Da li je Marko Kraljević prvi znao za internet?

'' Najteže je za istinu u vreme kada sve može da bude istina ''- Stanislav Ježi Zec ( 1909 - 1966 )

Prof. dr Radivoj Radić predaje istoriju Vizantije, a napisao je i knjigu '' Srbi pre Adama i posle njega '' ne bi li na taj način pokušao da odbrani istorijsku nauku od nasrtljivog dilentantizma i amaterizma. Napisao je ovu knjigu za sve one koji su poverovali u bajku o Srbima kao najstarijem narodu na svetu, za sve one koji ne razlikuju naučno utemeljenu istinu od poluistina, neistina, haotičnih improvizacija, površno i brzopleto donetih zaključaka.

Problem sa istorijskim poluistinama, piše prof.Radić je osobito osetljiv jer se uvek veruje pogrešnoj polovini, pa stoga istorijske poluistine mogu biti opasnije od otvorenih laži.

Nijedna nauka nije toliko zloupotrebljavana kao istorija.

Nijedna nauka nije postala poprište za prepucavanja agresivnih amatera kao što je to istorijska nauka. Samozvani kvaziučenjaci koji ne poznaju elementarna načela istorijske metodologije vršljaju po istinama proisteklim iz velikih napora srpske kritičke istoriografije.

U radovima diletanata sve može postati istina; oni pronađu neku reč u starom spisu i nekim samo njima znanim metodama je povežu sa srpskim narodom ne bi li dokazali da je najstariji. Njihova istorija je priželjkivana istorija.

Što se tiče onomastike i toponima oni na najneverovatnijim mestima pronalaze Srbe. Pa, tako mogu da kažem na primer, ako bih koristila njihovu neispravnu metodu da su Srbi prvi naselili američki kontinent jer grad Vašington leži na reci Potomak, a potomak - to je srpska reč, jel tako ? Ili mogu ići još dalje i reći da su SRBI U SREDNJEM VEKU ZNALI ZA INTERNET !!! Kako? Pa, tako lepo, o tome svedoči stih iz narodne pesme '' ostavi se Marko četovanja '' . I ko sad sme da mi kaže da ne govorim istinu :) Ovakvih primera je bezbroj.

Naravno da ja ne potcenjujem istoričare amatere, ali vidim i uočavam da nanose štetu onima koji nikada nisu studirali istoriju i kojima je lako prodati ovakve opsenarske reči i rečenice. Umereno sa patriotizmom, gospodo; ja znam da mnogi ljudi vole svoju zemlju, mladi vole svoju Srbiju, o tome svedoči i ovaj video koji tako milozvučno asocira na srpsku zemlju. Ipak , jedno je ljubav prema otadžbini , a sasvim nešto drugo je istorijska zabluda i verovanje u nju pa čak i kad je o sopstvenom narodu reč. To nas je odista preskupo koštalo. Niti je Srbija sve, niti su Srbi postojali pre Adama.

Neznanje je beskrajno. Ma koliko bio obrazovan, hirurg koji pročita nekoliko knjiga iz atomske fizike neće umisliti da može merodavno da se bavi tom naučnom disciplinom. To isto važi i za istoričara koji se naglo zainteresuje za termodinamiku. Jedan pravnik može učiti japanski jezik ali ne može on odjednom postati prevodilac! Ali, istorija, istorija, zašto ona ima tako neodoljivu privlačnost za amatere koji nisu merodavni? Evo kako se služe činjenicama istoričari-amateri. Izvesni dr Deretić  piše da je Jerina Paleolog ( prokleta Jerina ) bila žena despota Lazara Brankovića. U ovoj prostoproširenoj rečenici postoje najmanje dve velike greške. Prvo, prokleta Jerina, čuvena u kolektivnom pamćenju srpskog naroda, nije bila iz roda Paleologa nego iz porodice Kantakuzina. Drugo, Irina Kantakuzin ( prokleta Jerina ) nije bila žena nego majka Lazara Brankovića. Irina Kantakuzin, u stvari, bila je supruga despota Đurđa Brankovića, Lazarevog oca. Verujem da i osnovci znaju da je prokleta Jerina bila žena Đurđa Brankovića, ali ne i dr Deretić. Radi se o grubom nepoznavanju činjenica, a to lako može iskoristiti bilo koji režim za svoje potrebe kao što je to činio Miloševićev režim tokom 90-ih. Eto, ratujemo sa celim svetom i svi nas mrze ali mi smo najstariji narod na svetu! Eh, kakva vajda od toga, čak i da je tako a nije tako, ali hoću da kažem da je slaba vajda od toga čak i da je tako. Isto se odnosi i na ono večito busanje u grudi '' mi, Srbi smo jeli srebrnim kašikama''. Ja na takve komentare uvek odgovorim '' lepo kažete, JELI su, A TO JE GRAMATIČKI GLEDANO PROŠLO VREME. To je bilo, a šta je sada?

Izvesni '' istoričari '' barataju i nekim podacima koje duguju nekom ruskom slavisti Lamanskom, i pišu kako je car Dušan postavljao svog namesnika u Maloj Aziji, baš u oblasti Troje ( da nisu kojim slučajem Srbi i Troju osnovali:) ) Uhhhhh. U vreme cara Dušana Turci su držali čitavu Malu Aziju, osim pojedinih gradova na zapadnoj obali, a Srbi su u vreme najveće moći pod svojom vlašću imali oblasti na istoku do grada Hristopolja ( današnja Kavala) i od Male Azije su bili daleko stotinama kilometara. Drugim rečima, nije bilo nikakve mogućnosti da Dušan tamo, dakle, na tlu Male Azije, postavlja nekog svog namesnika. Ili, to bi bilo podjednako verovatno kao kada bi se tvrdilo da je Stefan Dušan postavljao namesnika u Egiptu, ili na Siciliji ili na tlu Britanije.

Nemojte se igrati istorijom, opasno je.

Slavni starorimski istoričar je dao savet svim istoričarima kako da pišu, a to je '' sine ira et studio ''- '' bez mržnje i pristrasnosti ''