Slucaj gradjanina Miladina K (iliti Decko od milion dolara)

Svima nama je poznat slučaj građanina Miladina K, ali da još jednom rekapituliramo jer su čak i stari Latini rekli da je ponavljanje majka nauke. Uvek možemo da nađemo nešto novo, nešto što do sada nismo uspeli da vidimo, nešto što je neko namerno ili slučajno izostavio. 

Dakle građanin Miladin K je uspeo da jednim udarcem, kako sam tvrdi, čoveka malko manjeg od sebe baci u komu. I pri tom je, nesrećnom Ameru, uspeo da polomi bazu lobanje (evo da budem tačan, nesrećnom kolegi građanina Miladina K je naprsla baza lobanje). Koliko sam uspeo da se raspitam, jer ja nisam medicinski stručnjak, prelom baze lobanje je jedna od najgorih mogućih povreda, koja može često da dovede i do smrtnog ishoda. Ali sve i da nije prelom baze lobanje, mesec dana kome je mnogo, a i samo komatozno stanje je teško. Ipak građanin je naše gore list pa je naš vicekonzul, kome više ni imena ne mogu da se setim, ipak izdao građaninu Miladinu ispravu koja mu je omogućila da se obre u zemlji koja nema nameru da ga vrati pred porotu od dvanaest ljudi koji su isti pred zakonom. Mi naravno, prema onom ponoćnom Ustavu (čitaj umetničko delo naših dragih Koštunice dr Vojislava, Tome Nikolića i naše perjanice Bote) nemamo nikakvo pravo da izručimo građanina Miladina K tom surovom zapadnom sistemu sa nekakvim porotnicima koji će ga gledati ispod oka što je, možete misliti, prebio nekog tamo Amera. Naravno da stvar bude još lepša i da se nikada ne zaboravi potrudila se Vlada na čelu sa nekanvim sedim Cvetkom Mirkovićem ili Mirkom Cvetkovićem, svejedeno je. Odlučila se naime naša vrla vlast ne samo da obešteti, našim parama, tog nesrećnog kolegu našeg građanina Miladina K i plati mu bolničke troškove, nego da i jadnim Miladinovim roditeljima vrati 100 000 nepravedno od njih uzetih dolara, koje su avaj ovo dvoje, morali da polože kao kauciju za njihovo jadno dete. Pri tom, naravno, našem mladim garađaninu oduzeli su putnu ispravu, ili pasoš kako mi to kažemo, da se slučajno ne bi udaljio pre nego što se suoči sa svojim kolegom. E tu tek nastaje ono što je bitno za ovaj slučaj. Naše gore list, građanin Miladin se, jadničak, nije baš najbolje snašao u zatvoru, pa su se roditelji zabrinuli za pravičnost suđenja i sklopili su nekakav, kakav god, dil sa našim vicekonzulom koji odlučuje da su Bečke konvencije samo nekakva mrtva slova na papiru, pa je izdao putni list Miladinu i poslao ga nazad u rodnu Kulu.

E sad komendija ne bi bila potpuna da nema nekakvih čudnovatih obrta. Sećamo se svi, ajde makar da pokušamo, kako su unezvereni roditelji pokušali da objasne ovdašnjim medijima da građanin Miladin K nije toliko baš udario tog nesrećnika, koji je u to vreme još u komi i teškom stanju. On je ako se dobro sećam, samo branio neku devojku od tog napadnog malog, pa se detetu malko ruka otkačila. Dobro i to sam mogao donekle da razumem. Pobiju se dvojica likova i u Beogradu zbor devojke, a neće u tamo nekom Njujorku. E ali onda dolazi do ključnog preloma situacije. Građanin Miladin K odlučuje da se malko prošeta van granica svog rodnog grada i rodne pokrajine i dođe u pratnji nazadnih radikala u jednu drugu farsu, koju po zakonu zovemo Narodna skupština. I tako se on malko prošetao po skupštini, popio negazirani sokić i pokušao da objasni kako se on tu našao skoro pa greškom. Čudio sam se samo kako se nije setio da odigra jedan basket sa predsednikom ili vice premijerom. Doduše, sama njegova pojava je uslovila da su poslanici, kako kažu neki zli jezici, počeli da izbegavaju deo zgrade u kom se on nalazi. Valjda su se uplašili kako bi on reagovao na to što je Velja mr Ilić prozivao neke žene ili što se možda nekom poslaniku sviđala mala kelnerica na koju je i on bacio oko. A svi mi znamo šta znači kada još neko sem njega baci oko na devojko. Onda mu građanin Miladin obično zatvori to oko, i još po nešto.  

E, a onda je građanin Miladin dobio poziv od srpskog sudstva da dođe i njih da obiđe. Pa je bio njihov gost nekih pedesetak dana u jednoj instituciji zatvorenog tipa. Ipak nije se žalio na naše zatvore kao na američke?! Možda je imao bolji tretman nego jedan gospodin koji već duže vreme boravi kao gost takozvanog "Hajata". Ali ne lezi vraže, izađe građanin Miladin K. I šta bi. Nikom ništa - tresla se gora rodio se miš. 

A onda je došao završni čin. Završio se dok kažeš milion dolara. I to u kešu. Vlada gospodina Mirkovića ili Cvetkovića, nije više ni bitno, odlučila je da obešteti tog nesrećnog kolegu našeg građanina Miladina sa ni manje ni više nego 900 000 zelenih novčanica, a da se jadnim roditeljima vrati njihovih 100 000, opet ću naglasiti, nepravedno oduzetih dolara. Eh, sad sve ovo ne bi bilo toliko komično i zapetljano da ovo nije Državna tajna i da na tom papiru ne stoji pečat strogo pov. Kada to stoji to znači da se to ne zna, ali ipak se saznalo. Kako je došlo do toga? To nije bitno. To znači samo da neko od ministara ili članova Vlade možda ima neku malu vijugu u glavi koju je odlučio da koristi i pojavio mu se možda, ne daj Bože, neki gen koji se zove savest.  Kako god da je bilo oko toga je počela da se pravi veća fama nego oko toga što sam ja morao da učestvujem kreiranju komedije "Dečko od milion dolara", a nisam hteo ni da je pogledam.

Elem, sada se svi bavimo kako to pobogu da je neko od ministara smeo da kaže nekom mediju da je Vlada odlučila da finansira ovaj projekat i da nas time još i iznenadi za jedno pedesetak godina kada se taj dosije objavi. Ipak ono što je bitno je da je građanin Miladin K uspeo da izmakne zakonu, da je Vlada pokušala da nas iznenadi jednim projektom, ali je najbitnije da je neko uspeo da ih osujeti u tome. Iskreno se nadam da je u pitanju neki ministar, a ne neki jadni ćata. A zašto, pitate se možda?

Pa odgovor je prost. Da je uradio to neki ćata, prvo će da dobije momentalni otkaz, zatim će krivićno odgovarati za odavanje državne tajne (iznenađenja) i verovatno će proći gore nego građanin Miladin K.

Sve ovo ne bi bilo toliko strano da ja nisam upoznat sa slučajem još jednog našeg građanina u dalekom svetu. Doduše taj građanin nije ništa zgrešio, ali je odlučio da se školuje u tamo nekoj Francuskoj. Taj građanin je odličan učenik i sada još bolji student diplomatije na Scinces Po u Dižonu. Nažalost ili na sreću nije nikoga prebio, taj naš građanin. Valjda zbog toga sada mora da slaže proizvode u police tamo nekog supermarketa, kako bi imao samo novca za život i margarin i hleb. Ova država nije se udostojila da pomogne, da se nađe, da makar pita za zdravlje tog našeg građanina ili bolje reći te mlade dame.

Samo mogu da kažem svaka čast gospodo iz Vlade. Svaka Vam čast. Iskreno bih mogao da pogledam kao čoveka samo onog ko je odrukao Vas takve kakvi ste.

Iskreno

građanin Nakić Đorđe

Beograd 2009.