Pogled iz ugla

Volim da sedim negde u cosku i da posmatram ljude...Zamislite da svaki od njih ima svoj zivot,i u njegovom zivotu jos ljudi koji svaki ima svoj zivot,i tako dalje se to siri...Velika mi je zelja da se uvcem u misli tih ljudi,da saznam o cemu misle,sta rade,sta cini njihov zivot...

Samo pogled. Sudaren s mojim, raspuče se, pažnja kriknu; iz pogleda iscureše žmarci, zubima za kičmu, pijucima za dušu - čista sabotaža nirvane. Piljeći nemo ka busu, kažem vremenu da stane. Samo pogled, zar ne? To me prenu na tren. Nekuda krenula svest, samo slučajnost, to je sve. Samo lice na staklu busa, oči u prolazu. Ja uvek rasejan, ne znam ni šta mi bi da zveram tu. Al' eto, ima lica što ulube lobanju, pa se pitaš ko li su? Slično kao kad boli zub, a ti jezikom čačkaš, ne mož' da se maneš, mada smeta. Vrag bi znao šta nas tera da čačkamo bolna mesta. Ko su svi ti ljudi, što ih u prolazu srećemo? Glupi pogled. Ništa više znati nećemo. Al', odjednom, neka seta seti te na svrhu svega: svi smo mi hladni, k'o fol, jeb'o romanse iz poema. Al' ova kora tu gore je zbog kamuflaže i fore. Tamo ispod, vapiš ipak da srodne duše postoje.

Mislim da ovi stihovi oslikavaju ono sto zelim da kazem :)...Svidja mi se text...