice u ženskom rodu (koji odgovarajući nastavak).

Kazezoze 14:13 09.09.2007

Re: tako je..

kad mozhe dekanija, onda je logichan niz psihologanija, socijologanija...

))))))))))))))))

Dejan Stanković 14:42 09.09.2007

Priznajem

dekanija mi se skroz dopada.

Iguman - igumanija
dekan - dekanija

Mesečar 15:31 09.09.2007

Re: Priznajem

Citam sta iznose i "jedni" i "drugi".

Jedino sto imam da kazem: Izgubih se u prevodu

))

Caca 21:27 09.09.2007

Re: Priznajem

pop - popadija

Jelica Greganović 09:27 10.09.2007

A, kako vam zvuči

psihologinja? To je slovenačka reč i meni zvuči mnogo bolje od psihološkinja (što me neodoljivo podseća na neku posebnu metlu).

Laika 17:03 18.09.2007

Re: :))

Ma kakve gluposti vi tu naklapate! Sociologinja, Psihologinja - k'o neke boginje sociologije i psihologije!!! Mos' misliti! Je l' postoji neki svetski jezik gde ove 2 profesije postoje u zenskom modu kao posebne reci? Cak i u italijanskom gde postoji dottoressa i sl. ove prethodne ne postoje. To sve pocinje da zvuci i izgleda kao novohrvatski (tj. novosrpski) "jezik".

KRALJMAJMUNA 11:20 09.09.2007

Primeri Žike Kovačevića

Tekst uzet sa WWW.RASTKO.ORG.YU
VIII. NEDOUMICE U PREVOĐENJU

1. Tih je nedoumica tako mnogo i kad je reč o prevođenju sa stranih jezika na srpski i sa srpskog na strane jezike da nema smisla ovde ulaziti u bilo koju pojedinost, osim u jednu: bilo bi dobro da Odbor uspostavi saradnju s udruženjima stručnih i književnih prevodilaca. Treba pribaviti adrese tih udruženja i poslati im ovu kartoteku na uvid, s molbom da doprinesu njenom obogaćivanju i saradnji s časopisima koji prate rad Odbora.
2. Kao podsticaj za razmišljanje o nedoumicama u prevođenju može poslužiti tekst Ivana Klajna pod naslovom Moja kola su umrla (Prevodioci za koje su engleski idiomi  španska sela), objavljen u "Ninu" od 21. 1. 1999. godine, str. 41. Priređivači ove kartoteke već su bili uvrstili u njenu strukturu, pod tačkom X, Nedoumice u prevođenju. Kako ništa pametnije nisu znali smisliti, uzimaju slobodu da ovaj egzemplarni tekst Ivana Klajna, potpredsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika, uvrste u ovu kartoteku, jer taj tekst sadrži bujicu nedoumica, s gotovim rešenjima, ali samo za mali odsečak one jezičke stvarnosti koju nam donosi kontakt s engleskim jezikom.
3. Evo teksta Moja kola su umrla (Prevodioci za koje su engleski idiomi  španska sela), koji donosimo bez navodnika da bismo izbegli brojne polunavodnike:

Još u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, 1981. godine, Živorad Kovačević je otkrio svoju lingvističku vokaciju. Napisao je tada NIN-u jedno pismo koje će doživeti da bude citirano najmanje u dve knjige o jeziku, pošto je sa zadivljujućom iscrpnošću i preciznošću nabrojao sve najtipičnije fraze tadašnjeg politikantskog žargona.

Poslednjih godina Kovačević se pročuo pre svega kao autor dva obimna i uspela rečnika idioma, srpsko-engleskog i englesko-
-srpskog. Za čoveka s takvim znanjem mora da je mučenje gledati filmove i serije na televiziji, u prevodu ljudi za koje su engleski idiomi  španska sela.

Evo samo nekoliko primera iz podužeg spiska grešaka koje mi je poslao Kovačević, zabeleženih na raznim TV kanalima.

"Are you with me?", kaže jedna ličnost drugoj tokom razgovora, što znači "Pratiš li me?" Prevodilac, međutim, prevodi bukvalno i potpuno besmisleno: "Da li si sa mnom?"

U filmu o Šerloku Holmsu, doktor Votson kaže ženi koju je sreo na brodu: "You look so familiar", to jest "Činite mi se tako poznati". Prema prevodu, on je rekao: "Mislim da smo se sprijateljili"...

Kad u filmu "Tragač" jedna devojka kaže "My car is dead", to se moglo prevesti "Moja kola su u kvaru" ili još vernije "Moja kola su crkla". Ali prevedeno je, verovali ili ne, "Moja kola su umrla"...

Psihijatar, u prevodu, kaže glavnom junaku: "Ne morate više da čuvate kostur u ormanu." A u filmu nema ni kostura ni ormana. Figurativni izraz "a skeleton in the closet"označava neku bruku, neku brižljivo čuvanu (obično porodičnu) tajnu.

Mlada žena prebacuje svekrvi da joj je svojevremeno, kad joj se obratila za pomoć, odgovorila "da se baci u jezero". Opet, ni o kakvom jezeru nije reč. Kolokvijalni izraz "Go jump in the lake" znači "More nosi se", "Zaveži i kidaj" i slično.

Detektiv obećava zatvoreniku koji mu je ponudio saradnju da će mu biti oproštena kazna, ali, dodaje, "mnogo crvene trake treba još da prođemo". Prevodilac očigledno pojma nema da red tape znači "birokratija" ili "administrativna okapanja".

U seriji tužilac po završetku saslušanja kaže: "Narod je zadovoljan." Koji narod?! Dovoljno je gledati nekoliko serija ili filmova sa scenama iz sudnice, pa shvatiti da američki javni tužioci uvek svoju stranu nazivaju "the People" (pošto se smatra da zastupaju narod dotične savezne države), baš kao što britanski kažu "the Crown". Moglo se prevesti "Država je zadovoljna".

Prevodioci znaju da u prostonarodnom govoru balls (doslovno "lopte"

označava par muških organa tog oblika. Oduševljeni vulgarizmom, nažalost, neki od njih zaboravili su na osnovno značenje te imenice. Otuda u filmu "Čovek s puškom" jedan lik kaže drugome: "Jesi li ti čudotvorac? Imaš li kristalna jaja?" Besmislenost takvog pitanja kao da ni najmanje nije zasmetala prevodiocu (tačnije prevoditeljki). A crystal ball nije ništa drugo do ona kristalna kugla u kojoj vračare gledaju budućnost, pa je trebalo prevesti, kao što predlaže Kovačević, "Možda vračaš u bob"?

I tako dalje, u istom stilu: "Remember when you proposed to me?" prevedeno je sa "Sećaš se kad si mi predložio?" umesto "Sećaš li se kad si mi ponudio brak?"; "Save your breath" prevedena je sa "Štedi dah" umesto "Ne troši reči badava"; "by the book"  "po knjizi" umesto "strogo po propisu"; "It's history"  "Odlazi u istoriju" a treba "To je već prošlost" ili "Nekad bilo"; "everything being equal"  "nama je to sve jedno", a pravo značenje je "ako sve drugo ostavimo po strani"; "no strings attached"  "diskrecija zagarantovana" umesto ispravnog "bez posebnih uslova"; "poetic justice"  "poetska pravda" a znači "božija pravda" ili "zaslužena kazna"; "with a vengeance"  "sa osvetom" a znači "žestoko, svom silinom"...

Ostaje nam nada da će se prevodioci koje mrzi da otvaraju rečnike bar udostojiti da pročitaju ovu stranu NIN-a. Najbolje se uči na sopstvenim greškama.

4. Nažalost, mnogo je onih među prevodiocima, naročito s engleskog na srpski, koji engleski jezik slabo znaju, što je čest slučaj i s poznavanjem maternjega, srpskog jezika. Odbor bi se mogao založiti da sva javna glasila poprave sliku svojih prevoda sa stranih jezika na taj način što bi se organizovali prevodilački kursevi, ili na taj način što bi se uvele zakonske obaveze da prevodioci u javnim glasilima moraju polagati ispit iz prevodilaštva.

* * *

Koviljka 12:40 09.09.2007

Sinhronizacije

Neznam koliko ste gledali Sundjer Boba i njegovu sinhronizaciju na srpski ali ubedljivo je najbolja. Da su ga prevodili doslovno bio bi totalno glup ili da su ga nedaj boze titlovali.
Ili npr.sinhronizacija Worner Brosovih crtaća Dusko Dugousko, Patak Daca, Sofronije (moj omiljeni),Silveste....

Mislim da se nikako nsme prevoditi bukvalno vec u duhu jezika inace nema smisla.

KRALJMAJMUNA 14:58 09.09.2007

Gordanac, silovanje jezika i gimnastičarki

Upravo gledam na televiziji Svetsko prvenstvo u gimnastici. Lepo kaže reporter: gimnastičarka. Baš ravnopravno, izgleda da podržava i dekanije i igumanije i psihološkinje i sociologinje. Preporučujem vam ga za Orden ravnopravnosti ženske podvezice. Jedino što ne vidi i što mu ne smeta je da se eksperimenti dr Mengelea nastavljaju i u 21. veku. Ona jadna ženska deca kojima je nasilno zaustavljen rast, kojima se nasilno prekida sve prirodno predstavljaju države u kojima se neguje polna ravnopravnost na jeziku, na rečima. Idite tamo i budite ravnopravni. Meni se povraća kad to gledam.
Zaista sam šokiran vašim nemanjem osećaja za jezik i razumevanje šta je suština. Mislite i dalje da je silovanje jezika borba za žensku emancipaciju. Ja ostajem pri svojim stavovima i ostajem pri svom ponašanju prema ženskoj društvenoj grupi koje bi vam se sigurno dopala i za koje bih dobio pohvale od vas. Uhvatili ste se pogrešne grane.
U praksi sam na vašoj strani ali metod vam je sasvim pogrešan.

KRALJMAJMUNA 15:24 09.09.2007

Re: Gordanac, silovanje jezika i gimnastič

KRALJMAJMUNA
...
Ja ostajem pri svojim stavovima i ostajem pri svom ponašanju prema ženskoj društvenoj grupi koje bi vam se sigurno dopala i za koje bih dobio pohvale od vas. Uhvatili ste se pogrešne grane.
U praksi sam na vašoj strani ali metod vam je sasvim pogrešan.

Da se ne shvati pogrešno: mislim na ponašanje prema sjajnim ženama-stručnjacima u mojoj firmi "klinici", mislim na moje ponašanje prema svakome ko zavređuje poštovanje svojim radom i životom i stavovima - bez obzira na pol.

gordanac 15:43 09.09.2007

Re: Gordanac, silovanje jezika i gimnastičarki

...da je silovanje jezika borba za žensku emancipaciju....

Nespojivo je u jednoj rečenici "silovanje" i "emancipacija", pa ma šta bila tema razgovora.
I s moje tačke gledišta NIJE reč ni o jednom ni o drugom, Vi PRIMENU jezičkih pravila svojom slobodnom voljom zovete silovanjem, a o emancipaciji ovde uopšte nije reč. Reč je o upotrebi jezika. Ne KAKO će izgledati imenica u ženskom rodu, več DA LI hoćemo da je upotrebljavamo. Ja hoću, Vi nećete.
Vaše je pravo da smatrate da u našem jeziku NE TREBA primenjivati pravila, moje je pravo da smatram da TREBA.

I još ste Vi (za sada) u većini, očiglednoj, i među muškarcima i među ženama.
Pa, u čemu je problem?

Zaista sam šokiran vašim nemanjem osećaja za jezik i razumevanje šta je suština.

Ovo bi morali da dokažete nekim jačim dokazom od moje volje da prema pravilima upotrebljavam imenice u ženskom rodu i da ih "slažem" i po broju i po padežu i sa drugim rečima.

O ljudskosti, humanosti i etici vrhunskog sporta - nekom drugom prilikom. Odlična tema o kojoj se ćuti ili se spomene samo pri nezakonitim radnjama (doping).

KRALJMAJMUNA 17:36 09.09.2007

Re: Jezik, gimnastičarke i med. sestre

Slažite reči kako želite. Ja vam samo kažem:

1. SOCIOLOGINJA jeste silovanje jezika. I tu ne pomaže vaše pozivanje na pravila. Takvih pravila koje vi tražite u jeziku, jednostavno nema, nego postoji nešto što se zove zdrav osećaj za jezik. Ako podršku za vaša pravila nađete kod bar jednog dobrog stručnjaka za jezik (može pesnik-ne Radovan Karadžić, može lingvista, može Danilo Kiš čiji duh i knjige konsultujem kad god izgubim orijentaciju,....) predajem se i ne javljam se više. Ne priznajem za stručnjaka Vucka jer je on sjajan informatičar i pozitivan lik ali za srpski jezik ga ne računam

)

2. A najvažnije je da iz ove diskusije o jeziku ne izvalačite krupne sociološke i političke zaključke o ljudima kojima smeta ova KAMPANJA za tzv. polnu ravnopravnost. Jezik nije matematika sa svojim strogim pravilima. I naš jezik je pun kršenja pravila. Kao i drugi jezici. Inače, da je jezik tako struktuiran-kao matematika ne bi bilo književnosti, poezije, ne bi bilo ničega što jezik čini zanimljivim. Ne bi bilo ni ove diskusije.

3. Moguće da sam uskočio u ovu temu malo nespretno (IZGUBLJENO U PREVODU). Ali mislio sam da je veza sa temom upravo loše poznavanje maternjeg (srpskog) jezika. I tu mi je današnja vest na B92 gde se upotrebljava izraz SOCIOLOGINJA došao kao kec na jedanaest. A još me više iritiralo što je moj kolega poslao odmah komentar na tu vest i taj komentar-molba da isprave tu reč koja ne postoji u našem jeziku (dobro, još ne postoji) NIJE OBJAVLJEN. Naravno, objavljeni su neki sasvim nevažni komentari.

4. A jako je zanimljivo kako preskačete primer o gimnastičarkama. On ima direktne veze sa vašim stavovima jer pokazuje da je tzv. polna ravnopravnost u jeziku obična magla. I ako moju medicinsku sestru maltetira kolega lekar onda je uzalud što se ona zove medicinska sestra a ne medicinski brat. Ostaje joj samo da ode kod koleginice PSIHOLOGA da se izjada ne bi li joj ova pomogla.

gordanac 18:12 09.09.2007

-------

...Takvih pravila koje vi tražite u jeziku, jednostavno nema, nego postoji nešto što se zove zdrav osećaj za jezik....

1. Napisala sam dva puta da je to posao Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, a dok oni ne zevrše svoj posao, naš jezik NE ZABRANJUJE nastavke -kinja, -ginja, -ica, tako da Vam pravila DOZVOLJAVAJU da kažete i "sociologinja" i "sociološkinja" .Po pravilima je.

A najvažnije je da iz ove diskusije o jeziku ne izvalačite krupne sociološke i političke zaključke o ljudima kojima smeta ova KAMPANJA za tzv. polnu ravnopravnost....

2.E?!
Kaže se "rodna ravnopravnost".
A zaključke ćete ipak morati ostaviti meni da ih "pravim".
Ako ste zaintteresovani, mogu staviti link sa radovima i istraživanjima o ovoj temi - jezik i ženski rod u jeziku.Ima ih onoliko. :)

Moguće da sam uskočio u ovu temu malo nespretno (IZGUBLJENO U PREVODU). Ali mislio sam da je veza sa temom upravo loše poznavanje maternjeg (srpskog) jezika. I tu mi je današnja vest na B92 gde se upotrebljava izraz SOCIOLOGINJA došao kao kec na jedanaest. A još me više iritiralo što je moj kolega poslao odmah komentar na tu vest i taj komentar-molba da isprave tu reč koja ne postoji u našem jeziku (dobro, još ne postoji) NIJE OBJAVLJEN. Naravno, objavljeni su neki sasvim nevažni komentari.

3.I pomislila sam da mora da Vas je nešto posebno iritiralo oko te reči.

A jako je zanimljivo kako preskačete primer o gimnastičarkama. On ima direktne veze sa vašim stavovima jer pokazuje da je tzv. polna ravnopravnost u jeziku obična magla. I ako moju medicinsku sestru maltetira kolega lekar onda je uzalud što se ona zove medicinska sestra a ne medicinski brat. Ostaje joj samo da ode kod koleginice PSIHOLOGA da se izjada ne bi li joj ova pomogla.

4. Ne treba da ide kod psihološkinje, treba da ga prijavi po Zakonu o radu, jer je tim zakonom zabranjena diskriminacija (ne samo po rodu) i maltretiranje zaposlenih. Može i krivična prijava.
Ipak se kreće, znate, ne samo promene u jeziku već i u drugim oblastima.
I još jednom - pažljivije čitajte (već ste se jednom ogrešili o mene), nisam "preskočila" ništa.

audrey 18:35 09.09.2007

Re: Jezik, gimnastičarke i med. sestre

KRALJMAJMUNA

I ako moju medicinsku sestru maltetira kolega lekar onda je uzalud što se ona zove medicinska sestra a ne medicinski brat. Ostaje joj samo da ode kod koleginice PSIHOLOGA da se izjada ne bi li joj ova pomogla.

Ogoljeno tradicionalno, muško mišljenje, koje je dakako "prirodno" i samim tim ne treba da se promeni: ako je žena uznemiravana nek ona vidi sama sa sobom kako će se izboriti, nipošto da se žali organima reda, a najbolje je da joj odmah podmetnemo psihičke probleme i pošaljemo kod psihologa. Sjajno, oduševljena sam ovim "razmišljanjem" onako iz dubine malog mozga. Nek počne koleginica da nosi pantalone a ne suknju i nek pripazi malo na šminku, a i šire majice i bluze treba uvesti, pa će se možda stvari popraviti, a možda i neće, u svakom slučaju tu je psiholog da smiri. Fuj, najodvratniji šovinizam, bljak. E pa sada su mi postovi blogera KRALJMAJMUNA malo jasniji...

Inače, postoje ljudi koji su kvalifikovani da govore o jeziku i zovu se lingvisti. To nisu nekakvu samozvanci, gospodine KM, nego su učili nauke i imaju određene uvide koji su malo širi od shvatanja običnih govornika i njihovog svetog osećaja "šta meni zvuči prirodno". Ja mislim da mi ovde na blogu imamo par lingvista, domaćin je svakako stručan, pa možda treba uvažiti i argumentaciju onih kojima je to struka.

KRALJMAJMUNA 19:09 09.09.2007

Re: Jezik, za Gordanuc i Audrey

audrey
KRALJMAJMUNA

I ako moju medicinsku sestru maltetira kolega lekar onda je uzalud što se ona zove medicinska sestra a ne medicinski brat. Ostaje joj samo da ode kod koleginice PSIHOLOGA da se izjada ne bi li joj ova pomogla.

Ogoljeno tradicionalno, muško mišljenje, koje je dakako "prirodno" i samim tim ne treba da se promeni: ako je žena uznemiravana nek ona vidi sama sa sobom kako će se izboriti, nipošto da se žali organima reda, a najbolje je da joj odmah podmetnemo psihičke probleme i pošaljemo kod psihologa. Sjajno, oduševljena sam ovim "razmišljanjem" onako iz dubine malog mozga. Nek počne koleginica da nosi pantalone a ne suknju i nek pripazi malo na šminku, a i šire majice i bluze treba uvesti, pa će se možda stvari popraviti, a možda i neće, u svakom slučaju tu je psiholog da smiri. Fuj, najodvratniji šovinizam, bljak. E pa sada su mi postovi blogera KRALJMAJMUNA malo jasniji...

[
Inače, postoje ljudi koji su kvalifikovani da govore o jeziku i zovu se lingvisti. To nisu nekakvu samozvanci, gospodine KM, nego su učili nauke i imaju određene uvide koji su malo širi od shvatanja običnih govornika i njihovog svetog osećaja "šta meni zvuči prirodno". Ja mislim da mi ovde na blogu imamo par lingvista, domaćin je svakako stručan, pa možda treba uvažiti i argumentaciju onih kojima je to struka.

Struka kaže da je taj izraz SOCIOLOGINJA neusvojen. I nije tačno razmišljanje da je u jeziku dozvoljeno sve što nije zabranjeno. Taman posla da je tako, Gordanac.

A ponovo ste preskočili komentar na gimnastičarke koje su i polno i rodno ravnopravne!!! A u ralnosti UŽAS. Dr Mengele. Primer med.sestre ste isto preskočili i samo komentarsali bukvalno-krivična prijava i slično. Radi se o tome da je jezički rodno, polno, kako god hoćete, jako ravnoravna - a u stvari potpuno obespravljena.
A zaključke vam ne zabranjujem, Gordanac. Ali važi i obratno.

u]NISTA TEBI, AUDREY, NIJE JASNO. Sedi, JEDAN.[/u]
Pričamo o jeziku, sa malo karikature, ironije, primera i kontraprimera. Ponekad se omakne i neka duhovita rečenica. I neko ogrešenje, naravno nenamerno.
Ne mesaj se, rode!

audrey 15:43 09.09.2007

Lisica i ždral (Vreme 866)

Ljubomir Živkov za Vreme:

"U američkoj državi Alabama dogodio se zločin kakav ne pamte ni najstariji njeni žitelji. Na današnji dan pre toliko i toliko godina bačena je atomska bomba na japanski grad Hirošima. U selu Jabukovac desilo se šta se desilo, nakon pomora ribe u reci Timok ista stvar desila se u reci Skrapež...
...
Najposle, zašto pravopis ne bi uvažio novinarsku sabornost, reportersko takoreći jednoumlje?! Zaista, ko se još osim poslenika sedme sile bakće sa kojekakvim toponimima a koji mogu imati kakve im drago nastavke pa mi Sloveni ne možemo da im odredimo pol! Država može da se zove Ajdaho, reka može da se zove Potomak, ili Skjulkil (Schuylkill), Orinoko, Kojekako, grad može da se zove Kjoto, Sijetl, vulkan Popokatepetl, ko bi sve to menjao po našim padežima! Zato se ispred škakljive tuđinštine fino uzme naša reč, koju znamo da menjamo, a sam naziv planine, reke, grada ili sela ostaje u bezbednom nominativu, kao mumija onoga ajsmena u glečeru! U američkoj državi Ajdaho koja nema dodirnih tačaka sa rekom Skjulkil a još manje sa japanskim gradom Kjoto pomenutim inače u delu pesnika Anri Mišo...

Da, tako je može biti počelo, a onda se navada prenela i tamo gde su sve reči domaće – je li se ikome omaklo da napiše "u selu Jabukovcu"? Nisam primetio ni ono što smo učili, apozicija li beše, "u Jabukovcu, selu nadomak Negotina"... Čak i da je neko krenuo tim putem verovatno bi na kraju ispalo "u Jabukovcu, selu nadomak grada Negotin"! Idemo dalje: u selu Jabukovac, blizu grada Negotin, u državi Srbija, pa daj da onda sve poravnamo! U selo Jabukovac, pored grad Negotin, u zemlja Srbija! Avaj! Ovo uopšte ne zvuči rđavo! Jezik, koliko god ga kinjili, i dalje prenosi šta pisac hoće da kaže! Obrišimo reči "selo", "grad", "zemlja", sve i bez toga funkcioniše, gde se desilo to i to, u Jabukovac, kod Negotin, u Srbija!

Dejan Stanković 15:56 09.09.2007

Re: Lisica i ždral (Vreme 866)

To je stari trik kome cesto pribegavamo svesni da brljamo.
Temzu i Senu bi smo menjali po padezima, od. rekli bismo - u reci Temzi, u reci Seni, ali kod Zambezija skloni smo ga ostaviti u nominativu - u reci Zambezi.

Ponekad zaista drugacije ne moze, mnogo robobatno zvuci.

audrey 16:52 09.09.2007

Re: Lisica i ždral (Vreme 866)

Naravno da je to neophodan trik kod reči koje je teško deklinirati, ali je problem kad se taj princip povratno primenjuje i na srpske toponime, kao "u selu Jabukovac", iako se Jabukovac sasvim fino može deklinirati.

Moram priznati da takve konstrukcije SA SRPSKIM TOPONIMIMA ni meni ne paraju uši, a trebalo bi, jer je to protiv svake gramatike i pravo "silovanje jezika", da citiram jednog blogera, mnogo više nego tamo neka "psihologinja" ( inače sasvim legitiman postupak derivacije).

KRALJMAJMUNA 20:14 09.09.2007

Re: Jabuka i Jabukovac

audrey
Naravno da je to neophodan trik kod reči koje je teško deklinirati, ali je problem kad se taj princip povratno primenjuje i na srpske toponime, kao "u selu Jabukovac", iako se Jabukovac sasvim fino može deklinirati.

Moram priznati da takve konstrukcije SA SRPSKIM TOPONIMIMA ni meni ne paraju uši, a trebalo bi, jer je to protiv svake gramatike i pravo "silovanje jezika", da citiram jednog blogera, mnogo više nego tamo neka "psihologinja" ( inače sasvim legitiman postupak derivacije).

Replika: možete TO da zovete derivacija, možete da učite hiljade studenata, možete da znate 5 stranih jezika - ali psihologinja i socologinja i ostale gloginje neće ući prirodno u naš jezik. Inače, ponešto si i tačno napisala - jabuko moja derivirana.

)

jasnaz 17:53 09.09.2007

. kako prevesti smeh .

„Својим преводом Раблеа хтео сам да се одужим своме родном језику, који је диван, крепак и изванредно изразит - и ведро слободан. Без љубави према српскоме, не верујем да би ми превод прешао границе које се морају прећи да бисмо се иоле приближили Раблеу. Превести Раблеа - значи волети Раблеа, али пре свега волети свој језик необузданом љубављу, која једина налази праве обрте: крајње слободе природности и безмерне прикладности. Нападали су ме неки педанти; они верују само у буквалне преводе оваквих ремек-дела, која се у ствари само могу - препевати.”

VINAVER

audrey 18:40 09.09.2007

my favorites

Upozorenje: puno neprirodnih reči!

Iz ništavila u slavu slavā,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamoli ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

I onda ja sa studentima prevodim reč "BEZNJENICA"...

jesen 23:09 09.09.2007

Cini mi se..

..da si imao ranije neki post o prevodjenju...ili je to bilo kod nekog drugog blogera.....?Nema veze...
Ja imam kolegu koji govori srpski, ceo dan sedi za kompjuterom...resava neke inzenjerske probleme...i slusa gusle sa CD..to zavija cuje se i na hodniku... a pored kompa mu stoje slike Njegosa i Radovana Karadzica...A ovako, dobar covek...samo tesko razumljiv....nemos da ga prevedes lako....

d j o l e 09:37 10.09.2007

Da li

je jos uvek negde ocuvana praksa da prevodilac u fusnotama daje dodatna objasnjenja o prirodi detalja (nekim specificnostima vezanim za vreme kada je pisan original, neku lokalnu kulturu, obicaje, sleng) koji su se mozda izgubili u prevodu ... posto toga ima u nekim starijim knigama.

Dejan Stanković 09:49 10.09.2007

Samo kad je

BAS NEOPHODNO. Dakle, kada je tekst nejasan bez dodatnih objasnjenja.
Inace, izbegava se jer se fusnotama prekida kontinuitet citanja i ometa citalac.

d j o l e 12:26 10.09.2007

Ima

i knjiga u kojima je se glavni tok cita iz fusnota, a ne u osnovnom tekstu :) ...

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 11:00 10.09.2007

"Caj u sahari"

kao prevod za Brtolucci-jev film "Sheltering Sky" je odlican primer uspelog prevoda. Mislim da je prevodilac dobi neku nagradu za delo. Da li neko zna nesto vise o tome? Sarski?

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 11:03 10.09.2007

Izvinjavam se za ponavljanje, domacine.

Ovi NHS kompjuteri su malo spori.

Vanja Montenegro Ljujic 12:01 10.09.2007

two bad milos dead

Slazem se da su nasi prevodioci apsolutni sampioni, ali se omakne i drugima... Der Himmel Uber Berlin je, na primer, preveden na engleski kao Wings Of Desire.

voice-love 11:08 11.09.2007

Dekanija ili...?

Arhitektonskim fakultetom u Banjaluci je svojevremeno suvereno vladala žena dekan (dekanica, dekanija...), koju su svi živopisno nazivali Dekanesa.

Da nije "silovanja" jezika, ne bi bilo ni ovakvih brilijantnih kovanica. Stoga, najprije je potrebno izboriti se za emancipaciju jezika, pa tek onda ta emancipaciju žena (i ostalih), rodnu ravnopravnost, itd. To kod nas valjda tako mora.

dunjica 13:38 11.09.2007

Re: Dekanija ili...?

Stoga, najprije je potrebno izboriti se za emancipaciju jezika, pa tek onda ta emancipaciju žena (i ostalih), rodnu ravnopravnost, itd.

Ne, bojevi se biju paralelno, radi sinergickog efekta.

Krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih na celu Gradjevinskog fakulteta u Osijeku se promijenilo troje: dvije dekanice (tako smo ih i zvali-dekanICE, nitko se nije bunio) i jedan dekan. Mnogi ce se sloziti da se ove dvije dekanice nisu odlikovale samo iznimnim strukovnim kvalitetama (jedna je internacionalno djelovala i vrlo priznata), nego i nadasve iskrenom brigom za dobro studenata i studentica.

margos 14:21 11.09.2007

Re: Dekanija ili...?

dunjica
Stoga, najprije je potrebno izboriti se za emancipaciju jezika, pa tek onda ta emancipaciju žena (i ostalih), rodnu ravnopravnost, itd.Ne, bojevi se biju paralelno, radi sinergickog efekta.Krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih na celu Gradjevinskog fakulteta u Osijeku se promijenilo troje: dvije dekanice (tako smo ih i zvali-dekanICE, nitko se nije bunio) i jedan dekan. Mnogi ce se sloziti da se ove dvije dekanice nisu odlikovale samo iznimnim strukovnim kvalitetama (jedna je internacionalno djelovala i vrlo priznata), nego i nadasve iskrenom brigom za dobro studenata i studentica.

Dekanica zvuci prijatnije od dekanije... a 'dekanesa' kao nadimak bas miluje uvo:)))

v.stojkovic 15:23 11.09.2007

Re: Dekanija ili...?

Gospođa na čelu jednog beogradskog fakulteta, a koju sam gore spomenuo i koja je predložila da je zovu dekanija, odbila je naziv dekanica bez zvaničnog obrazloženja. Govorkalo se da je privatno iiznela svoj stav: " Ne znam baš, dekanica mi zvuči nekako .. hm...onako kao deminutiv". Zli jezici kažu, a takvih je i na dotičnom fakultetu podosta, da je mislila da taj izraz asocira na nešto sitno,sićuravo i ne priliči intelektualnoj gromadi kao što je ona.
DEKANIJA, moramo priznati zvuči nekako moćno i podseća ... ne znam na šta tačno podseća, alo podseća.

Jelence 15:32 11.09.2007

Prevodjenje zakona!!

Za vreme Milosa Obrenovica " zakonodavni odbor" ciji je clan bio i Vuk Karadzic bavio se prevodjenjem francuskog zakona. Moglo se naici i na sledeci prevod: servitutes- robovi, hipoteka-apoteka....
Nisam pravnik, ali mi je prica bila vrlo zanimljiva, zao mi je sto ne znam jos detalja.
Mislim da prevod nije prihvacen, a komentar Milosa Obrenovica je takodje zanimljiv, nazalost necu moci da citiram, ali otprilike govori o tome da pocetak i nije tako los, a sve ono sto sledi ko da su pijani pisali....
Mozda neko zna nesto vise o tome?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Dejan Stanković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Izgubljeno u prevodu

Atačmenti

Re: To sa uvodjenjem

Re: To sa uvodjenjem

tako je...

Re: tako je...ili nije tako

:))

Re: To sa uvodjenjem

Re: tako je..

Re: :))

:))

?!

The principles of Newspeak

gde si...

Čokanjčići

odlučivanje

Re: tako je..

Priznajem

Re: Priznajem

Re: Priznajem

A, kako vam zvuči

Re: :))

Primeri Žike Kovačevića

Sinhronizacije

Gordanac, silovanje jezika i gimnastičarki

Re: Gordanac, silovanje jezika i gimnastič

Re: Gordanac, silovanje jezika i gimnastičarki

Re: Jezik, gimnastičarke i med. sestre

-------

Re: Jezik, gimnastičarke i med. sestre

Re: Jezik, za Gordanuc i Audrey

Lisica i ždral (Vreme 866)

Re: Lisica i ždral (Vreme 866)

Re: Lisica i ždral (Vreme 866)

Re: Jabuka i Jabukovac

. kako prevesti smeh .

my favorites

Cini mi se..

Da li

Samo kad je

Ima

"Caj u sahari"

Izvinjavam se za ponavljanje, domacine.

two bad milos dead

Dekanija ili...?

Re: Dekanija ili...?

Re: Dekanija ili...?

Re: Dekanija ili...?

Prevodjenje zakona!!

Dejan Stanković

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana