Srpske Energetske mogucnosti

>< Ono sto bih voleo ovim blogom da potenciram, jeste sama sustina definicije energije i kako to gledaju u svetu. Svi su skloni da zamisle kada se govori o energiji, da vide cene nafte i gasa ili cene struje. To je veoma pogresno. Jos veca greska je smatrati Srbijom za siromasnu energetsku zemlju. Jedna odlicna analiza srpskih mogucnosti je data u ovoj kratkoj studiji, od uvazenog profesora doktora Simeon Oka, sa instituta u Vinci. Osnovna stvar koja se mora imati na umu, je da svaki covek svaki dan jede, a takodje i pije pa ako tako gledamo na stvari onda se pozemo pohvaliti sa izuzetnim potencijalima osnovne energije, a to je hrana. kako efikasno proizvoditi hranu, da bi njome nadomestili i ostale potrebe stanovnistva u vidu standarda (izgradnje objekata, standarda oblacenja, privatne voznje kola itd) jeste u sustini osnovni problem nase energetske efikasnosti. Danasnje tehnologije dozvoljavaju veoma efikasnu obnovljivost, ali svaka regija, drzava, nacija mora da se osvrne na svoje specificnosti. Ovde mislim da kada se kaze: energija iz biomase, znaci skupa hrana, to ne vazi za regije koje imaju jaku regenerativnu moc zemlje. Druga stvar koja se nigde ne potencira, jeste da je najosnovniji resurs energije, ZNANJE i PAMET. Srbija se obilato razbacuje energijom znanja. Autor je na jednom blogu napravio pregled resursa fosilnih goriva i bio otpada u Srbiji. To bi u neku ruku bilo dovoljno za pocetak jedne zdrave transformacije zemlje, sa realnim mogucnostima uposljavanja bar milion ljudi u ovim aktivnostima. Nadovezao bih se na gornji link o efikasnosti i nastavio sa konkretnim resenjima. Sta je Srbiji najracionalnije potrebno?

1. U prvom redu potrebna je jedna nuklearka, koja ce zadati malo 'lufta' intenzivnoj i iracionalnoj potrosnji uglja. Recimo nuklearka od 5 blokova od po 500 Megawata, od kojih bi tri radila, dva u rezervi, a jedan isplacivao sebe bilo bi jedno resenje. I to sto pre, jer nuklearke dobijaju ponovo na ceni, kao strategija tranzicije ka obnovljivosti. To bi dalo vremena da se razvije tehnologija syngasa (sinteticki gas, dobijen pulverizacijom uglja i odvajanjem stetnih komponenti), pa da se posle tako rezerve uglja koriste u daljem postupku.
2. Udrugom redu bi se trebao iskoristiti preostali hidropotencijal, srediti zakosnku regulativu privatne proizvonje struje, regulisati zakonski otkupnu cenu elektricne energije, izgraditi minihidroelektrane
3. U trecem redu, razvoj tehnologije dobijanja energetskih goriva od biomase, a iskljucivo za poljoprivrednu logistiku. Tu spadaju celulozni etanol i biodizel. Potrebne bi bile jos par uljara,razvoj secerana, pogoni za celulozni etanol sirom Vojvodine,Stiga i Macve.U vocarskim krajevima bi se mogla razraditi proizvodnja etanola, ali sa otpadom koriscenim kao gorivo u vidu tehnike proizvodnje mesovotog sagorevanja)
4. U cetvrtom redu bi bila tehnologija gradnje, sa solarnim celijama potrebnim za predgrevanje vode i kuca, razvoj tehnologije novih materijala za adaptaciju koriscenja sunceve energije. Ovde bi na zadnjem mestu bio vetar i vetrogeneratori, ali isti po vaznosti.
5. U petom redu, razvoj tehnologije vodonicnih (gorivnih) celija, hibridnih kola, tehnologije prozvodnje vodonika, razvoja proizvodnje metanola bi mogao da bude od velike vaznosti nakon sto krene sve ostalo. Ovako bi se za desetak godina moglo uposliti milion ljudi. Da ne bi bile prazne reci, autor ovog sajta i blogova, jedan otrcani inzenjer energetike, ce to konkretno i obrazloziti. Procitajte od istog autora na engleskom:
6. 
   
7. 
   Odrzivi mitovi
   Zagrlite vetar
   Kratak uput u energiju vetra 
   Buducnost razvoja energije