Pesma 2

                БЕСКРАЈ

Време тече полако, тихо, као широка река.

Поглед ми блуди у плаве даљинe... Облаци путују

преко плаве небеске аутостраде налик на јастуке

пуне снова. Затварам очи, бесконачан мир ми испуњава

душу. Осмех ми је на уснама, залепљен лепком среће.

Време тече полако, тихо, као широка река. Отварам очи,

изнад мене се просуле звезде. Тонем у њих као у мајчин загрљај.

Враћам се невољно док у мени царује звезда бескрај...