B92 Blog

Ne vidi se image Vojislave (sad moram da se naviknem da si Vojislav :) iako po referenci vidim da sledi naslov.

Ja ponekad mislim da sam raspetljao neki svoj čvor, a posle vidim da nisam :)

Kod mene se vidi.

Neće pa neće kod mene - možda je kod tebe ukeširana.

Ipak, gugl je nalazi i na drugom mestu, thanks :) (ov dvojica će da se pobiju pre nego što raspetljaju, a to su mogli i mimo čvora :)

Kod mene se vidi

Sad kad vidim karikaturu pada mi na pamet kako ima političara kojima, kad bi im dao lovu onako razjarenima, možeš da oduzmeš politiku i oni ne bi ni primetili :) - novac i bes su im dovoljni.

Da, to nam je sigurno u kostima - želja za vlašću i vlasništvom čak i kad je riskantna po druge. A da nam je operišu ko zna u šta bi smo se pretvorili.

Verovatno nam je potreban neki srednji put - često otrcana fraza još češće korišćena baš od onih koji ni malo ne razmišljaju na taj način.

Sloboda, ljubav, podrška su nam sigurno u kostima, u nekim formama

A opet, ide se napred

Ubrzana evolucija

a neko vechno u doradi,

A neko jedva da je odmakao od početka

ima shta treba za satisfakciju, a nedostaju detalji za opterecenje.:))))

Kao što pogađaš, ovo je od ženskog autora :)

Vade mecum

ipak, najvažnije je da proleće sigurno dolazi

ne bese fotki, ne bih skuzio text

Ne bih ni ja :)

Video WAD ilustracije na koricama (ove dve u glavnom tekstu) pa onda, u sitne sate, "silovao" jezik oko tih ilustracija :)

trebalo je omega umesto ovog Z

Z, omega, ok, neko svetlo ćemo da vidimo sigurno :)

Al, kad si se već setio iteracija na tu temu, verovatno izlazimo po neko svetlo i vazduh i ranije, periodično kroz život, po neki novi početak, iako su koske stare :)

(ja sam, nagađam, kod slova 'R', plus/minus neki beli šum)

to je to ... zadrzati entuzijazam spram zivota uprkos svemu

Da, samo što u tom beat-u uvek postoji i ono čega nikad i nikako ne možemo da se oslobodimo (in our bones) pa ma koliko hteli i trudili se ponekad.

Ne moramo da želimo da baš potpuno krenemo od nekog novog početka, ili da beat definišemo potpuno uz pomoć nekog drugog, od prvog do poslednjeg harmonika. Ali, recimo, da jedan od tih uvek prisutnih harmonika želimo da ugasimo i zamenimo. I ne možemo.

Više sam mislio na ukopavanje u taj deo naših ličnih harmonija koji je uvek u nekoj meri prisutan, a koji je počeo da kuca jednom u početku, i gasi se samo jednom na kraju - neke osobine, ili delovi pogleda na svet, mogu da budu male, ali uvek prisutne.

So that we can begin again
Wash away all our sins
Crash to the other shore

погодите чији су?

Pogodio :)

pretpostavljam da te blogeri vrlo ozbiljno shvataju, da napišeš i tri tačkice dobio bi smislene komentare tipa: verovatno je pod tim mislio ovo... ili nije to u pitanju, biće da je mislio ovo... :))

Hteo sam više da kažem da tekst ide uz ilustracije, pošto su one bile add-hoc povod za tekst, a ne neka moja "ideja" :)

A što se tiče vlasništva nad značenjem ono je ionako podeljeno između autora i konzumenta i čak je tako ne samo kod talentovanih i elokventnih autora nego i kod onih posebno talentovanih.

Tako, dok blog ima (ako nije zamišljen kao predominantno edukativni ili informativni) neki asociativni potencijal kad su čitaoci u pitanju nije mnogo bitno šta je autor hteo da kaže.

Meni su WAD ilustracije bile cool. Samim tim što su mi pobudile pažnju su proizvele nekoliko misli i asocijacija i ja sam ih bez razmišljanja izlistao. Meni asocijacije koje dodnose ilustracije uvezuju ove ostale nabacane tekstom (otud ovakav komentar na Aleksov komentar - a i u pomalo šaljivom maniru pošto sam posle čitanja njegovih blogova i njegovog strpljivog i prijateljskog reagovanje na nas koji smo skočili da mu komentarišemo stil pisanja o religioznim temama zaključio da je on cool, opušten tip). Pa, od ilustracija:

- Pošto lik zaranja u neke "temelje" pala mi za naslov na pamet engleska fraza "in my bones" koja se odnosi na ono što je u nama, naši temelji, i što više ne možemo promeniti bez obzira na trud (ako srušimo temelje padne i zgrada).

- Pošto smo decenijama u oblacima i zaboravili na temelje tamo možemo svašta da vidimo. Pa mi pao Hamlet na pamet - neko u životu vidi puno, a zna da je to mali deo svega, a neko vidi malo i instistira da je to sve, dve krajnosti, ni jedna nas ne sprečava da poludimo ako nam je takva "karma" :)

- Puštanje s uzice mi palo na pamet pošto nam džaba "ronjenje" ako ćemo ići zatvorenih očiju zato što nam tako dušebrižnici ili pravila nalažu, čak i kad nikoga ne ugrožavamo. Tu su svilene niti (npr roditeljsk iskrena briga), ali i ostale - naši sitni strahovi, lenjost, tuđa zavist ili sebičnost itd.

- U podrum što svesno što nesvesno odlažemo stvari koje nam nisu "potrebne". Tako, tamo je i svest o prolaznosti i naš zapadno-svetski odnos prema njoj.

- Odgledamo svoj "film, od A do Z, editujemo, redigujemo, pišemo brišemo, pravimo planove ali se posle ipak učini da smo na istom :)

- Na kraju, što bi nas i bila neka silna briga ako se lepo osećamo i radujemo proleću, cveću i suncu. Zar uopšte i treba gubiti vreme na neka razmišljanja? :)

Ne samo da uopšte nije bitno da li i drugi ovako vide stvari. nego je interesantno čuti drugačija, originalnija i neočekivanija mišljenja. Da sam izneo mišljenje WAD autorima možda bi rekli "Ma kakvi, nemaš pojma :)"

u pravu si kada kažeš da većina ovaj blog vidi edukativno-informativnog karaktera, ja bih ovde mogao da upotrebim "čemu?"

Ja sam mislio na većinski sadržaj nekog konkretnog bloga od nekog autora. Većina ih jeste informativnijeg i obrazovanijeg tipa pa ih najviše takvih i čitamo i meni je ok. Neke čitam bez treptanja i mnogo naučim.

Pošto je pisanje i onako dobra volja autora najbolje je da ljudi pišu kako žele. Meni je veća mera kvaliteta to koliko su učesniki opušteni i poštuju sagovornike, pošto sad ima toliko učesnika da se uvek nađe i interesantna informacija i mišljenje.

Odgovor šta je kome i od koga interesantno je šarenolik - mi u onome što slušamo, čitamo i gledamo neprestano nailazimo na ključeve koji vode u naša sećanja, osećanja i razmišljanja. Što ključ otvara veća vrata kod nas to materijal koji konzumiramo ume jače da rezonira kod nas i budi određenu vrstu jačih emocija, a može i kraće da traje, više komentarišemo, dok često neki informativni materijal, na temu koju slabije poznajemo, ume da bude interesantniji i posvećujemo mu više vremena, a ćutimo.

Uopšte, fenomen online prisustva je sad takav da ga sve više učesnika sve više približava pravom životu po pitanju nekih odnosa. Pre nekoliko godina je bilo preko 100 miliona blogova. Možda ih sada ima bliže 200 miliona. Besmisleno je previše kritički prilaziti prevelikom broju autora po prevelikom broju pitanja kao što je besmisleno, npr, previše kritički gledati na ono šta nam fizička okolina radi u neobaveznom maniru (komšije, prijatelji, poznanici itd)

Ja, u stvari, ni ne razmišljam o tome nego nasumice ulećem u blog u pauzama IT posla (nama posao ume da bude jako iscepkan čekanjem na kompilacije, linkovanje itd) i stanem kad mi tema privuče pažnju ili je od autora na kog sam se već navikao. A kad imam dosta vremena onda razmišljam još manje i pročitam sve :)