The new tour in Paradise

koji je pomerao granice

Čekaj, čekaj... I sada vrisaaaaaaaaaaaaaaak, kao kada Bitlsi izađu na binu... Evo bacam i donji veš i brus...
Najzad nas je Nikola Vitas udostojio pojavljivanja na novom blogu, a ja brinuo da mu se nije nešto desilo...
Jeeeeeeee :))

Zawinul, 75, passed away at his home in Vienna. Austrian media reports said he had been suffering from skin cancer.

otišao? Stvarno nisam znala....Nikada ga nisam uživo slušala, ali smo puno u montaži - kada je neka politička smaračina na seckanju - pravili Zawinul pauze, da uteramo života u sebe...

evo ga pre Riporta sa Djuletom Ederlijem

i ovde pada kisa danas

Bilo je ogromno zadovoljstvo poznavati Joa. Kada je gostovao u Beogradu neke davne godine, pristao je da napravimo razgovor za televiziju. Učinio je to kako mi je rekao samo zato što sam muzičar, i što zna da ću ga pitati prave stvari.
A možda i zbog toga što sam predložio da razgovor obavimo na nemačkom jeziku, koji u Americi nije imao priliku često da govori.
Ne znam da li je taj intervju sačuvan. Pokušaću da animiram ljude iz redakcije emisija "Trezor", da ga pronadju i emituju.
Evo nekih sećanja iz tog intervjua i našeg poslednjeg druženja pre nekoliko godina.

NEKA MU JE VEČNA SLAVA!

- I danas se ponosim što sam poreklom Austrijanac.Jezik nisam zaboravio.Potičem iz siromašne porodice sa mnogo dece.U Ameriku sam stigao kao i većina sa mnogo nade i želja davne 1958.Iako sam doživeo neverovatne stvari imao sam dovoljno snage,da sve negativno primim kao neminovnost,kroz koju moram da prođem.
Divne dane proveo sam kao pijanista u ansamblu Kenonbol Ederlija.
U ansamblu sam bio jedini belac.Nije to bilo tako davno.Početak 60-ih.Rasna segregacija je imala još uvek veoma mnogo pristalica koji su bili spremni na sve.Kada prolazimo kroz naseljena mesta i gradove,ja sedim na patosu busa,da me nebi videli.Jer,to je vreme kada linčuju belce koji se druže sa crnima.
No najteži događaj iz tog perioda zbio se je u Bostonu.To je sever Amerike,pa tako nešto nije bilo za očekivati.Vlasnik džez kluba nam po dolasku saopštava,da na žalost,neće biti u mogućnosti da realizuje naše gostovanje,jer su mu pretili svim i svačim.
Rekoh Kenonbolu,da ako je tako,ja napuštam bend i vraćam se za Evropu.
On,divan kakv je bio,kaže,čekaj,nije sve propalo,ima problema no valjda ćemo uspeti da ih rešimo.
I mi zaista svirasmo tamo nedelju dana sa velikim uspehom.
Napuštajući Boston kupujem novine.I na moj užas i užas svih nas saznajemo,da je u noći nakon naše poslednje svirke vlasnik kluba koji nas je angažovao ubijen.
Malo je reći da mi puca film.Ženim se sa Crnkinjom iz Čikaga sa kojom sam i danas posle više od trideset godina u srećnom braku.Imam troje dece.
A kako je Džo proveo veče uoči koncerta u Sava Centru?
Na jednom splavu na Adi Ciganliji.Svirao mu harmoniku sa drugarima Aca - Faca.
I uglavnom cigansku muziku.
Pa još kad su mu doneli ajvar,koga nisu imali u kafani a uspeli da ga nabave,završilo se je tako,što je Džo, iliti Jozef,svirao sa njima.
Ko je čuo - čuo!

vidim da bas retko zalazis ovde, al to nije razlog da te ne pozdravim :))


ps. i da ti zahvalim za onaj cert u beogradu - reci da mi je drago da sam ga cula uzivo ne iskazuje bas mnogo