Zlopamtivost? N E

taube RSS / 13.03.2009. u 23:39

Zlopamtivost je jedno jadno stanje.

Prilazi nam prijatelj i mi pomislimo da nam dolazi u lošoj nameri. To je zbog zlopamtivosti.

Zapovest je Božja, a ne moja '' ljubite neprijatelje svoje '' U redu, ne možeš da ih voliš, onda ih nemoj ni mrzeti a sebe prekori zbog nedostatka ljubavi. Da se ne ostvari na nama reč : zato što će se umnožiti bezakonje, ohladneće ljubav mnogih. Ako Patrijarh Srpski Pavle smatra sebe najvećim grešnikom ko smo mi naspram njegove svetosti pa da toliko zlo pamtimo, nikad ne opraštamo, nikad ne zaboravljamo ?! Budemo li sebe smatrali lošijim od naših bližnjih tada će Bog okrenuti naša srca od zlopamćenja.

'' Molitva zlopamtila je setva na kamenu '' piše sv.Isak Sirin.

Prekore i jed prilikom susretanja ljudi na sve strane vidim, pa plane onda i iskra gneva, i obavezno se počne misliti o osveti da bi se utolila glad zlopamćenja; kao da je potreban nekakav hranljivi obrok da se utoli ta ružna glad. To nesrećno stanje ZLOPAMĆENJA ZNAČI DA JE ZLO POSTALO NAVIKA!

Kažemo da nismo ljuti ali u razgovorima se oseti pakost i izbije neka reč iz usta koja nas vrati na neoproštene uvrede, i onda vidimo da nismo ni oprostili, a rekli smo nekom da smo mu kao oprostili.

Potrebno nam je izlečenje. Kažu da treba da oprostimo a da ne zaboravimo, pa kažu : ko smo mi da opraštamo ( u nečije ime) , a ja kažem da smo oprostili i to odista nekom oprostili nekome tek onda kad zaboravimo, kad više ne možemo da se setimo zašto smo uopšte bili ljuti.

Zlopamćenje? Dokle! Do smrti.

A gde je u svemu tome ljubav?

 



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva