Zapad... Srbija...Istok

Nedavno sam bio na putu u Ukraini i doziveo kako kulturoloski tako i niz drugih sokova, naime leteli smo preko Beca za Harkov, kao putovanje kroz vreme i to unazad !! Ako ste mislili da smo mi siromasni i ne razvijeni grdno ste se presli, mi smo za njih Svajcarska! 

Rani jutarnji let sa “Tesle” i par torbi, bila je slika u mojoj glavi tog jutra, bez previse uzbudjenja i iznenadjenja. Obicno pred let ne gledam filmove i dokumentarce o padovima aviona, kao sto ne volim kad odem na more da gledam filmove s ajkulama, pocnmem brzo da se tripujem sta mi pliva ispod… nego… Austrijska aviokompanija, k`o i ocekivano svi ljubazni i ubrzo prelecemo, a sivi i oblacni Beograd je vec ispod nas. Nakon kratkog leta i caskanja sa nasim gastarbajterima, uz sok od paradajza, vec su nas “opomenuli” da stizemo u Vienu za par minuta… vezivanje pojaseva kako to vec ide, i za par minuta je vec pocelo iskrcavanje.

Arodrom u Becu se cakli, sto kazu- mozes polizati mermer i nista ti nece biti… ocekivao sam da ce neka nasa pevaljka leteti s nama, cisto da bi video neku poznatu facu, ali i bio je… kasnije sam primetio da je malo ispred nas sedeo Karic- ovaj koji jos uvek sme kod nas. Svi ljubazni, nasmejani, spremni da objasne i usmere… ne govore za dzabe- Becka skola. 
Nakon sat i po cekicanja na terminalu poziv na let za Ukrainu, cekiranje i novo uzletanje. Ovaj let je trajao nesto duze, oko dva, dva i po sata, tako da sam bas otpao od dosade. Ja inace ne volim duge letove, pogotovo u avionima bez TV-a ili nekog radia, a da me uhvati neko da me davi sve vreme bi izludeo. Na neko veliko cudo pored mene je sedeo Amer iz Ohaja koji vec godinama iz nekog razloga ide za Ukrainu i nahvalio je na sva usta. Sa njim sam malo pricao da ubijem monotoniju leta i iritirajuci zvuk motora, i tako malo po malo, nakon neke grozne hrane (od koje mi kasnije bilo muka) javljaju da stizemo u Harkov. Sve sto sam znao je da je velicine Beograda i na oko 40 km-a od granice sa majkom Rusijom. 
Spustali smo se nesto duze od ocekivanog, a ispod nas se prostiralo more trosnih, vidi se starih kuca, licilo je na Vojvodinu, bilo je sve ravno, nigde brezuljka. I onda je usledio sok !! Slecemo na aerodrom cija pista je okolo zarasla travom, u jednom trenutku sam pomislio da je autoput Novi Sad-Subotica primerniji za sletanje. Izasli smo na pistu i krenuli ka autobusu koji nas vozi do aerodromske zgrade koja se videla i od aviona ali sam ja mislio da je neka stara napustena zgrada. Kad smo usli unutra, ono vojska cuva civilni aerodrome, zgrada ni okrecena unutra, sa visokim oslikanim svodom, improvizovane cekaonice, ali vazno da su reklame svuda okacene. Kad su nam pregledali pasose i onjusiili psi, reko na brzinu da odem do WC-a, ali sam se jos vecom brzinom vratio. Pomislih- Tivatski je Ohara (aerodrom u Cikagu) za ovo… 
Naime, taj aerodrom je gradjen bog te pita kad, koristila ga je vojska a onda su bili jako darezljivi da pocnu da ga koriste u civilne svrhe, jer grad ima samo malo preko 2 miliona stanovnika. Sve u svemu blaga katastrofa!!!
Ja stvarno nemam nista ni protiv Istoka ni Zapada, cak sam jedno kratko vrema pratio politiku Ukraine i mogu vam reci da su im politicari vrsni govornici. Ajd nama sto obecavaju al njima! Njihovi uslovi zivota su katastofalni, siromastvo na svakom koraku, duboka podeljenost... ili ljudi voze dzipove i skupe limuzine ili matore Volge i Lade. 
Aerodrom je na obodu grada i kako smo prilazili centru ... jednostavno receno sve je izgledalo staro, svega par novih zgrada i to da ne preteram. Siroki bulevari prepuni rupa, kao i ostale manje ulice.. ako ste mislili da je Srbija zemlja rupa, presli ste se. Jednostavno ne bih ni uporedjivao Ukrainu sa Zapadom, to je ne-mo-gu-ce !!! 

Jedina stvar koja mi se svidela u tom gradu je ogroman Trg slobode u centru za koji kazu da je drugi u svetu, odmah posle nekog u Mexico Sitiju. Stvarno je mocno delovao, prosli smo pored njega a centralna figura, statua Lenjina, bila je ogromna ali mala na velikoj udaljenosti. Kao i sve ostalo sto je masivno gradjeno u doba komunizma... 

Bila je zima tako da nisam video puno zelenila... i jos jedna stvar koju sam video mi je podigla obrve. Sporedne ulice,koje su isle od samog bulevara su bile blatnjave kao u Kustinom filmu. Divlja naselja ili ne… strasno. Par dana sam se muvao po gradu i nije me ni malo impresionirao, sta vise bilo je tuzno gledati sve to i veoma ne shvatljivo za mene kad kazu da je Ukraina sila. Grad kao grad nije ruzan ni prljav, ali sam svakako vise ocekivao od drugog po velicini grada u Ukraini. 
Vecernji let istom trasom nazad i nalazim se na bogatom Zapadu. Sedim na Beckom aerodromu i saltam slike u fotoaparatu koje da pokazem nekom bi opovrgle citavu moju pricu. Gradjevine i zdanja iako dosta stare i ne po mom ukusu su izvanredne arhitekture, a da ne pricam o istorijskom znacaju. Sama pomisao da si bio na drugom po velicini trgu i koliko se ljudi zadrtih u svoju ideologiju skupljalo na njemu? 
Posto sam toliko “nahvalio” grad, hteo bi da kazem nesto o onome sto cini jedan grad, to su ljudi. Iako su “trenirani” u komunizmu, smatram ih za veoma srdacne i gostoprimljive ljude, vredni i spremni da pomognu. Oni s kojima sam ja bio su predani svom poslu i radu. Nije bilo neke jurnjave po gradu, stalozeni, bez trubljenja i dreke, dobro, za nase uslove. Uglavnom, reci hvale! 
Jatov propelerac je cekao i nakon kratkog puta, Srbistan, Velcome ;)