Tačno vreme

Jedno vreme, nekako, se provlačilo da je atentat na Zorana Đinđića izvršen u 12.45, međutim u poslednje vreme, opet nekako, se iskristalisalo u medijima 12.25 (ovo vreme je pročitao Čović u zvaničnom saopštenju Vlade), što baš i nije tačno. Mnogo je priribližnije tačno da je pucano negde oko 12.42-43 (pa može da se zaokruži na 12.45).
U to vreme sam držao, privatno, časove matematike. A tog 12. 3. 2003. sam imao zakazan čas u 13h blizu Vukovog spomenika. Putovao sam autobusom 51P (više ne saobraća, išao je ...pored Ade, sajma, Sarajevskom, Nemanjinom, Salvija, Vukov spomenik,...).
U 12 i 40, negde pri kraju Sarajevske na uglu sa Nemanjinom, vozilo (BMW serije 7) pod pratnjom, dva automobila, zaustavlja autobus, da bi ga preteklo pre same raskrsnice. Meni u oči prvo upada BMW (šta ću), i prvo pomislim "Đinđić", onako bez razloga (eventualno, možda zbog 2 vozila u pratnji), ali ne mogu da vidim ko je autu (što zbog stakala, što zbog ugla gledanja).
U 12 i 41 vozila nastavljaju Nemanjinom, a mi (autobus) za njima. Pokušavam da ih pratim pogledom, ali mi brzo nestaju iz vidokruga (ušli su u dvorište Vlade), a mi nastavljamo normalno ka Slaviji, gde stižemo oko 12 i 42, i bez problema nastavljamo ka Beogradskoj.
U 13h stižem kod lika kome držim časove, on sluša vesti: "pokušaj atentata...", ne verujem, sve mislim da je u pitanju ona priča kod Arene.
Posle minut, vest: "ranjen, van životne opasnosti...".
Posle nekog vremena, vest: "prebačen u Urgentni, van životne opasnosti".

A onda "...u teškom stanju"
A onda "Bore se za njegov život".    Otkud sad to!?

Neizvesnost.
...

Neverica.
...

Sećam se još jednog detalja, veče pre.
Bio sam u poseti kod prijatelja u Studenjaku, i čekam poslednju 88icu (oko 23.30), iz dosade blejim u izlog trafike, i tamo "Blic nedelje" (ako se tako zvao onaj Blicov nedeljnik u "A5" formatu) izdanje od 12.3. (dakle zvanično od sutrašnjeg dana) na naslovnoj Đinđićeva slika i izjava, tipa, obračun sa organizovanim kriminalom (ili mafijom) ili tako nešto, toga sam se setio posle atentata (kamo sreće da sam zaboravio).

Ovo je moje sećanje na taj sramni dan.

Nije bitno tačno vreme, da li je pucano u 12.25 ili 12.45, već činjenica da je Zoran Đinđić pogođen i da, nažalost, više nije živ.

Slava mu.