DERBI!

Večiti derbi oduvek predstavlja utakmicu kojoj se pristupa sa najvećim navijačkim zarom. Rivalitet postoji još od osnivanja klubova - naš tim je osnovan marta 1945. a samo sedam meseci kasnije osnovano je i Jugoslovensko SD Partizan. Derbi je predstavljao i predstavlja vrhunac sezone. Utakmice sa najvećim rivalom oduvek su značile ispunjen stadion, bespoštednu borbu i zelju da se bude bolji od protivnika. 
Osamdesetih godina, s prvim oblicima organizovanog navijanja, derbi prerasta klasično sportsko rivalstvo i postaje polje gde se pokazuje sopstvena kreativnost, maštovitost, originalnost - bitno je pomoći voljenom klubu da pobedi ali je isto tako postalo bitno da tribina u svim segmentima navijanja bude bolja od suparničke. Tokom svih ovih godina Delije su na utakmicama protiv Partizana pravile događaje za pamćenje uz brojne koreografije, pirotehničke spektakle i sjajne atmosfere. Nabrajanje svega onog što smo uradili na derbijima iziskuje nekoliko strana ali, mozda, među njima posebno mesto zauzima nekoliko utakmica. 

Maj 1989. 

Pripreme za ovaj derbi počele su gotovo mesec dana ranije. Nabavljeno je 40 novih bubnjeva, platno za nove zastave, transparenti, pirotehnička sredstva iz Italije. Montiran je razglas ispod severne tribine kako bi se koordiniralo navijanje, pripremljene su sitno iseckane konfete. Derbi je, kao nikada do tad, predstavljao pravi spektakl. Mozemo reći da je na ovom derbiju prvi put na severu viđeno organizovano navijanje u onom smislu kako ga danas tumačimo. Izlazak igrača na teren bio je znak za početak spektakla. Iz mora konfeta izronilo je mnošto novih barjaka. Par trenutaka kasnije sever prekriva gusta dimna zavesa crvene i bele boje. Nedugo zatim, vođstvo Zvezde proslavljeno je velikom bakljadom. Na tom derbiju je na severu raširena i najveća ikad oteta zastava navijača Partizana - duzine oko 100m. 

Septembar 1989. 

U vreme sveopšte ekspanzije navijačkog pokreta u zemlji ovaj derbi je bio priča za sebe. Prilikom istrčavanja igrača sever je prekriven dimnom zavesom u kojoj je preovlađivala zelena boja. Po mnogima ovo je najbolja dimnjada ikad napravljena na severnoj tribini. Zvezda je u poslednjem minutu pogotkom Lukića osvojila bodove i grupa navijača sa severa je utrčala u teren da proslavi pobedu sa svojim igračima. S obzirom na to da su i navijači Partizana preskočili ogradu, na terenu je došlo do masovne tuče, a snimci koji su obišli svet pokazali su da i na Balkanu moze svašta da se vidi. 

April 1991. 

Na severu prvi put su viđeni barjaci na dve motke, jednobojni - crveni i beli, pomešani sa balonima istih boja, s tim što su beli baloni činili podlogu za barjake crvene boje i obrnuto. Pred početak derbija igrači dolaze do severa da pozdrave navijače posle istorijskog prolaska u finale KEŠ-a, a Sever im otpozdravlja mnoštvom belih dimnih bombi. Ta dimnjada i dan danas sluzi mnogim grupama kao uzor. Ni ovaj put Delije nisu propustile priliku da pokazu svoj ratni plen u vidu otetih grobarskih zastava. U drugom poluvremenu priređena je bakljada duz cele ograde severne tribine. Petnaestak minuta pred kraj utakmice ekipa Delija, oko 150 ljudi, upada na jug i obračunava se sa navijačima Partizana. Ni pre, a ni kasnije tako nešto nije zabelezeno na našim prostorima. 

Maj 1995. 

6. maj 1995. 100. derbi. Jubilarni susret između večitih rivala značio je i direktnu borbu za osvajanje titule. Delije su se mesecima pripremale za ovu utakmicu i sve je rezultiralo spektaklom za pamćenje - na severu je po prvi put urađena "komplikovanija" koreografija koju su činile hiljade crvenih i belih kartona, balona i zastavica i mnoštvo malih i velikih barjaka. Nošeni sjajnom podrškom sa tribina naši igrači su pobedili sa 2:1 i obezbedili osvajanje titule šampiona. 

Novembar 2001. 

Večiti derbi na Marakani 2001. svakako se pamti kao jedan od najboljih u proteklih nekoliko godina. Teško je reći po čemu je neki derbi bolji ili lošiji - nekada je to koreografija, nekada navijanje, ponekad i tuča... Ipak, ovaj derbi se pamti po izuzetnoj pozitivnoj energiji koja je u tom trenutku vladala severom. Pred početak utakmice na ogradi severne tribine pojavljuju se novi transparenti od PVC-a - Ultras, Ultra Boys, Belgrade Boys i Brigate. Koreografiju na početku utakmice činilo je 2.000 barjaka uz šta je upaljeno i 50-tak baklji. Na poluvremenu ispred severne tribine sa improvizovanog DJ pulta pušta se muzika. Sever u transu, spontano se pale baklje... U trenutku izlaska igrača na teren muzika staje, a počinje nova bakljada. Tokom utakmice podizani su transparenti - prozivke, pisani na licu mesta, a na poslednjem je pisalo: "Čas navijanja je gotov- nastavak sutra" koji je odlično predstavio odnos snaga na tribinama i najavio sutrašnji derbi u košarci. 

Novembar 2003. 

Jedno od vrhunskih izdanja Delija bez pirotehnike viđeno je na ovom derbiju. Fantastično navijanje na utakmici većinom je bilo upereno na ismevanje učešća komšija u Ligi Šampiona, koje su oni potencirali tih dana, sve do prvog od tri primljena gola. U realizaciji koreografija otišli smo korak dalje. Kartonima je prikazan grb našeg kluba preko cele tribine gde je plava boja išla do ograde zapada, a crveno bele štrafte išle su do istoka. Nakon spuštanja kartona u središ nja dva sektora ostaje najlonskim prslucima - markerima utisnut grb koji je sad imao svoj pravi oblik. Koerografija je svoj pun smisao dobila prikazivanjem parole na ogradi "Sve prolazi - Zvezda traje". 
Koreografija komšija sa početka utakmice je našu koreografiju za drugo poluvreme učinila još uspešnijom – Sever odbrojava, 10, 9, 8... 0. Dizemo šetalicu - dres koji se pri širenju cepa, nasumično raspoređene balone, par traka ukoso postavljenih, manju srpsku zastavu ka istočnoj tribini koja se takođe odvaja na dva dela. Verovatno su mnogi ljudi na stadionu tada pomislili da naša koreografija nije uspela, čak se sa juga čulo "Ovo je smešno!", ali se tada dize parola "Grobari su naši idoli, koreografije njihove naši su snovi" kojom smo sve objasnili.

I za mene posebno interesantan derbi (ne secam se tacno kog meseca se igrao, mislim da je u pitanju april 2007.) u vreme kada su grobari ratovali protiv ZekeBjeke i bojkotovali sve utakmice Partizana ali su se ipak odlucili da dodju na derbi koji se igrao na Marakani i da jos jednom na velikoj sceni pokazu svoje neslaganje sa upravom svog kluba. Navijanje se uglavnom svodilo na skandiranje Zeko lopove, uprava napolje i slicno. Za to vreme mi smo se klasicno zezali na nasoj tribini, pevanje, barjaci, dimovi, baklje, setalice, parole, vredjanja...i kako je utakmica odmicala postajalo je sve jasnije da ce Zvezda opet pobediti a skandiranje sa juga je postajalo sve tise a onda scena do tada nevidjena na stadionima. Sa Severa pocinje skandiranje "treba vam pomoc?" i "jug, jug, javi se" i ceo sever u jedno glasu ZEKO LOPOVE,ZEKO LOPOVE, ZEKO LOPOVE odemnili smo grobare i pruzili im nesebicnu pomoc. Sprdnja je bila velicanstvena! I dan danas na youtube-u ima gomila klipova gde se divno vidi kakva je to dobra zajebancija bila...

I danas je derbi. 135. po redu. Grobari su bezobrazno podigli cene karata (500 din. za sever) i moram priznati da mi je bilo jako tesko da te pare dam njima (da se igra na Marakani dao bih i duplo vise i to sa osmehom na licu). Ne znam kakav ce derbi biti, mnoge igrace ne poznajem i zaista nema sanse da bilo sta prognoziram ali jedna stvar bode oci, FSS (ciji je predsednik Tomislav Karadzic, bivsi predsednik Partizana) je odredio Dragomira Stankovica da vodi utakmicu a taj sudija iz Cacka je svojim pristrasnim odlukama direktno uticao na rezultata 131. vecitog derbija (2:2)i drasticno stetio Zvezdu (mislim da je zbog toga jedno vreme bio i suspendovan). Nadam se da ce danas sudjenje biti korektno i da ce sudija Stankovic uspeti da se uzdigne iznad eventualnih pritisaka (T. Karadzic) i licnih navijackih afiniteta i da susret regularno privede kraju.

U dosadasnjia 134 vecita derbija skor je sledeci:

Zvezda 58 pobeda,

Partizan 34 pobede

Nereseno 42 susreta.

P.S. partizan je poslednji put na JNA pobedio 2001. godine. Nadam se da ce se ta tradicija nastaviti! 

POSLE DERBIJA...

..135. derbi je gotov. zavrsio se tako kako se zavrsio. Utakmica koja se nece pamtiti. Navijanje sa obe strane ispod proseka, Na severu manje vise klasicna koreografija a na jugu tadicionalna dezorganizacija. Non-stop su iznosili neke parole koje verovatno ni njihovi tvorci nisu mogli da shvate - tradicionalno grobarsko neinventivno i nemusto vidjenje navijanja. O sudiji ne bih ovom prilikom, zelim da ostanem pristojan (covek produzio drugo poluvreme 6 minuta). Policija tardicionalno (Milosevicevski tradicionalno) bahata i brutalna. Naravno, niko od policajaca i dalje ne nosi PO ZAKONU OBAVEZAN broj na uniformi cime im se daje za pravo da po sopstvenom nahodjenju, krajnje anonimno i u "neobelezenom coporu" maltretiraju koga god stignu. Pri povratku sa tekme prosao sam Slavijom i prisustvovao cinu klasicne demonstracije sile, prekoracnjuovlascenja i brutalnoj represiji nad (od oka) 25ogodisnjim maldicem (kako sam cuo iz Podgorice). Izgleda da je bilo neko "koskanje" u blizini slavije i policija je jurila neka momke za koje su pretpostavljala da su ucestvovali u neradima. Kod (odvratne) prodavnice pljeskavica "Perper" stigli su doticnog mladica i bacili ga na beton. Mladic apsolutno nije pruzao otpor, predao se ali je su SVI policajci (bez znacki i obroja) poceli da ga krvnicki mlate i sutiraju dok je lezao na zemlji. Veceg batinanja sam ga verovatno spasao bas ja posto sam se "naivno" namestio u sred celog dogadjaja i nonsalantno jeo pljeskavicu i jos "naivnije" zapitkivao razularene policajce o cemu se radi. Pominjali su mi i oca i majku i raspitivali se zasto ja tu stojim i zasto ne produzim svojim putem i zasto sa uopste interesujem za to sto premlacuju mladica (jedan je cak pokusao da me optuzi da sam nekakvi "saucesnik") ali sam se pravio do kraja vrhunski naivan. Cak sam ih uredno ispratio do marice (sa sve pljeskavicom u ruci) sve vreme ih zapitkujuci (i opasno nervirajuci) o tom mladicu. sta ce mu uraditi u 9. novembra mogu samo da pretpostavim, ali sam ga barem spasao od linca na sred ulice. Valjda ni policiji nij ebas prijatno da nekoga mlate pred zainteresovanom publikom.
P.S. Nosim se mislju da osnujem NVO (bez zezanja, najozbiljnije) koja bi se bavila pruzanjem pomoci zrtvama torture. Bio bih vam veoma zahvalan ako bi ste me uputili kako