...tuga...

Kad se kao hladan vazduh u kosti uvuce,
pa te u sred guzve zaskoci, i prekrije lice
i u ocima izadje prva,
kad pored buke nadjaca vrisak u glavi,
i trazi svoje mesto kud god da krenes,
kad se u snu skupca pored tebe i ujutru
s tobom budi spremna da te u stopu prati,
verna a ne cuti,
i bori se dok te ne slomi, i na licu ti zadrhti,
ta tuga na vrhu prstiju svoju melodiju pevusi
i ceka savrsen trenutak da ti upropasti dan...
i kad ode stara kuja zna put kojim da se vrati 

kako da za srce ponovo ugrize i
zauzme mesto koje joj ne pripada...
to je samo tuga, rekla bi nada,
ali osmeh zna da joj nista ne moze...
nece da izcezne, samo ponekad ode,
ali se uvek vrati...