Samo Solženjicina smem da stavim pod br.13

Samo je mala šala u naslovu ovog teksta. Iz razloga što je ovo moj trinaesti tekst na ovom blogu našalila sam se da ću staviti bez straha samo Solženjicina, iako naravno daleko od toga da sam sujeverna. O ruskom mudracu i proroku Solženjicinu želim da pišem odavno, a nekako tek sada uzeh da zaista i napišem. Pisaću o njegovom romanu '' Jedan dan Ivana Denisoviča ''

Ivan Denisovič, oteran na prinudni rad uspešno se nosi sa svojim velikim mukama kao što je na primer muka koju možemo pročitati na strani br.7 gde piše : '' hoće njihovu 104.brigadu da tutnu s izgradnje radionica na novi objekat '' Socijalističko naselje ''. A to Soc naselje je golo polje, u snežnim strminama i, pre nego što se počne tamo bilo šta da radi, treba jame kopati, postavljati stubove i bodljikavu žicu zatezati zbog sebe - da se ne bi bežalo. Pa tek posle da se gradi.

Osuđenici su obeleženi brojevima; Ivan Denisovič je šć 854 i taj broj mu je ispisan crnom bojom na pohabanoj i uprljanoj zakrpi iznad levog kolena, uz to broj se nalazi i na džemperu - jedan na grudima i jedan na leđima.

U logoru postoji i BUR koje se svi plaše - барак усиленного режима - baraka zatvorske izolacije.

Svi čekaju da temperatura bude - 41, i tada ih neće da ih teraju na rad, ali u ovom danu Ivana Denisoviča to nije taj dan. Temperatura je - 40 i radiće se, itekako će se raditi.

Za jelo ima neki čorbuljak, Denisovič lovi krompire po njemu; logoraši su najsitiji u junu: sve se povrće potroši i zamenjuje se prekrupom. Najgore je vreme jul: seku koprivu u kazan. Od sitne ribe stižu samo kosti; meso je s kostiju raskuvano, raspadnuto, pa ga ima samo na glavi i repu. Denisovič neprekidno drobi zubima krhku mrežu ribljeg skeleta, isisava ga i ispljuvava na sto. On je od svake ribe sve jeo: bilo da su škrge, bilo da je rep: i oči je jeo kad su bile na mestu, a kad su plivale, izdvojene po manjerci, prekuvane velike riblje oči - nije jeo. Podsmehivali su mu se zbog toga.

A kad se brigadir razdere i objavi:

- Sto četvrta! Iz-la-zi! I odjednom, čitava brigada polazi prema izlazu. Sad se Denisovič setio da mu je broj izbledeo a to nikako ne sme da se desi jer kako će ga nadzornik iz daljine primetiti ako se broj ne vidi baš najbolje. Nema brige, u logoru su i tri slikara, slikaju besplatno za šefove slike i još smenjujući se, izlaze na raspored da crtaju brojeve. Slikar je i Ivanu D. obnovio broj na džemperu.

A tek pregled? Šta se može ujutru kod logoraša tražiti? Šta oni imaju? Bilo kako bilo, kad je mraz, na običnom pregledu, ne na onom večernjem, bio je dosta blag metod: logoraš je samo otvarao kaput, a kad je strožiji pregled moraju se i džemperi razvezati, i raskopčati košulje. Sve što imaš i ispod košulje - skidaj odmah tu na mrazu!

U toku puta moraju se zatvorenici pridržavati strogog reda u koloni, i držati ruke pozadi. Kolona prolazi pored stambenog kvarta ( barake su logoraši montirali, a u njima žive slobodni građani ), pa prolaze pored novog kluba ( opet sve logoraši gradili, od temelja - do zidnog slikarstva, a filmove slobodni građani gledaju ) i izađe kolona u stepu...

Ovi ljudi praktično nisu ništa jeli a radili su, ovi ljudi bi zamenili i slobodu za parče hleba ili jedan dim cigare tj.ostali bi u logoru kada bi birali: logor i da dobiješ ovog momenta još malo hleba izvan uobičajenog sledovanja ili sloboda, ili izbor -logor i da dobiješ taj čuveni jedan ' dim ' ili sloboda oni bi mučni pre izabrali logor i malo više hleba i taj dim u tom trenutku. Toliko su patili, i sve uzdržali, sve istrpeli, neki i nisu...

Da ne bih prepričavala ceo roman, ko želi, naći će da pročita šta se sa Denisovičem dalje događalo tog dana, a to je bio samo jedan dan u Ivana Denisoviča u logoru. Samo jedan jedini dan.

Dok sam ja čitala, nisam mogla a da ne pomislim, a zašto ja toliko na nešto se stalno žalim; jesam li bila u ovakvom logoru? Nisam. Jesam li prošla Albaniju peške? Nisam. I ne daj Bože da niko više ne doživljava ovakve muke. Da se ne ponovi, da se ne ponovi ni ruskom, ni srpskom, ni jevrejskom, niti bilo kom drugom narodu. Izvinjavam se, ne mogu nabrojati baš sve narode...Suština je ista! To je sigurno.