Kapital gneva

Ovaj tekst  sam napisala posle diskusije sa Stasom Zajovic i Slavicom Stojanovic.

Srecan Vam 8.mart!

  Globalna ekonomska kriza  je iznela na svetlost dana razlicite vrste problema. Zene vec zive u problemima i cesto  su ti isti problemi  njihov modus prezivljavanja. U  mracnim istorijskim vremenima, u ratovima i ekonomskim  krizama one su uvek karijatide prezivljavanje, nevidljiva siva ekonomija zasnovana na solidarnosti majki, sestara i cerki sto opstaje kao jedina struktura kad se urusi  patrijarhat. Zene su bogate i onda kad su siromasne.
   U trecem milenijumu treceg talasa feminizma nemamo feministicki pokret, ali postoji globalna mreza. Ona stoji na ramenima feministkinja iz prosleg veka, iako na prvi pogled ne postoji izriciti kontinuitet. Globalna kriza je doprinela da zene postanu u vecoj meri svesne getoizacije zena u mejnstrimu. U cvrstom zagrljaju zakona, bioloskih kvota, kulturnog, klasnog i rasnog identiteta, nvo-a: pitanje moci je  marginalizovano. Kroz rasprsivanje
 pitanja moci, stara nejednakost u raspodeli moci  ostala je ista. Zenska ljudska prava su ostavljena da stoje iza gorucih ratnih tema, bezbednosnih mera i ekonomske krize. Radjanje novih fundamentalizama, koji dele i demonizuju Drugacije i Drugo rasprsile su globalna feministicka pitanja. Jer nema vise zenskih pitanja, sva pitanja su i zenska i zene sad mogu, kroz feministicko citanje, da daju i svoje odgovore: od reproduktivne politike do ratnih zlocina i zenskih tribunala.
   Zenska tela postala su teritorija kriminalnih radnji. Od silovanja, gde su koriscena kao predmet za etnicko ciscenje, do kvota u demokratskim parlamentima gde se licnosti zena s idejama na taj nacin nivelisu kroz brojke.
  Jedna tema oduvek je bila lakmus tekst: sloboda reproduktivnog izbora. Danas u dobu podivljalih fundamentalizama: hriscanskog, muslimanskog i ostalih, zenska tela postaju masine za ratnu reprodukciju i reprodukciju buducih ratnika. U San Salvadoru, gde je prekid trudnoce zabranjen sto posto cak i u  slucaju sigurne smrti majke, vagina se tretira kao inkriminisano mesto zlocina. U SAD-u sve do Obamine pobede, svi zdravstveni i ostali drustveni  programi su bili uslovljeni politikom antiabortusa.
   Junakinja treceg milenijuma nije kraljica, nije sirena, nije vestica, nije kurva, nije pevacica, igracica, filozofkinja, spisateljica, martirka...moze da bude i sve to, ali to su sve reci i uloge jednog starog jezika u agoniji: jezika vec tako zarazno bolesnog da gusi civilizaciju, kapitalizam socijalizam, diktature, bogate i siromasne i sve ih trpa u jedan zajednicki lonac koji se zove kriza.
  Ta kriza je sveopsta. Kriza kapitala svake vrste, svih vrednosti, institucija, misljenja, kriza znanja i prezivljavanja. No iz toga se radja jedan novi kapital: kapital gneva.
  Ana Politkovskaja, ubijena ruska novinarka , ratna dopisnica govorila je:
  Dok se svet plasi nuklearnog nekontrolisanog razvoja, ja se mnogo vise plasim mrznje: niko ne moze da predvidi puteve osvete. Deca iz kampova nikad nece oprostiti deci koja su rasla bezbedno u svojim udobnim domovima. Izbeglicama je potrebno razumevanje i solidarnost, ne pokloni u gotovini ili hipokrizija onih koji poste " da bi podelili njihovu patnju", a u tajnosti odlaze u ostavu da nesto gricnu.
   "Zivim svoj zivot i pisem o onome sto vidim": bilo gde na planeti mozemo slediti ovo geslo Ane Politkovskaje. Makar toliko joj dugujemo.