Pitam se, pitam...

Bilbordi, bilbordi... Posejase ih gde god stigose. Ispostavilo se da nema lakseg nacina da se dodje do para nego pobosti bar po jedan bilbord na svakoj raskrsnici i - Bog da te vidi. Ups... Hedoh reci - DA GA VIDI! Koga? He, ne budimo naivni. Pa njega, u cijoj biografiji lepo stoji da su mu bilbordi bili osnovna delatnost pre dolaska na vlast. Bili i ostali. "Moj grad Beograd, moji i bilbordi. Ciji bi bili? Boze, svasta...".

Ali o tome neka brinu Beogradjani, a ja bih o jednom drugom fenomenu koji mi je upao u oci dok sam drndavom Lastom prolazio kroz Beograd (koji zlobnici, ne znam zasto, sve cesce zovu Smrdograd). Sve i svasta se reklamira na tim beogradskim bilbordima, ali da mi je neko rekao kako cu na njima videti KNJIGU, rekao bih mu da je... neozbiljan. Autobus je stajao na semaforu taman toliko da dobijem u vremenu i tri puta protrljam oci. Otvorim ih cetvore i zakljucim: jeste, ona je. Knjiga! I to ne bilo koja, nego prvenac jednog naseg znanca sa bloga. Ne sumnjam da je knjiga dobra, jer je ostali blogeri ovde nahvalise onoliko... Koliko sam shvatio, nesto o (ne)snalazenju naseg coveka po belom svetu, dok mu se bivsa domovina raspadala u paramparcad. Cestitam ovako, "na blanko" na izboru teme i ne sumnjam da ce stivo biti citano, s obzirom da je barem svakom trecem Srbinu ta tematika veooooma bliska. Nazalost.

Medjutim, ostade mi enigma otkud knjiga na bilbordu, s obzirom da je poznato da i najtirazniji pisci u srpskom vilajetu tesko prodaju vise od par hiljada primeraka svojih hit-izdanja, a plasman ce tesko pospesiti, na primer, i bajkoliki podatak sa prve stranice kako citalac u ruci drzi 27. izdanje (?!) romana nase lepuskaste savremene spisateljice (znate, naravno, koje).

Koliko kosta oglasavanje na bilbordu, naculi smo tokom predizborne kampanje nasih politicara i ne znam nikoga kome se zbog spomenutih cifara nije digla barem jedna dlaka na glavi. I sad razmisljam: mozda je mladi pisac ekspert i za menadzment pa je jos pre objavljivanja svog prvenca rasprodao celokupan tiraz. Milion, dva, tri, pet miliona... primeraka, i dolar po svakom, pa vi vidite. Eto para i za beogradske bilborde. Nek dusmani pocrkaju. Narocito komsiluk u autorovoj bivsoj domovini. Primerci na srpskom, ali sta mari ako su dolari americki. Hej, ali gde je tu logika, pitacete vi. Otkud u toliko primeraka kad je knjiga na srpskom? To ipak ne biva.

Ne znam. Mozda mladi pisac ima neko objasnjenje. Mada, kazu da su ti Ameri neki cudni ljudi. Ne zale da plate ono sto je dobro, makar se i malo pomucili s tim srpskim. Bilo kako bilo, cujem da se knjiga jos ne skida s bilborda. Moze se, ima se... I tacka.

http://www.dragan-jakovljevic.com/