“Tesla, portret medju maskama” Vladimir Pistalo

Vladimir Pistalo nas vesto uvodi u svoj roman opisima raznoraznih odrednica (Majka, Otac, Drvece…). U uvodnim pricama uvek promice i cucuri svetlost. Razumljivo, Tesla je u pitanju. Nikola Tesla.
Pistalova proza je mozaik koji mudruje, menja boje, ljeska se.
Koracamo dalje. Opet svetlost. Blestavi sneg. Blestava macka. Blestavi viziri koji sa sobom donose i slike.
Nikola Tesla.
Pisac nam polako uzdise njegov lik.
U ranoj mladosti je video jasno svojim unutrasnjim okom. Taj Vid bi podstakla Rec.
Pistalo nam je ponovo ispricao price o Nikoli Tesli, poznate, obavijene piscevom dusom i ljubavlju, pokusajem (uspesnim) da se trzaj, titraj, nemir Teslinog duha i bica unese u njih. Opisi su kratki i efektni. Citanje glatko.
Kroz sture grudve Pistalovog stila pomaljaju se Nikolini krikovi, Nikolina neba, njegove teznje, njegova Oka. Sveprisutan je blesak nad njegovim unutrasnjim okom, jer je obasipajuca energija.
Majka je rekla Tesli: “Ti ne mozes uraditi male stvari, ali mozes uraditi velike stvari”. Istina.
Pistalo nam podrazava Nikolina preobrazenja. Nikola Tesla, onaj koji je umeo da vidi, mogao da oseti (“jezuljivim osecajem na celu”)
Roman je, u stvari, spoj tri dela o jednom zivotu. U drugom delu, “Amerika”, vec se oseca zreliji stil od onog u “Mladosti”, vidi se da je pisan kasnije. Poglavlja Teslinog zivota oznacena su jednostavnim recima. Epizoda zvana “Uspeh”, recimo, obiluje faktima, ali i tajnama svemira, prirode. Duh i atmosfera tog doba su dobro preneseni u prozu.
Pisac sve vreme pokusava da pronikne u Teslinu dusu, pisuci o tome kako je naucnik “radio sa najdubljim energijama tela i duse”. Ponekad se oda enciklopedijsko-faktografskom navodjenju, koje po malo kvari poeticnost.
I sve je tu, i opis kule u Vardenklifu, koji je jedan od najmocnijih delova romana. Pistalo se u njemu pokazao kao dobar pisac.
Pri kraju romana proza postaje vrtlog i postaje polusan. “Pismo golubici”, recimo.
Nikola Tesla, vanvremeni, satkan od tajni, njegovi snovi o mrtvom bratu Danetu, prsti od munja…opcinjava nas…Citamo opis njegovih saptaja, opis vode koja spira cadj, svih ljudi koji su obigravali, igrali okolo, igrali se sa njim, igrali pored njega. Vidimo njihove krinke, cujemo njihove korake, utiske, a Tesla je, iznad i ispod njih, sveprisutan i vecan.
Ocigledno je da je autor nosio pricu o Tesli sa sobom u grudima kao grumen-pricu, kao moranje, ljubeci je strasno.