Greb-greb neposredna demokratija

Videvši danas blog gospodina Šabića „Građanska inicijativa vs. visoki administrativni kapaciteti“, počeo sam da razmišljam o jednoj ideji, na izgled paradoksalnoj i besmislenoj: kako omogućiti MUP-u da potpuno trivijalno uradi proveru potpisa narodnih inicijativa i peticija. U stvari – da je i ne radi – da svaki potpis bude garantovano validan (i proveren u odnosu na dupliciranje) u trenutku potpisivanja inicijative.

Zdravi cinici (što bi rekla gordanac) će se odmah zapitati zašto gubim vreme na ovo i mislim da je uvesti tako nešto uopšte realno izvodiva stvar – pošto je to ozbiljna subverzija moći državnog aparata i monopola vlasti političkih partija u odnosu na pojedinca, nosioca glasačkog prava. Takvima sa zadovoljstvom priznajem svoju naivnost i nudim misao Viktora Igoa: nema te armije koja će sprečiti ideju čije je vreme došlo. Moram da priznam da sam vrlo radoznao da li je ovo jedna od takvih ideja. You may say I’m a dreamer, reče Lenon u svoje vreme. Ali – kao i kod sličnih ideja na par mojih blogova ranije – nije važno da li ćemo postići nemogući cilj – već i sam put ka njemu je nagrada.

Toliko o sanjarenju – a sada konkretno.

Ideja

Ideja je da se obezbedi infrastruktura za učestvovanje u narodnim inicijativama (u smislu odgovarajuće ustavne kategorije i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi) i peticijama, sa sledećim osobinama:

• Mehanizam koji bi znatno povećao efikasnost i bezbednost, a istovremeno znatno smanjio cenu procedure, koristeći informacione tehnologije
• Građanin ne bi davao nikakve lične podatke inicijativnom odboru narodne inicijative (zaštita privatnosti ličnih podataka)
• Tekst inicijative bi se mogao dostavljati elektronski i njegova verodostojnost bi bila garantovana (PDF dokument digitalno potpisan od strane državnog organa)
• Uveo bi se novi elektronski servis državnih organa, radno ime ePeticija, koji bi bi prikupljao potpise za sve inicijative i istovremeno kontrolisao:
  • Početak/kraj perioda potpisivanja
  • Validnost i ne-dupliciranost potpisa u okviru jedne inicijative
  • Uspešnost inicijative (da li je skupljen dovoljan broj potpisa)
• ePeticija servis bi uspešne inicijative po službenoj dužnosti prosleđivao odgovarajućem državnom organu (npr. Narodnoj skupštini) i pratio njihovo stavljanje na dnevni red i ishod
• Potpis - podrška inicijativi bi se davala SMS porukom ili preko Interneta
• Na web sajtu ePeticije bi u svakom trenutku bili dostupni:
  • Tekstovi inicijativa i statistika potpisivanja u realnom vremenu – za inicijative koje su trenutno otvorene za potpisivanje
  • Tekstovi inicijativa i broj prikupljenih potpisa za neuspele inicijative (koje nisu prikupile dovoljan broj potpisa)
  • Tekstovi uspelih inicijativa i status njihovog iznošenja pred Narodnu skupštinu ili drugi ekvivalentni organ
  • Tekstovi uspelih inicijativa i ishod glasanja – idealno sa listom poslanika koji su glasali za ili protiv predloga (ili brojem glasova po partiji/izbornoj listi), ako to zakon dopušta.

Realizacija

Pretpostavljam da je svima već sa slike jasno šta znači ono „greb-greb“ u naslovu.  Radi se o greb-greb karticama (scratch cards) – sličnim onima koje koriste mobilni operatori i instant lutrije.

Za one koji se pitaju šta rade greb-greb kartice u ovoj priči, evo odgovora.

Da bi glasač mogao da podrži bilo koju narodnu inicijativu ili peticiju, odlazi na šalter bilo kog suda ili opštine (ili diplomatsko-konzularnog predstavništva u inostranstvu – da mislim malo i na sebe) i uz identifikaciju ličnom kartom (ili pasošem) i potpis dnevnika primopredaje kupuje (administrativna taksa, treba zatvoriti i finansijsku konstrukciju :)) jednu ili više greb-greb kartica za glasanje. Pri tome bi šalterski radnik u opštini/sudu svaku karticu, na bazi serijskog broja, registrovao-vezao na JMBG kupca.  Ovim u centralnom sistemu ePeticije kartica biva vezana za JMBG, tako da je svoj potpis, deponovan u opštini/sudu pri kupovini greb-greb kartice, vlasnik kartice povezao sa brojevima na kartici. Od tog trenutka, greb-greb kartica je aktivirana, vezana na JMBG nosioca glasačkog prava i spremna da se iskoristi za „potpisivanje“ narodne inicijative ili peticije.

Sa tehničke strane, šalterski radnik u opštini/sudu bi karticu aktivirao (u bazi ePeticije) ručnim terminalom, sličnom onim kojima se dopunjavaju mobilni telefoni (ili običnim PC računarom povezanim na Internet sa smart karticom ili digitalnim klijentskim sertifikatom, ali ručni terminal je jefiniji i bezbedniji), koji bi rešio bezbednost komunikacije sa ePeticijom i u aktivacionom postupku takođe preneo vreme, mesto i šifru referenta koji je identifikovao glasača na bazi LK/pasoša, primio potpis i aktivirao karticu (da bi se znalo koga opaučiti ako dođe do zloupotrebe).

Lako je zamisliti da jedna kartica u stvari bude talon sa većim brojem „potpisa“... ali šta je, u stvari, potpis? Kako radi potpisivanje?

Predaja inicijative i potpisivanje

Svaka narodna inicijativa/peticija bi, kako to zakon nalaže, bila registrovana od strane nadležnog organa. U našem slučaju, članovi inicijativnog odbora bi skinuli šablon dokumenta (npr. MS Word) sa web sajta ePeticije, popunili svoje lične podatke i željeni period akivnosti inicijative. Uploadovali svoj tekst i time dobili potvrdu zahteva za registraciju, koju bi odštampali i na nju se potpisali.

Onda bi otišli do najbližeg suda i predali odštampanu i potpisanu potvrdu i overili svoje potpise u sudu i uradili još neke sitnice poput plaćanja administrativne takse (eh, te pare :) ). Referent iz suda bi overeni zahtev prosledio (faksom + poštom) ePeticiji, koja bi na bazi toga na web sajt postavila podatke o novoj inicijativi i digitalno potpisanu verziju inicijative - i dodelila inicijativi njen identifikacioni broj. Članovi inicijativnog odbora bi o ovome bili obavešteni elektronskom poštom.

Onda bi članovi pokrenuli javnu kampanju za potpisivanje, prosleđujući overeni tekst inicijative i pozivajući građane da inicijativu podrže svojim potpisom – naznačavajući identifikacioni broj inicijative.

Građanin koji odluči da potpiše inicijativu bi onda prosto poslao jednu SMS poruku na javno poznat broj telefona, šaljući u poruci samo dva podatka: identifikacioni broj inicijative i ključ za glasanje – slovno brojčanu kombinaciju koju bi pročitao kada ogrebe svoju glasačku greb-greb karticu. Alternativno, istu stvar bi uradio preko web sajta ePeticije.

ePeticija bi uparila ključ za glasanje sa brojem inicijative i istovremeno proverila da li je JMBG vezan za uneti ključ već glasao za tu istu inicijativu.

Ako je sve u redu – inicijativa bi dobila još jedan važeći potpis. Glasač bi dobio redni broj transakcije glasanja (ili poruku o grešci, ako je ključ neispravan, već iskorišćen, glasanje duplo itd) kao povratnu SMS poruku ili stranicu rezultata na web.

Šta sam namerno preskočio

Namerno sam preskočio bezbedne štamparije, kriptografske algoritme, protokole, formate identifikatora,  poruka, specifikaciju opreme u ePeticiji i po šalterima opština i sudova. Čisto da ne bih previše gušio tehničkim detaljima one koji mi nisu kolege.

Takođe sam namerno ostavio kao temu za razgovor – za šta bi ovakav način „potpisivanja“ još mogao da se koristi. Ovo je, verovatno, donekle povezano sa prethodnim – tj. upotrebi infrastrukture za više namena.

Party time

Pozivam sve čitaoce – kolege informatičare, pravnike, bolesne euforičare (poput mene) i zdrave cinike da se malo poigramo ovom idejom. Pa ako se razbije – nema veze. I onako se 99.99% ideja razbije. Ali... :)