Urban spirit: Beogradski Fantom

U Felinijevom filmu "Amarcord" pojavljuje se u više navrata jedan tajanstveni lik, čija je uloga u ovom filmu o prošlosti ...nekako ... felinijevska, da tako kažem. To je, naime, onaj vozač motocikla, pomalo sličan provincijskom Betmenu-entuzijasti, koji povremeno na motoru prohuji kroz kadar niotkuda, velikom brzinom okrene par krugova na gradskom trgu, i ponovo nestane u nepoznatom pravcu. Nikada nisam sasvim dokučio pravi smisao tog lika - on je kao nesvakidašnja prirodna pojava koja se dogodi, ostavi nas u zabezeku, kao duga posle kiše, na primer, i nestane kao što se i pojavila, bez traga.

U Beogradu se, u jesen 1979. godine, pojavio jedan sličan lik, kome su ljudi odmah dali ime - Fantom. Bila su to vremena Titoizma, Tito je bio na Kubi na konferenciji nesvrstanih, leto je bilo završeno, ali vreme je bilo još uvek toplo i večeri naklonjene.
Fantom se pojavljivao kasno noću, obično iza ponoći, vozeći beli ‘'Porše'' 911 S Targa, prohujao ulicama, obično okrenuo par krugova oko Slavije, i nestajao, naglo kako je i došao, u nekoj od sporednih ulica. Vozio je velikom brzinom, često i do 200 km na sat, a bilo je jasno da je odličan vozač. Noću je izlazio, verovali smo, jer tada jedva da je bilo saobraćaja ili pešaka koji bi ometali njegove vratolomije. Policija, tada iz milošte zvana Milicija, je bila besna i nemoćna. Pokušavali su da ga stignu i uhvate, ali njihove ‘'Fiće'' i ‘'Tristaći'' se nisu mogli meriti sa mnogo bržom mašinom u rukama dobrog vozača. Postavljali su mu klopke i zasede, ali bez uspeha. Policiji je manje smetalo to što je auto bio ukraden, ili što ga Fantom vozi nedozvoljeno velikom brzinom - ne, njima je smetalo to što on neće da se zaustavi na zvuk pištaljke ili znak policajca. To je nedopustiva drskost. On se javno suprotstavljao Sistemu, a Sistem to ne voli. Sistem je Sila, a, po logici sile, ona mora da se demonstrira. Fantom je pokazivao da i ta sila ima ograničene moći.
Skoro je izvesno da Fantom nije svesno imao nameru da Silu izvrgne ruglu - on je, kao onaj lik iz Felinijevog filma, samo hteo da se provoza velikom brzinom kroz grad. Bez obzira na to, narod je bio opčinjen ovom jesenjom predstavom. Ljudi su se okupljali po trgovima (najviše oko Slavije), iznosili na ulicu stolice iz obližnjih kafana, pijuckali, ćaskali i čekali da se pojavi Fantom. Razume se, tu je bila i narodna Milicija, u punoj opremi, spremna za akciju. Motorole su šuštale i cvrkutale kao da primaju poruke sa druge planete, poneka patrolna kola bi prošla sa uključenim sirenama i nestala zavijajući kroz puste ulice. Tu veseo i bezbrižan svet, tu narodna milicija, sve spremno za doček.
Neke večeri se jednostavno ne bi pojavio.
Drugih večeri bi došao, i tada je nastajalo opšte veselje. Ljudi su aplaudirali, smejali se, zviždali, dobacivali, a policija je ‘'radila svoj posao'' totalno bezuspešno. Postali su nervozni i opasni. (Jednog mog drugara su na licu mesta uhapsili, ispred hotela ‘'Slavija'', i priveli u stanicu kada je njegovo kuče počelo da laje uzbudjeno grajom.)
U javnosti se ceo slučaj jedva pominjao. Medjutim, u našem prestonom gradu se takve vesti brzo šire, i Fantom je postao svojevrsna senzacija.
Najzad, oglasile su se novine i TV, na kojima su neki pametnjakovići govorili da je takav čovek subverzivan, da on ne može da bude idol mladim naraštajima i socijalističkim vrednostima svih naših naroda i narodnosti. Patetika je cvetala, a Fantom je i dalje vozio svoje krugove. To je već počelo da biva opasno po Sistem.
Konačno, jedne noći je postavljena barikada od gradskih vozila (dva autobusa i tramvaj, ako se dobro sećam), na Slaviji. Fantom se ‘'zakucao'' u jedan od autobusa, ali je uspeo da iskoči i pobegne trčeći, bez traga. Predstava se završila.
Par nedelja kasnije, Dugouhi su pronašli Fantoma, uhapsili ga, i osudili na nekoliko godina zatvora. U pitanju je bio Vladan Vasiljević, entuzijasta za brze automobile, koji je po izlasku iz zatvora, neko vreme kasnije, poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ceo dogadjaj je pao u zaborav.
U vreme kad je Fantom vladao ulicama Beograda, jedan moj drugar je uspeo da napravi nekoliko fotografija njegove ‘'akcije''. Par tih fotografija, na kojima se ne vidi lice vozača, je bilo tada objavljeno u novinama, a policija je pokušavala da dodje do drugih, na kojima se vidi lice, kako bi otkrila identitet vozača. Taj moj drugar je, razume se, izbegavao susrete sa policijom, menjao adrese, i sećam se da je u par navrata spavao kod mene.
Jutros mi se javi taj drugar, i kaže mi da je napravljen dokumentarni film o Fantomu (u njemu se i taj drugar pojavljuje).

To me je obradovalo i inspirisalo da napisem ovaj tekst.
Pored ovoga, snimljen je i ceo film (u trajanju od 93 minuta), koji će premijerno biti prikazan u Sava Centru 30. marta, 2009. Trejler za film je ovde:

 The Belgrade Phantom (2007)

Directed by
Jovan B. Todorovic

Writing credits
Bogdan Petkovic and
Jovan B. Todorovic

Release Date: 2007
Genre: Thriller
Status: Post-production
Company: Emote Productions more

Bilo mi je drago da čujem za ovaj film. Film su pravili mladji ljudi koji o Fantomu znaju iz priča i urbanih legendi. Ja se tih dogadjaja dobro sećam. Bilo je to u Beogradu, jedne blage jeseni u mesecu Septembru, kad su sazrevale tikve.