Smanjenje poreza na plate na 10%. Pominjali su i 200.000 radnih mesta, zatim investiranje od 5 milijardi evra u Srbiju, kažnjavanje onih koji se bave korupcijom, podrška poljoprivredi, rast standarda građana & rast bruto domaćeg proizvoda, obezbeđivanje niske inflacije, 1000 evra za akcije (prim. aut. Upisala sam se još u februaru prošle godine za akcije, još uvek nisam dobila potvrdu na kućnu adresu, kad pozovem da pitam šta se dešava sa mojom potvrdom kažu da je sve ok i da će stići za par dana i tako već par meseci...), 100% plate svim trudnicama, autoputeve...
Ovo su samo neka od obećanja (slobodno dodajte još – ne mogu svega da se setim). Obećanja Opozicije nisam uzela u obzir, jer se Opozicija, mahom, trudi da sruši Poziciju, pa su tako i njihova obećanja „ne lipši magare do zelene trave“... I pitanje same Opozicije je prilično diskutabilno: izgleda da se jasna podela između Pozicije i Opozicije izgubila i da svi žive vrlo skladno... ’oću reći, Opozicija je ponegde i Pozicija - meni to baš i nema smisla...
U razgovoru sa simpatizerima Pozicije (kojih je sve manje, al’ nije da ih nema) na ovu temu, primećujem da sad za sve krive SEKU (dobro je da su se malo manuli Miloševića, Kosova i Turaka...). Ja bih da pitam: a šta je bilo pre SEKE? Jesmo l’ išli u smeru boljitka? Još će da me ubede i da bi Srbija bila svetska sila samo da nema SEKE. Mada, čini mi se da jedan njihov reče da ćemo od ove krize i da profitiramo (il’ se meni to samo usnilo?)....
Pre neki dan Pozicija nam pokaza i kako se siromaštvo u Srbiji smanjuje. Evo, da im dam jedan free tip: neka pomere granicu siromaštva na 100,00 RSD mesečno, pa ćemo biti zemlja sa najmanje siromašnih na svetu – dušu dalo za neku novu predizbornu kampanju. A evo i predloga za novi RealityShow:
Učesnici:
Predstavnici i predstavnice političkih stranaka u Srbiji (prim. aut. Moj glas ide EkonomskimEkspertima&Eksperticama)
Trajanje:
30 dana
Sadržaj:
Dati učesnicima 16.000,00 RSD (otprilike, duplo iznad granice siromaštva – da mogu da se šire) i pustiti ih da se snađu. U kom smislu „da se snađu“?
Prvi zadatak:
Izmiriti sve troškove i obaveze prema državi (struja, infostan, telefon i, naravno, RTS) - vreme je krize, valja napuniti budžet.
Drugi zadatak:
Preživeti do kraja meseca (što im i neće biti tako teško, jer po njima, naše prodavnice su najjeftinije u regionu. Možda živim u istom regionu kao i oni, al’ moj region je onda definitivno u drugoj dimenziji...).
Zabranjeno je:
odustati, uzimati kredite, privatne pozajmice...
Pobednik:
onaj ko najmanje smrša.
Nagrada:
crveni cvetić da zadenu za uvce i plaketa.
Zamislite samo kakve bi simpatije svekolikog pučanstva pobrao pobednik kviza! To bi bila pobeda nad pobedama, a ne kao ove dosadašnje VelikeDiplomatskePobede. Kad smo već kod ovih pobeda, može biti da sam glupa i da ne razumem, pa ako ima nekog pismenijeg ovde da mi objasni:
A u čemu mi to diplomatski pobedismo? Kamo beli šengen, kamo Sporazum o pridruživanju? Behu li i to neka obećanja? Ne sećam se kad su tačno prvi put data, al’ čini mi se da se svake godine ponavljaju... Još čekam samo da nam ponovo obećaju i brze pruge i švedski standard...
Međutim, klerikalnu državu nam niko nije obećao, al’ nekako lagano idemo ka istoj rekla bih... Kad to CrkveniPoglavari zauzeše mesto Poslanika? Jesu l’ bili to neki novi izbori, a da me niko nije obavestio?
Moje skromno mišljenje je da ako nešto obećaš, a ne ispuniš (a pritom si i političar il’ političarka), ne nalaziš BednaOpravdanja za neuspeh, nego časno daš ostavku, jer te narod nije birao da ga lažeš, nego da mu obezbediš bolji život...
Ostavke se u nas i nisu baš primile... A i da svi do jednog/jedne podnesu ostavku, ko bi došao na njihova mesta?
Izgleda da smo osuđeni na šarene laže, šargarepe, harač i žirafe...
LongLive ŽIRAFA!!!!!!
A Žirafa nam od srca poručuje:
