Samoubistvo .......

Nikome nije lako u životu..... Ja ne znam ni jednog čoveka da nema neki problem......

Neću reći da mi nije padalo na pamet da umrem.... Ali,ono što sam ja želela je da samo legnem i umrem - ne da se ubijem...

Devojka koju neko vreme znam odlučila je večeras da izvrši samoubistvo.... Meni ostaje da se nadam da će neki deo razuma njene svesti prevagnuti i da će ona preživeti.....

Neću o tome da je samoubistvo greh ... Greh je i preljuba - pa sve više i više se susrećem sa tim stvarima - tj.,ponudama za seks uz diskreciju.... Jebem li ga - pa mogu živeti malo i u nemanju seksa (ne mogu sad da se setim reči,stao mozak - nek neko ko zna napiše) ... Mislim,ako jedino sa oženjenim ili u vezi mladićem (ne sa mnom) mogu da imam seks.... 

Ne znam da li je ova globalna kriza kriva ili šta - ali sve više nenormalnih stvari i pojava ima.....

I onda se ja pitam jesam li luda zato što volim toga koga volim ..... Ne znam......

Odmakoh se od priče o samoubistvu.... Elem,neki ovde su čitali i znaju,mnogi ne znaju - ja sam imala tu "sreću" da mi se život u jednom danu okrene sasvim....I umesto da izaberem da poludim (što je govorio moj silovatelj) ili se ubijem - ja sam izabrala da se vratim u normalu (išla kod psihijatra) i živim ..... Jel mi žao?Pa,kakav mi je život posle bio - i jeste.... Šalim se..... Naravno da mi nije žao....

Kažu da sam jaka,da sam hrabra,da sam ovo da sam ono....Ja nisam birala i nisam želela da budem ovakva - ja sam da bi preživela i ostala normalna morala da postanem ovakva - borac,lajavac,da budem ono što mnogi misle da sam oduvek...A nisam.... Jednostavno,neke okolnosti nas promene.... Jedan od marketinških magova je rekao na nekom svom predavanju - nećemo da ga reklamiramo sad.... Vi ste ono što jeste oduvek ... Vi u sebi imate to oduvek - samo nešto vas natera da ispoljite....

Iskreno,meni se više sviđam ovakva... Manje sam opterećena...Više nisam uplašena devojčica koja nema svoje mišljenje,nego se slaže sa tuđim,više nisam ćutljiva i stidljiva - sad gađam ciglom u čelo (ne bukvalno)....Jednostavno,shvatila sam da mi je lakše da se nosim sa životom ovakva - brbljiva,direktna i otvorena - nego onakva kakva sam bila pre..... Trebala bi da zahvalim silovatelju? Ne... Sigurno bi postala jednog dana ovo što jesam - možda ne u tolikoj meri - da mi se nije desilo to što mi se desilo...Ali,pošto jeste - da ne analiziramo - šta bi bilo da je ili nije bilo... 

Ovoj devojci koja želi da izvrši samoubistvo sam pokušala da pomognem,da doprem do nje,da je sprečim u tome - rekla je da joj je žao i da ne može više....Nadam se da će i želim da preživi - a posle ćemo se nekako već nositi sa problemima - zato i prijatelji jesu tu....