Zašto?

Mića Marković

/ 16.09.2007. u 19:10

Komentari: 180
Čitanost: 22141
/
Preporuke: 1056
/

Unazad dva tri dana na blogu su se pojavila dva posta sa temom bankarstvo.

Bilo je veoma mnogo zanimljivih komentara, uglavnom nezadovoljnih komintenata.

Bilo je i vrlo dobrih objašnjenja o tome, kako funcioniše bankarski sistem.

Zanimljivo da niko nije postavio, bar se meni tako čini, ključno pitanje :

Koji je osnovni razlog što se na našem finasijskom tržištu pojavilo toliko

"inostranih" banaka?

Odgovor tipa " zbog profita" se podrazumeva, ali da li je to suštinski odgovor na postavljeno pitanje.

Izvolite.

postavite na |

Komentari (180)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vucko 19:21 16.09.2007

Zašto?

Možda zato što je svet jedno oveliko parče površine na globusu Srbije? :)

sentinel26 22:25 16.09.2007

Re: Zašto?

1. Pa za radi lakšeg iznošenja ostatka para na Kipar.

2. A biće nešto i za Djavolja ostrva.

3. I zbog nedostatka "kvalitetnog" domaćeg deterdženta. Uvozni bolje pere.

Mića Marković 22:31 16.09.2007

Re: Zašto?

sentinel26
I zbog nedostatka "kvalitetnog" domaćeg deterdženta. Uvozni bolje pere.

A eto izmislise masinu koja ne koristi deterdzent. lol

nestorijanac 19:23 16.09.2007

zbog one mudrosti da

"pare vrte gde burgija nece" ?

Jelena Krajšić 19:41 16.09.2007

Možda

zato što znaju da je Srbija puna naroda koji je jedva dočekao bankarske usluge i pre svega kredite. Pričam o vremenu kada su počele da se pojavljuju, moguće je da se situacija menja ili se promenila. Ne znam podatke, ali imam utisak da svaka porodica ima bar jedan kredit, krediti su koliko čujem i čitam uglavnom jako nepovoljni, građani uzimaju kredite da bi išli na more i za svašta još za šta ne bi trebalo uzimati kredite, pa još kad se dodaju rupe u zakonima + neobaveštenost ovog sveta ovde, to sve bankama, mislim, odgovara. Mi kad smo bili klinci novac se menjao na ulici, gorivo se kupovalo i kralo na ulici, nije bilo javnih toaleta (mislim da ih nema ni sada)... Moja generacija i ne zna šta je normalno, mogu da rade sa čitavim generacijama šta hoće.
U stvari sam napisala ono što ste vi rekli da se podrazumeva - zbog profita. Odgovor je na prvu loptu, potpuno laički razume se.

rankot 15:32 17.09.2007

Re: Možda

Ако погледате ситуацију у мом Г. Милановцу, где су банке заузеле све највредније локале у центру града и да их има преко двадесет (у граду од 20.000 становника), јасно је да је у питању обична понуда и потражња.

У овако сиромашној земљи најтраженија је она роба које најмање има, а то је, наравно, новац. Самим тим, они који га нуде су у најбољој тржишној позицији. Да није тако, тј. да новца има довољно, на тим местима би биле неке продавнице или слични садржаји у којима се новац троши.

dobronamjeran 20:00 16.09.2007

Moje misljenje

Novcarsko trziste Srbije gladno je svjezeg novca. Samim time banke vide svoj interes u ostvarivanju vece dobiti nego na svojim domicilnim trzistima kroz vece kamate na kredite. Danas kroz ubrzano zaduzivanje Srbija prolazi ono sto je Hrvatska prolazila prije 7-8 godina tako da se ocekuje oko 2010 zaduzenost srbije na nivou BDP-a. Osnovni problem je u tome sto nema nikoga da vrsi nadzor nad novcanim trzistem pa se mogu dogadjati ovakve stvari nekaznjeno. Kod nas je ustrojena HANFA kao krovna organizacija koja bi trebala paziti na trziste novca.

KRALJMAJMUNA 20:14 16.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

Zbog profita, naravno

)

1. Velika potražnja za kreditima jer smo mi za 15 godina pali s konja na magarca i znamo sta smo imali.

2. Velike banke su ugašene. Bar jedna od njih nije trebalo da bude ugašena. Zaista je napravljen brisani prostor za ulaz novih banaka.

3. Zamislite da je drzava (kao za US STEEL) bankama rekla: preuzimamo par milijardi vaših dugovanja!!!

4. Uvoz mora da se finansira i zato monetarna politika jeste takva da uvoz bude favorizovan. Pogledajte kursnu listu danas i pre godinu i više dana. A to nije zbog uvozničkog lobija nego zbog Zapada kome moramo da se "udvaramo" i koji nas hvali zbog čvrste monetarne politike. Uvozna roba mora da se kupuje i zato su tu strane banke koje će da nam "pomognu" u kupovini. Zapad želi da prodaje, mi želimo da kupujemo, banke uživaju.

Mića Marković 20:30 16.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

to nije zbog uvozničkog lobija nego zbog Zapada kome moramo da se "udvaramo" i koji nas hvali zbog čvrste monetarne politike

Pored najbolje volje ne vidim sta je to posebno lose u cvrstoj monetarnoj politici.
Sem, ako se u njoj ne pretera.
Mislite li, da bi labava monetarna politika bila delotvorna?

KRALJMAJMUNA 20:53 16.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

Mića Marković
to nije zbog uvozničkog lobija nego zbog Zapada kome moramo da se "udvaramo" i koji nas hvali zbog čvrste monetarne politikePored najbolje volje ne vidim sta je to posebno lose u cvrstoj monetarnoj politici.Sem, ako se u njoj ne pretera.Mislite li, da bi labava monetarna politika bila delotvorna?

Mislim na potpuno nerealan kurs eura!

KRALJMAJMUNA 21:06 16.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

KRALJMAJMUNA

Mića Markovićto nije zbog uvozničkog lobija nego zbog Zapada kome moramo da se "udvaramo" i koji nas hvali zbog čvrste monetarne politikePored najbolje volje ne vidim sta je to posebno lose u cvrstoj monetarnoj politici.Sem, ako se u njoj ne pretera.Mislite li, da bi labava monetarna politika bila delotvorna?Mislim na potpuno nerealan kurs eura!

Курсна листа

Npr:

На дан: 16.02.2006
Број: 31

978 EUR 1 87,0300 87,2919 87,5538

Cenu su za godinu i po uglavnom rasle, slažete se. A EURO je padao i padao.
Ali ako pogledate mesečne izvestaje NBS o menjackim poslovima videcete da su često preko 100 Miliona EURA neto u plusu tj. za toliko više građani i pravna lica prodaju EURA nego što se kupi. To su te doznake (ovde je to već pomenuto) ali i slamarice koje su ogroman izvor još uvek. I to je dobar izgovor za ovakvo kretanje EURA. Zaključak: jeste se preteralo sa kursom tj. cvrstom monetarnom politikom. To je pre krivica nekog drugog, ne NBS. Đavolski je teško naći pravu meru. Ja mislim da nije nađena kod kursa. To je inače z....lo banke zbog devizne klauzule za date kredite.

Mića Marković 22:37 16.09.2007

Re: Moje misljenje

dobronamjeran
Novcarsko trziste Srbije gladno je svjezeg novca. Samim time banke vide svoj interes u ostvarivanju vece dobiti nego na svojim domicilnim trzistima kroz vece kamate na kredite. Danas kroz ubrzano zaduzivanje Srbija prolazi ono sto je Hrvatska prolazila prije 7-8 godina tako da se ocekuje oko 2010 zaduzenost srbije na nivou BDP-a. Osnovni problem je u tome sto nema nikoga da vrsi nadzor nad novcanim trzistem pa se mogu dogadjati ovakve stvari nekaznjeno. Kod nas je ustrojena HANFA kao krovna organizacija koja bi trebala paziti na trziste novca.

Situacija je gotovo identicna u svim ex-yu republikama.
Ne znam da li ovde u Srbiji postoji nesto slicno kao HANFA. Mislim da ne.

Mića Marković 23:17 16.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

KRALJMAJMUNA
Mislim na potpuno nerealan kurs eura!

Niko iole razuman nece tvrditi da je kurs eura realan.
Nije li pravo pitanje, zbog cega je kurs takav kakav jeste?

vucko 23:23 16.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

Niko iole razuman nece tvrditi da je kurs eura realan.
Nije li pravo pitanje, zbog cega je kurs takav kakav jeste?

Možda perverzno zvuči - ali šta kažete na odgovor "od ponude i potražnje"? Dok god se više nudi nego što se traži - nekako je i logično da je kurs nizak.

Mića Marković 23:57 16.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

vucko
Dok god se više nudi nego što se traži - nekako je i logično da je kurs nizak.

Apsolutno tačno!

KRALJMAJMUNA 08:44 17.09.2007

Re: Pitanje je tačno! Odgovor baš i nije.

Mića Marković

vuckoDok god se više nudi nego što se traži - nekako je i logično da je kurs nizak.Apsolutno tačno!

Pa ne bih se baš sasvim složio sa vama. Obojicom.
Jeste da ima puno EURA. Ali da kurs EURA zavisi samo od odnosa ponude i potražnje EURA - to bi bilo suviše prosto i onda bih mogao čak i ja da budem guverner. Pitanje kursa je vrlo složeno jer utiče jako na ekonomiju. Uostalom da je to samo tehničko pitanje odnosa ponude i potražnje NBS ne bi nikad intervenisala na tržištu. A ona povremeno interveniše (a, bogami, mislim da i diktira). A EURA je bilo i pre dve i tri godine, i odnos ponude i potražnje je bio sličan pa je kurs bio mnogo viši. O tom kursu se lome koplja a ja onako seljački mislim da je to nešto što još uvek ne možemo da procenimo jer nemamo dovoljno činjenica. A da ima i pozitivnih stvari kad je kurs takav-ima.

jadac 10:55 17.09.2007

Re: Moje misljenje

po meni to zaduzivanje i nije lose samo uz fer igru drzave tj.da zastiti i omoguci ljudima koji uzmu kredite za posao a ne posle da im vade sve moguce briseve kako bi otvorili piljaru...moramo poceti nekako , aovo je trenutno jedini nacin

oldtajmer 14:47 17.09.2007

Re: Pitanje je tačno!

Ne znam podatke, pa mi je tesko da sudim, ali svi ovi razlozi mi deluju suvislo.

Dejan K. 20:08 16.09.2007

Inostrane Banke

Mislim da ce se jednoga dana (kada na vlasti budu manje potplativi ljudi, kada got da se to desi u Srbiji), citati u feljtonu pisanom po nekom "poverljivom" materijalu, kako je G-17 + ukinuo preko noci skoro sve drzavne banke. Ova afera je najavljivana nekoliko puta ali nikada nije "zazivela". Ja privatno verujem da je to zaista bila "pljacka stoleca ili mozda dva stoleca" za koju mi, kao drustvo, jos nismo dovoljno sofisticirani da prepoznamo i razumemo do kraja. "White collar" kriminal se tesko otkriva i jos teze dokazuje...

Sta autor natpisa misli zasto je to tako kako jeste u danasnjoj bankarskoj Srbiji?

Mića Marković 20:17 16.09.2007

Re: Inostrane Banke

Autor zadrzava pravo da na ovo pitanje odgovori, kada na postu bude
jos vise razlicitih promisljanja. Svako je vise nego dobro doslo.

Mića Marković 10:53 18.09.2007

Re: Inostrane Banke

Mislim da ce se jednoga dana (kada na vlasti budu manje potplativi ljudi, kada got da se to desi u Srbiji), citati u feljtonu pisanom po nekom "poverljivom" materijalu, kako je G-17 + ukinuo preko noci skoro sve drzavne banke. Ova afera je najavljivana nekoliko puta ali nikada nije "zazivela". Ja privatno verujem da je to zaista bila "pljacka stoleca ili mozda dva stoleca"

Najverovatnije će se to desiti.
Sa druge strane mislim da nije bilo moguće da jedan čovek ili grupa uradi tako nešto, bez saglasnosti svih, drugim rečima odlukom Vlade.
Ovim ne aboliram ničiju odgovornost, samo ukazujem da je takva odluka morala biti doneta kolektivno.

Veljko B Uzicanin 20:15 16.09.2007

Nije banka sve sto sija

Koji je osnovni razlog što se na našem finasijskom tržištu pojavilo toliko

"inostranih" banaka?

Gde vidite "toliko" banaka i to inostranih? Nekada je u Srbiji bilo "toliko" banaka, a poslednja od njih, Komunalna banka, ugasena (ugusena) je negde sredinom sesdesetih. Od tada u Srbiji postoji samo jedna jedina banka cije se ekspoziture razlicito nazivaju i uglavnom imaju zvucna strana imena. To znaci da bi smo ovde eventualno mogli razmatrati zasto ekspoziture jedne te iste banke imaju razlicita imena ? Jedan od odgovora bi mogao biti da je suvise rizicno iznositi pare na Kiprove upotrebom samo jedne ekspoziture.

Mića Marković 20:44 16.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

Od tada u Srbiji postoji samo jedna jedina banka cije se ekspoziture razlicito nazivaju i uglavnom imaju zvucna strana imena

Verujem da bi za vecinu na ovom postu bilo zanimljvo da nam kazete, koja je po vasim saznanjima ta jedna jedina banka?
Hvala.

Veljko B Uzicanin 21:08 16.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

Mića Marković
Verujem da bi za vecinu na ovom postu bilo zanimljvo da nam kazete, koja je po vasim saznanjima ta jedna jedina banka?Hvala.

Da, to je dobro pitanje. Ja sam verovatno preterao kada sam ustvrdio da u Srbiji postoji samo jedna banka. U stvari, u Srbiji ne postoji ni jedna banka. Jer da bi nesto moglo da se nazove bankom, to nesto mora da zadovolji odredjene kriterijume. Jedan od osnovnih kriterijuma koji bi morao da se zadovolji ako su u pitanju komercijalne banke je da imaju mogucnost otvaranja individualnih bankovnih racuna. Znam, reci cete da poznajete stotine ljudi koji imaju otvoren racun u nekoj od tih "banaka", ali vas moram razocarati, jer to za sta mislite da su bankovni racuni je obicna sarena laza. Vlasnici takvih "racuna" nemaju nikakvu kontrolu nad njima, odnosno ne mogu raspolagati svojim "novcem" kako zele, da ne pominjemo medjunarodne transakcije.
Dakle, sada pitam ja vas : na osnovu cega mislite da se radi o bankama osim njihove tvrdnje da su to banke ?

Mića Marković 21:55 16.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

Veljko B Uzicanin

Jedan od osnovnih kriterijuma koji bi morao da se zadovolji ako su u pitanju komercijalne banke je da imaju mogucnost otvaranja individualnih bankovnih racuna. Dakle, sada pitam ja vas : na osnovu cega mislite da se radi o bankama osim njihove tvrdnje da su to banke ?

Ja pre svega ne mislim niti tvrdim, da se radi o bankama u onom smislu, u kome one to tvrde da to jesu.
To je pod 1.
Pod 2.
Mozda cu vas razocarati, ali po svim mojim saznanjima koja ne moraju biti tacna, ali ja mislim da jesu,
individulani bankovni racuni, ako pri tome mislite na fizicka lica, nisu od najveceg niti krucijalnog znacaja.
Ne mali broj banaka u svetu taj deo posla shvataju kao dodatno opterecenje, pa gledaju da izbegnu taj deo bankarskih usluga.
E sad pitanje, zasto kod nas to nije slucaj?
Po mom misljenju iz prostog razloga, sto se jos uvek relativno velika sredstva nalaze kod stanovnistva, u slamaricama ili na slicnim mestima. Tu su te "banke" nasle svoju racunicu.
Osim toga ne treba smetnuti s uma ono, o cemu je neko na ovom postu vec govorio.
O cinjenici, da se velika sredstva slivaju na individualne racune od dijaspore.
Najcesce to doduse biva u keshu.
Tu je mozda i odgovor na pitanje, zasto je kurs evra nizak.

Gothsa 06:54 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

Kako "strane" banke mogu ocekivati da ce ostvariti profit u jednoj sirotinjskoj drzavi? I zasto je do pre godinu dana min rata za revolving karticu bila 10% a sad je 5%? Kako oni znaju da narod ima para?
Prvo u postojanje postenih slamarica vise ne verujem. Pojedene su odavno.
Ali sta konstantno postoji? Lova koja se zaradjuje na crno, lova koja ide mimo svih racuna, lova koja nije oporezovana...to je ogromna svota novca. I eto profita. I eto banaka!

dragan7557 13:25 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

V.B.Užičanin

Niste u pravu. U Srbiji postoje minimalno dve banke koje su vlasništvo različitih gazda.

1. EFG Euro Banka spada u Landis grupu grčkog milijardera PhD Spiros Landis 40% vlasništva nad ovom bankom
S.Landis rangiran 56 po bogatsvu u svetu Forbs 2007.
2 City grupa milijardera Rockenfelera po bogatstvu se ova familija rangira 2 ga u svetu odmah posle Rotschild fam.

Treba li da dodam da su u odnosu na ove "veličine" razni ...iči obični "prosjaci?

dragan7557 13:48 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

Ne mali broj banaka u svetu taj deo posla shvataju kao dodatno opterecenje, pa gledaju da izbegnu taj deo bankarskih usluga.

Naravno, tričarije baktanja sa retail bankingom (u prevodu stanovništvom prevod na sajtu EFG ,, Beograd) je najneprofitabilniji deo posla za banke.

Finasijsko Inženjerstvo i drugi produkti uz manje napora je pravo mlaćenje para.

City Bank

Aktiviteti
Industry financial services

A PRAVO MLAĆENJE PARA JE:

Poducts Consumer Banking
Corporate Banking
Stock Banking
Investment Banking
Private Equity
Structured Products

Ravenue US $ 146,7 billion 2006
Net income US $ 21.538 billion 2006
Zaposlenih 332.000 uporedite "OVU PRODUKTIVNOST" SA brojem zaposlenih u Srbiji ili bilo gde u Evropi pa je onda jasno da mi i ostali baš mlatimo praznu slamu.

Poučno bi bilo definisati reč investicije u Srbiji jer izgleda da na čelu sa ministrima niko nema ama baš nikakve predstave šta je to.

sentinel26 14:39 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

dragan7557
.........................City Bank
Aktiviteti
Industry financial services

A PRAVO MLAĆENJE PARA JE:
Poducts Consumer Banking
Corporate Banking
Stock Banking
Investment Banking
Private Equity
Structured Products

Poučno bi bilo definisati reč investicije u Srbiji jer izgleda da na čelu sa ministrima niko nema ama baš nikakve predstave šta je to.

Ovo su prava zapažanja ali za ove naše isprane mozgove suviše teška materija.

Mogao bih ovde da napišem 5 stranica o biznisu koji je napravio Raiffeisen Investment (Austrija) na teritoriji Republike Srpske, Sjeveru CG i u Srbiji.
Ne znam koliko su zaradili ali znam kako i koliko su plaćali lokalne saradnike. Da se čovjeku zavrti u glavi.

Kada ste već pomenuli City Bank, da li se sjećate Dinkićeve izjave zbog čega ne dozvoljava ulazak City Banke u Srbiju.

Bonner D 14:46 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

dragan7557
... Finasijsko Inženjerstvo i drugi produkti uz manje napora je pravo mlaćenje para.City BankAktivitetiIndustry financial servicesA PRAVO MLAĆENJE PARA JEoducts Consumer Banking Corporate BankingStock Banking Investment Banking Private Equity Structured...

Jel' možete da nam ispričate nešto podrobnije o ovome, posebno o Hedge- and Private Equity Fonds i njihovom načinu delovanja?

Unapred hvala

dragan7557 14:48 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

Kada ste već pomenuli City Bank, da li se sjećate Dinkićeve izjave zbog čega ne dozvoljava ulazak City Banke u Srbiju.

Nije mi poznat biser o kome je reč.Stavite na mail ili ovde.

sentinel26 15:39 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

dragan7557
Nije mi poznat biser o kome je reč.Stavite na mail ili ovde.

On je tu izjavu dao kada je bio ministar finansija, dok je još i Labus bio u Vladi.
Nažalost ne mogu ni ja (a pokušavam) da pronadjem citat, ali ste pogodili, bio je stvarno biser, ali se domaći novinari nijesu usudili da mu postave pitanje.

Sprečavanjem dolaska ovoj banci oni ustvari štite sve pobrojane domaće i uvezene "marifetluke".
Znam puno ljudi (medju njima i nekih koji rade na važnim mjestima u bankama) koji kažu da bi ulazak City Banke u Srbiju izazvao pravu paniku medju domaćim "bankarima".

andjelija 15:49 17.09.2007

Re: Nije banka sve sto sija

city ili citi banke???

koja je to city?

dragan7557 18:53 17.09.2007

Re: Hedge and Private Equite Fonds

Private equity Hedge Fonds

I pored toga što je ovo pitanje vrlo širo i delikatno poslužiću se argumentima nemačkog jezičkog područja pošto je isto kad su u pitanju ovi "majstori" mnogo kritičnije nego anglosaksonsko.

Dr. Jürgen Glaubitz
Abteilungsleiter Wirtschafs und Strukturpolitik, Landesbezirk NRW 2005

Was sind eigentlich PEF

Ähnlich wie die Hedge - Fonds sammeln auch diese Fonds voorangig das "überschüssige" Geld potenter Anleger,um es weltweit möglichst gewinnmaximieren zu platzieren.Wärend die Hedge Fonds an den Börsen agieren und dabei weitgehend in Verborgenen bleiben, konzentrieren sich die PEF auf das Kapital aserhalb der
Böresen.

Ovde se jasno ukazuje na kako strukturu, poreklo tako i na medijum alokacije novca koji pisac naznačava kao "überschussige" a PEF suprotno Hedge Fndovima operiše u skrivenom području ( Verborgenen) van vidnih berzanskih transakcija.

Podatci 2005
do tada investirano 20 milijardi Evra Privat Equity Sredstava (Eura) u 5.500 firmi.
U ovim firmama zaposleno je 640.000 ljudi sa godišnjim obrtom od € 115 milijardi

Kontra argumenti:
citat

Berüchtigt sind die Finanzierungsmethoden diser Fonds:

Sie operieren mit wenig eigenem Geld - sie kaufen mit geliehenen Geld ein firma.
Zinsen für das Fremdkapital werden aus der übernommenen Firma bzw. aus deren Ertrag abgesichert.
Die übernommene Firma macht deshalb i.d.R. binnen Kurzem enorme Schulden - Zinskosten drücken das Ergebnis.....
Die übernommene Firma zahlt keine Steuern mehr (Verlustvorträge) d.h das Finanzamt bzw. die Allgemeinheit subventioniert die Übernamhme..
Primer:
Bundesweit bekkant geworden ist die Thematik im Zusammenhang mit der ¸Ubernahme der Fa. Grohe. Diese wurde 1999 an die Kapitalfondsgesellschaft BC Partner für € 0,9 Mrd. verkauft: Im Jahr 2004 wurde sie an TPC (Texas Pacific Group) und Credit suisse Equity (CSFB) für € 1,8 Mrd. weitergereiht. In der Zwischenzeit hat sich wg.. der anstehenden Zahlung der Zinsen ein RIESIGER SCHULDENBERG angehäuft. Ein Teil der Produktion soll ins Ausland verlegt werden. In 2005 sollen 1.240 Arbeitspläze geschtrichen werden.
Izvor : www.verdi-bub.de/standpunkte/archiv/private_equity_fonds

Gornji primer je samo pouka izrečena od strane eminentnog stručnjaka a neodoljivo podseća na mešetarije biznisnjaka u Srbiji po sistemu 'uzmi džabe,prodaj za tešeke pare' i Privatizacije pod demokratima.
Poučno je staviti u odnos investiran kapital € 20 Mrd. i broj kreiranih radnih mesta 640.000 i sve to turiti pod nos onima koji pričaju o grdnim investicijama koje dolaze u Srbiju.
U privredi cena kreiranja novog radnog mesta u Srbiji je nešto niža nego u Nemačkoj a svaka tvrdnja u vezi sa stranim investicijama bazirana na dnevnoj političkoj proceni resornih ministara ili njihovih partija.
Neozbiljnost se ponaosob ogleda u neznanju odgovornih kako privući investicije a u ovome prednjači SIPA
koja u tekstovima za strane investitore argumentira bez argumenata na stari oproban način 'niko nije kao ti'.

Mezzanine-Kapital ili Mezzanine-Finanzierungen (EQUITY MEZZANINE) (izraz uzet iz arhitekture i znači međusprat) je još gori primer uterivanja tudje marve u svoj obor i predstavlja vrstu dokapitalizacione forme
kroz koju je u Srbiji moguće ama baš sve.
Ovaj kapital može da bude eigenkapitalänlich (sličan vlastitom kapitalu u formi Prava uživanja,vrednosno pisanim (ugovornim) Pravima uživanja ili učešćem u kapitalu. Ovaj kapital je stranog karaktera i zbog totalnog odsusttva zakonske fiskalne regulative je korišćen i još se koristi u novčanim tokovima Srbije.
Izvor wikipedia

Legal structure

Legal structure is usually determined by TAX ENVIRONMENT of the fund investors. Many hedge funds are
DOMICILED - legalno mesto boravka - have their legal residence- OFFSHORE in countries UNRELATED to
either the manager,investor or investment operations of the fund,with the objective of making taxes payable only by the investor and not additionally by the fund.

Uobičajeno je da se kućni prag u vidu poštanskog sandučeta (moze i advokatska kancelarija Kiparskog šefa)
nalaze na Kajman ostrva Devičanska(?) itd. Hedge fondovi imaju manu da su kratkog veka za nliže podatke videti arhive data baze HFR i CISDOM započete 1994 ili CSFB koja je započeta 2000 god.

Ima mnogo toga o prljavštinama ali .....

Bonner D 21:51 17.09.2007

Re: Hedge and Private Equite Fonds

dragan7557
Private equity Hedge Fonds ...

I ja sam pronašao jedan jako interesantan link ovde

Dr.Joachim Jahnke, izmedju ostalog bivši potpresednik i član predsedništva Evropske Banke za obnovu i razvoj u Londonu i okoreli levičar, 68-aš...

dragan7557 10:20 18.09.2007

Re: Hedge and Private Equite Fonds

Hvala na link-u. Kao što sam rekao Nemačko jezičko područje je mnogo kritičnije u odnosu na "pojavu" ove vrste korporativnog lopovluka.
Samo spajanje privtnog besparića sa bogatim tkzv. institucionalnim ulagačima (javna sredstva,penzijski fondovi,javne banke i dr.) je u samom startu za osudu jer se radi mahom o prikrivenom kriminalitetu gde se javna sredstva građana koriste za razne mahinacije male grupe ljudi.

Ovi "investitori" obično investiraju u svoje duboke džepove a račun plaća društvo. Kada pare nestanu onda je drštvo to koje sve mora da nadoknadi.

Bonner D 19:33 18.09.2007

Re: Hedge and Private Equite Fonds

dragan7557
Hvala na link-u. Kao što sam rekao Nemačko jezičko područje je mnogo kritičnije u odnosu na "pojavu" ove vrste korporativnog lopovluka. ...

Ne samo da je kritičnije, kod mnogih kritičara i komentatora ovih dešavanja se izmedju redova, a kod nekih bogami i otvoreno može da pročita da se ovde radi o nekoj vrsti anglo-američkog ekonomskog "rata" prema Nemačkoj. Zli jezici tvrde da je sve to imalo mnogo veze sa lošim spoljnopolitičkim odnosima bivšeg kancelara Schrödera sa president J.W. Bushom. A Schrödera su, uz medije (posebno one pod anglo-američkim uticajem) koji su mu prognozirali, da ne kažem otvoreno priželjkivali, totalni fijasko (što se na kraju ipak nije desilo pa je za dlaku morao pod pritiskom da se odrekne kancelarske fotelje), Hedge Funds i način na koji su oni kupovinom i onda slanjem u stečaj mnogih nemačkih firmi, a pre svega stotine hiljada radnika na ulicu, i tako prouzrokovanom ekonomskom krizom koštali još jednog kancelarskog mandata. Sa ovim u vezi interesantan je podatak sa sajta da oko 75% odsto Hedge-Fund menadžera ima sedište u SAD i Velikoj Britaniji, a sami Fondovi su registrovani na poreskim oazama, na karipskim ostrvima itd.

Unfuckable 20:32 16.09.2007

Zato shto su primetili

prilikom konverzije - marka - evro - koliko para ima sklonjenih u "slamarice" ...to je iznenadilo cak i tada popularnog Dinkica, secate se ?

Virtuelni Vasilije 20:48 16.09.2007

Re: Zato shto su primetili

prilikom konverzije - marka - evro - koliko para ima sklonjenih u "slamarice" ...to je iznenadilo cak i tada popularnog Dinkica, secate se ?

Ma slamarice bi se ispraznile odavno da ne se ne pune ... Jedan od razloga za to smo i mi "gastarbajteri": neki pomazu/rodbinu familju, neki ulazu u nesto ... a samo da dodje covek par puta godisnje pa se skupi prilicna sumica potrosenih para koja ostane u zemlji ... A Srbija ima pola miiona (ili mozda i ceo milion?) takvih ...

jesen 20:41 16.09.2007

Inostrane banke u Srbiji..

...to ustvari nisu...Neko ko zivi tamo negde, dosao je ovde i hteo da izvrsi neku transakciju u svojjoj banci...ispostavilo se da ta banka uopste nema vezu sa "centralom" na isti nacin kao sto to imaju iste banke u zemljama EU...Ko zna sta se ovde radi....verovatno nas neko potkrada...Nije logican toliki broj banaka a privreda i dalje slaba....

Mića Marković 20:57 16.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

jesen
Nije logican toliki broj banaka a privreda i dalje slaba....

To me je izmedju ostalog podstaklo da postavim uvodno pitanje.

mariopan 21:01 16.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Tacno,to zapravo nisu strane banke. Pokusali smo mi da otvorimo racun u istoj banci u kojoj moja deca primaju platu pa da meni ovde otvore racun,da ne salju preko Vestern Juniona koji dere,pa su rekli da ta banka kod nas,iako se tako zove,uopste nije ta ista banka u inostranstvu. Dakle ovde se ona SAMO ZOVE ISTO.

Banke nas deru,pardon zaradjuju,ja verujem da je to neki dil,i da se ispod zita postigao neki dogovor koja ce banka dobiti dozvolu da tako enormno zaradjuje na nasoj muci.Jer nemoguce je da nijedna domaca banka nije mogla da radi ovo isto,mogla je. Problem je kad nekome kao sto je JU ES STIL otpisu dug od koga mi se kosa digla na glavi kad sam cula koliki je,a taj dug je bio prema domacim bankama i onda odjednom te banke su propale i gase se. Da li vi mislite da je taj dug jednostavno obrisan time sto su banke pogasene a dug "otpisan"?Nije obrisan,vracamo ga svi mi i to je jedan od razloga sto smo jos ovako siromasni.Pogledajte opljackanu deviznu stednju.Vracaju je iz BUDZETA. a budzet punimo svi mi. Pa pljackaju znaci sve nas jer ja nisam ni Jezda ni Dafina a skidaju mi te pare da vrate nesrecnicima koji su imali koju paru u banci pa im 'opajali' sposobni politicari koji su bili uz skute Slobodana Milosevica.

Svaka sledeca vlast,umesto da te ljude koji su se obogatili nasim parama izvede pred sud i oduzme im opljackano,samo je prelazila preko toga. Pa danas imamo gomilu lopova koji se zovu biznismeni i koji za te nase pare kupuju fabrike po Srbiji.

Nije narod docekao te banke ko ozebao sunce,svesni smo mi da nas pljackaju ali svako domacinstvo u Srbiji imalo je u proseku oko 30 godina stare kucne aparate i sve je to bilo zrelo za otpad pa setacno znalo da ce ljudi poceti da kupuju ono sto im treba. Namestaj,belu tehniku,kompjutere itd. Posle toliko godina izolacije i siromastva jasno se znalo da ce talas svega zeljnih ljudi zapljusnuti banke. I verujem da su bankari imali ostru borbu oko toga ko ce uci na nase trziste novca i ko ce od njih dobiti privilagiju da nas dere a deo posla morala je odraditi i vlast to je i uradila upropastivsi domace banke "otpisom ' namestenim da zaradi neko drugi. Sve to mi sad palcamo ,ovako ili onako.

jesen 22:25 16.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..Naravno,

..sve se slazem..Evo, na primer, Nacionalna stedionica...samo ime joj kaze sta je trebalo da bude..medjutim, to postalo deonicarsko drustvo pa se Dinkic upinjao da nesto objasni...pa vise ne postoji ta banka pod tim nazivom vec se sada zove...euro....nemampojma kako dalje ide...U toj banci narod ceka u redu ispred vrata tj na ulici da bi uzeo svoje pare....zale se ljudi da mesecima nisu mogli da dignu svoje pare...Moj kolega uzeo neki kredit i kada ga je isplatio nije mogao da podigne depozit...bio na cekanju ko zna koliko...Zanimljivo da je o tome bilo vrlo malo ili skoro nista u javnosti..Mene su iz te banke vise puta zvali telefonom i nudili neke kredite a uopste nisam njihov klijent...Mene dere Miskovic i Banka Intesa, bivsa Delta...Licno mislim da je Miskovic sam sebi prodao tu banku...prvo su pricali da je to italijanska banka a sada pricaju da joj je sediste u Brazilu....Da imam neke pare za stednju nikada ne bih drzala u bilo kojoj "nasoj stranoj banci"...ovako, koristim kreditne kartice, minuse..placam kamate i funkcionisem do daljnjeg.....

Mića Marković 23:03 16.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

mariopan
.Pogledajte opljackanu deviznu stednju.Vracaju je iz BUDZETA. a budzet punimo svi mi.

Da li ste potpuno sigurni u ovo sto tvrdite?
Ako jeste, mozete li navesti odakle vam taj podatak?

vucko 23:10 16.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Da li ste potpuno sigurni u ovo sto tvrdite?
Ako jeste, mozete li navesti odakle vam taj podatak?

Pa od kojih para mislite da se vraća stara devizna štednja, Mićo?

Izdate su državne obveznice na N godina, koje otplaćuje država Srbija, a Srbija - to smo svi mi...

ivana23 23:11 16.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Mića Marković

mariopan.Pogledajte opljackanu deviznu stednju.Vracaju je iz BUDZETA. a budzet punimo svi mi. Da li ste potpuno sigurni u ovo sto tvrdite?Ako jeste, mozete li navesti odakle vam taj podatak?

http://www.mfin.sr.gov.yu/html/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=1243
Jednostavno je doci do podatka

Mića Marković 23:48 16.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

vucko
Pa od kojih para mislite da se vraća stara devizna štednja, Mićo? Izdate su državne obveznice na N godina, koje otplaćuje država Srbija, a Srbija - to smo svi mi...

Hvala vama i Ivani, sto ste mi ukazali na izvor informacije.
Mozda grešim, no ja i dalje mislim da se ovde ne radi o budžetu. To jeste iz nekih razloga tako prikazano.
Podsećam, da je Nacionalnu štedionicu koja isplaćuje staru deviznu štednju, preuzela u vlasništvo jedna strana finansijska institucija, koja je preuzela i obavezu za tu isplatu. Ne secam se nazalost koja.
Možda neko od ucesnika na ovom postu to zna, pa bih ga zamolio da to saopšti.

S druge strane mislite li, da je odluka da se stara štednja vrati štedišama nepravična?

vucko 00:07 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Podsećam, da je Nacionalnu štedionicu koja isplaćuje staru deviznu štednju, preuzela u vlasništvo jedna strana finansijska institucija, koja je preuzela i obavezu za tu isplatu. Ne secam se nazalost koja.
Možda neko od ucesnika na ovom postu to zna, pa bih ga zamolio da to saopšti.

S druge strane mislite li, da je odluka da se stara štednja vrati štedišama nepravična?

EFG Eurobanka. Preuzela obavezu da radi tehničko rukovanje parama, a ne državni dug od maltene dve milijarde evra :)

Odluka je pravična sa tačke gledišta države Srbije i štediša - onoliko koliko može da bude. Država se zadužila, država vraća. E sad, kad bismo kao stanovnici i poreski obveznici iste iz toga izvukli neke zaključke i nešto naučili, možda ne bi bilo tolika šteta razbucanih para. Ali mrka kapa...

Mića Marković 00:17 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

vucko
EFG Eurobanka. Preuzela obavezu da radi tehničko rukovanje parama, a ne državni dug od maltene dve milijarde evra :).

Vučko, hvala na informaciji, ali tu nešto nije logično.
Zašto bi država dala nekome da "radi tehničko rukovanje parama", kada ona to može i sama?

vucko 00:29 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Vučko, hvala na informaciji, ali tu nešto nije logično.
Zašto bi država dala nekome da "radi tehničko rukovanje parama", kada ona to može i sama?

Nema na čemu. Pa mogla je, da nije svoje (državne) banke ili pogasila (kao Slaviju, JIK, Beo, Beogradsku, Jugo i slične) ili prodala (kao upravo tu Nacionalnu štedionicu). A čini mi se da je to "rukovanje parama" u stvari profitabilan posao, koji je bio deo "miraza".

gorran 00:33 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Zašto bi država dala nekome da "radi tehničko rukovanje parama", kada ona to može i sama?

Kako?
Država nema banku...
Uzgred, da li mislite i da je pravično da mi - građani - vraćamo špekulantima izgubljene uloge u špekulantskim i prevarantskim poslovima Dafimenta i Jugoskandika?

Mića Marković 00:42 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

vucko
Pa mogla je, da nije svoje (državne) banke ili pogasila (kao Slaviju, JIK, Beo, Beogradsku, Jugo i slične) ili prodala (kao upravo tu Nacionalnu štedionicu). A čini mi se da je to "rukovanje parama" u stvari profitabilan posao, koji je bio deo "miraza".

Iz navedenog prozilazi, da je Nacionalna štedionica prodata, iz čega sledi logičan zaključak, da je kupac preuzeo obavezu isplate stare štednje.
To korespondira sa mojom tvrdnjom, da je isplata iz nekih razloga samo prikazana kao isplata iz budžeta.

vucko 00:52 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Iz navedenog prozilazi, da je Nacionalna štedionica prodata, iz čega sledi logičan zaključak, da je kupac preuzeo obavezu isplate stare štednje.
To korespondira sa mojom tvrdnjom, da je isplata iz nekih razloga samo prikazana kao isplata iz budžeta.

Uh... preuzeo obavezu da plati, ali našim parama, pa još uzme proviziju za isplatu :)

gorran 00:55 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

da je isplata iz nekih razloga samo prikazana kao isplata iz budžeta.

Al bi to bila divna država - napravila odličan posao, a taji od svojih građana... Iz skromnosti...

Mića Marković 01:07 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

gorran
Kako?Država nema banku...Uzgred, da li mislite i da je pravično da mi - građani - vraćamo špekulantima izgubljene uloge u špekulantskim i prevarantskim poslovima Dafimenta i Jugoskandika?

"Država nema banku..".
Ne razumem šta ste ovim hteli da kažete.
O špekulantima koje pominjete naravno da ne treba raspravljati.
No šta ćemo sa ogromnim brojem onih ljudi koji nisu špekulisali?
Šta ćemo sa onim ljudima koji su imali štednju u državnim bankama, koji nisu ni prošli, a kamoli
ušli u Dafiment i Jugoskandik?

gorran 01:20 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Šta ćemo sa onim ljudima koji su imali štednju u državnim bankama, koji nisu ni prošli, a kamoli
ušli u Dafiment i Jugoskandik?

Pa, to je tužno - štaviše, to je kriminal. Ali, šta ćemo s onim još mnogo većim brojem ljudi koji s tim nisu imali nikakve veze, a danas im iz svog džepa vraćaju te pare?
Kod nas se iz budžeta namiruju potraživanja "štediša" u Dafimentu i Jugoskandiku, iz budžeta se isplaćuju penzije (pojela maca penzioni fond). To jest, grubo rečeno, ja kad uplaćujem penziono osiguranje, ne investiram u svoju penziju, nego je isplaćujem sadašnjim penzionerima. Što znači da nemam nikakvu drugu garanciju da ću nekad - ako ispunim uslove - i primati penziju, osim (vrlo promenljive) spremnosti države da u to vreme oglobi nekoga drugog.
"Država nema banku..". znači: nema šaltera, šalterskih službenika, organizacije koja bi bila prikladna za takvu operaciju.
Inače, najslađi su mi državni poslenici kad slavodobitno objave kako su "premašili pran" u ostvarivanju prihoda, odnosno ubiranju poreza. Kao da su odnekud nešto stvorili, zaradili, pa i mi treba da se veselimo s njima. Iz toga ne zaključe kako bi, na primer, mogli da smanje poreze, nego smisle nekakav populistički "investicioni plan".za rasipanje para...

Mića Marković 01:21 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

vucko
Uh... preuzeo obavezu da plati, ali našim parama, pa još uzme proviziju za isplatu :)

Ako je neko nešto kupio, onda je to morao i da plati.Znači, uložio je neke svoje pare.
O kojim "našim parama" se tu radi"?
S druge strane, ne znam ni jednu banku koja radi bez provizije.
Ako neko za takvu zna, molim da mi odmah javi.

gorran 01:29 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Ako je neko nešto kupio, onda je to morao i da plati.Znači, uložio je neke svoje pare.
O kojim "našim parama" se tu radi"?

Vi zaista ne razumete neke stvari?
Dug države prema starim deviznim štedišama nije i dug "Nacionalne štedionice" prema starim deviznim štedišama.
Nacionalna štedionica je poseban pravni subjekt i nema nikakav dug prema njima.
Samo vrši uslugu isplate novca iz budžeta starim deviznim štedišama.
Za dobru proviziju, naravno.

antioksidant 08:38 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Mića Marković

vuckoPa mogla je, da nije svoje (državne) banke ili pogasila (kao Slaviju, JIK, Beo, Beogradsku, Jugo i slične) ili prodala (kao upravo tu Nacionalnu štedionicu). A čini mi se da je to "rukovanje parama" u stvari profitabilan posao, koji je bio deo "miraza".Iz navedenog prozilazi, da je Nacionalna štedionica prodata, iz čega sledi logičan zaključak, da je kupac preuzeo obavezu isplate stare štednje.To korespondira sa mojom tvrdnjom, da je isplata iz nekih razloga samo prikazana kao isplata iz budžeta.

MIco, ajd ovako:
dug po staroj deviznoj stednji je napr 100 dinara (50 meni i 50 tebi).
Minfin uplati tih 100 dinara (iz budzeta od para skupljenih porezima, privatizacijama....) u Nacionalnu stedionicu (privatnu banku) pa ti i ja dodjemo i uzmemo po tih 50 dinara. NAcionalna stedionica za servisiranje te usluge uzme proviziju (ne znam koliku ali neka je i 0.5% - sto bi bilo 0.5 dinara po ovom poslu). Tako drzavu celo vracanje novca kosta 100.5 dinara. (i to se placa iz BUDZETA - Nacionalna stedionica samo jako lepo zaradjuje u celoj toj stvari)

To i nije neki problem ako ne pogledas jos nekoliko cinjenica:
1. drzava nece vratiti 100 dinara stare devizne stednje vec su u pitanju milijarde dolara (pa pomnozi onda milijarde sa provizijom pa ces izracunati koliko ce NAcionalna zaraditi u tom poslu)
2. Nacionalna stedionica je dobila taj posao bez tendera cim se formirala (iako je drzava tada imala gomilu banaka u svom vlasnistvu, a ima ih i sada)

I jos jedna stvar - za Dafimant postoji obaveza drzave (banka je bila formirana na teritoriji Srbije sa svim dozvolama). Jugoskandik je druga prica - to nikada nije bila srpska banka vec stedionica koja je bila formirana na teritoriji Crne Gore.

Odluku da se pare vracaju i stedisama Jugoskandika je doneta ne znam kako i ne znam od cije strane.....

I ne treba mesati staru deviznu stednju i Dafinu i Jugoskansik (to su totalno drugacije price)

jesen 09:41 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

EFG Eurobanka...Vucko me podsetio kako se zove...a gore sam napisala kako ta banka funkcionise...ljudi mesecima ne mogu da podignu svoj novac koji nije od stare stednje vec od redovnih primanja, depozite od kredita ...itd....sve ukazuje na sumnjiva posla.......A posebno je pitanje zasto jedna Nacionalna banka postaje EURO banka.....

Mića Marković 10:35 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

antioksidant

I ne treba mesati staru deviznu stednju i Dafinu i Jugoskansik (to su totalno drugacije price)

Hvala na pojasnjenju. Korisno je za sve, koji se za ovu tematiku inetresuju.

Mića Marković 10:41 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..Naravno,

jesen
Evo, na primer, Nacionalna stedionica...samo ime joj kaze sta je trebalo da bude..medjutim, to postalo deonicarsko drustvo pa se Dinkic upinjao da nesto objasni...pa vise ne postoji ta banka pod tim nazivom vec se sada zove...euro....nemampojma kako dalje ide...U toj banci narod ceka u redu ispred vrata tj na ulici da bi uzeo svoje pare....zale se ljudi da mesecima nisu mogli da dignu svoje pare...do daljnjeg.....

Nisam nazalost znao za tu vrstu problema sa Nacionalnom. Hvala sto ste na to skrenuli paznju.

Mića Marković 10:50 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

gorran
Dug države prema starim deviznim štedišama nije i dug "Nacionalne štedionice" prema starim deviznim štedišama.Nacionalna štedionica je poseban pravni subjekt i nema nikakav dug prema njima.Samo vrši uslugu isplate novca iz budžeta starim deviznim štedišama.Za dobru proviziju, naravno.

U pravu ste Gorrane. Ja sam o toj stvari bio pod uticajem misljenja nekih starih bankara /kazem starih, jer su u penziji/, koji su me pogresno informisali. Hvala na pojasnjenju.

rankot 15:45 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Горране,

Те паре из "старе штедње" је држава ненаменски трошила, те их држава мора и вратити. У социјализму су банке биле само продужена рука државе, те је иста контолисала и новац у њима.
Сви који су уживали у тим ненаменски потрошеним парама их сада и враћају и то је то (тим парама су грађени разни пројекти у земљи и купован социјални мир). Зато и јесте логично да се паре враћају из буџета - то је управо јавни државни дуг према штедишама, а што је најгоре, тај дуг је начињен без сагласности власника новца.

dragan7557 22:10 17.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

No šta ćemo sa ogromnim brojem onih ljudi koji nisu špekulisali?
Šta ćemo sa onim ljudima koji su imali štednju u državnim bankama, koji nisu ni prošli, a kamoli
ušli u Dafiment i Jugoskandik?

Dok vi vodite brigu o dalekim prošlim dugovima koju uzgred rečeno svi zajedno vraćate sami sebima, ali sada umanjenu za kamatu i ostalo ("tehničke troškove"

koje pravi Nac . Štedionica, ispred nosa vam se odvija privatizacija koja će definitivno stati za vrat Srbiji. Pretvaranje realnog ekonomskog kapitala u privatnu prćiju tranzicijom,nije sitan lopovluk tipa Dafinment ili Jugoskandik već nešto što je za postojanje budućih generacija pitanje od životnog značaja. Dok se glođu kosti bivšeg i sva pažnja usmerena na to, prava vrednost se preseljava u tuđe džepove svakim danom.

Ljudi koje spominjete i koji nisu ni prošli pored Skanfinmenta zajedno sa vama plaćaju ovaj dug te neka vam to bude uteha. Ovi su bili samo pilot projekt za realitet koji vam se pred očima odvija.

And this is not a drll !!!!!
7557

dragan7557 11:40 18.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..Javljam sa..

S druge strane, ne znam ni jednu banku koja radi bez provizije.
Ako neko za takvu zna, molim da mi odmah javi.

Gos'n Mićo Markoviću,

i ako postavljate vanredno dobre i zanimljive teme,poput bakarstva = prodaje magle trebali bi u pripremi teme da
je i dobro pripremite.

Vaše gornje pitanje postavite na Google na sledeći način:

NON PROFIT BANKS i zinućete od čuda šta sve tamo piše.

Izvinite što vam nisam javio ODMAH.

7557

Mića Marković 12:22 18.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..Javljam sa..

Gos'n Mićo Markoviću,

i ako postavljate vanredno dobre i zanimljive teme,poput bakarstva = prodaje magle trebali bi u pripremi teme da
je i dobro pripremite.

Vaše gornje pitanje postavite na Google na sledeći način:

NON PROFIT BANKS i zinućete od čuda šta sve tamo piše.

Izvinite što vam nisam javio ODMAH.

Hvala na komplimentu za izbor dobre i zanimljive teme. Bilo bi sigurno zanimljivije i bolje da ste je Vi postavili,,jer očito tu tematiku sjajno poznajete.
Sajt koji ste preporučili je izuzetno zanimljiv. Hvala.
Kada sam napisao da ne znam ni jednu banku koja radi bez profita, mislio sam na domaće tržište.

mariopan 14:08 19.09.2007

Re: Inostrane banke u Srbiji..

Sa DNEVNIKA NACIONALNOG NAM, kad god govore o BUDZETu uvek kazu i koliko se para predvidja za isplatu stare devizne stednje, i ispravljam se ,nisam mislila samo na stedise Dafine i Jezde,ima mnogo gradjana koji su samo imali malo para na racunu za crne dane ,pa i njima je sve to pokupljeno. Budzet punimo svi mi i nemam nista protiv da se obestete ti ljudi ali tacno se zna ko je kupovao devize kad niko drugi ni dinare nije mogao da dobije iz nasih banaka,pa to su te nase pare sada u dzepovima onih "TAJKUNA" pa sto njima ne uzmu nego nama?

gordanac 20:55 16.09.2007

:)

Koji je osnovni razlog što se na našem finasijskom tržištu pojavilo toliko "inostranih" banaka?

Ispravno je stavljeno - znaci navoda na reč "inostranih" :)
Sve banke su "domaće" (ovde znaci navoda da se ne pobrka sa nekadašnjim institucijama koje smo, mahom, samo zvali bankama, a mahom to nisu uistinu bile, pogotovo devedesetih kad je "hit" pitanje bilo da uđete u "banku" i pitate "dobar dan, je l` imate para?", a onda oni odgovaraju "ne, nemamo, dođite sutra, otkud nama pare, pa mi smo banka!" :))
Posluju samostalno, po domaćim propisima isključivo i naravno.
I razvile su nešto što su negdašnje "prave domaće" uništile - poverenje da ćete uvek imati svoj novac na raspolaganju, a ne da će vam ga nepouzdana država uzeti (pa vraćati u ratama kao "staru deviznu štednju"

ili vam ga neće ni dati, ako ste već neoprezni. pa dali pare u banku. O "piramidalnim bankama" pod pokroviteljstvom države i da ne govorim.
Dakle, zbog jasnog vlasništva i vraćanja poverenja u štednju.
Što nimalo ne umanjuje probleme koje sa bankama imamo i što ih nikako ne abolira od krivice da su neke neposlovne sa nekim klijentima.
Inače, stanovništvo Srbije je izuzetno redovno i disciplinovano u vraćanju kredita i banke to znaju. Kao što znaju koja količina novca je "promenjena" iz maraka u evro, a nije se pojavila na štednim računima.

Meni lično je cela ideja postojanja banaka dokaz kako iz potpuno neverovatne premise nastane potpuno verovatan i realan sistem, A početak je u ideji "vi imate novac, vrednosti, šta god što ste zaradili, ali ja vam predlažem da vam ga ja "čuvam" i još ću da vam dajem malo para zato što vam čuvam pare. a onda ću naći neke druge, koji nemaju para, pa ću njima dati vaše pare i od njih ću uzeti još mnogo para zato što im dajem vaše pare, ali vama to neću dati! " Ha? Pa, ko im ne bi poverovao, slatki jedni! :))

jaksa scekic 20:28 17.09.2007

Re: :)

Da dodam jedino je Nacionalna banka Grcke ovde prava strana banka,jer su ovde to filijale te banke.Elem,u Grckoj bez problema mogu da se podignu pare sa racuna ovde.Tako mi reklo

J

dragan7557 22:14 17.09.2007

Re: :)

jaksa scekic
Da dodam jedino je Nacionalna banka Grcke ovde prava strana banka,jer su ovde to filijale te banke.Elem,u Grckoj bez problema mogu da se podignu pare sa racuna ovde.Tako mi reklo

J

A, ja mislio vi upućeni. Argumentujte tvrdnju kao što to obično i radite. Ako je vic,nije smešan!!!

mariopan 13:44 19.09.2007

Re: :)

E,lazu vas ko god vam je to rekao, Nacionalna Banka Grcke u Srbiji NIJE ekspozitura ISTE banke u Grckoj nego sasvim posebna i samo srpska banka.

Virtuelni Vasilije 20:58 16.09.2007

Toliko banka ...

Pa osim trenutnog profita mora biti i da ipak smatraju da srpsko trziste ima neku perspektivu (i bore se za pozicije) ... ma koliko to nama izgledalo cudnovato na prvi pogled ...

Ono sto mene frapira je nesto sto je jos mnogo uocljivije u malim gradovima u Srbiji nego u Beogradu (cini mi se): broj filijala. U centru (glavnoj ulici) takvog nekog gradica, gde je ranije bilo dve-tri filijale sada je svaki drugi izlog - banka ... ima ih po 20-30. Za mene NEVEROVATNO! A trend na zapadu je vec godinama DRASTICNO smanjivanje broja filijala. Sve se obavlja on-line ... ja sam vec zaboravio kad sam zadnji put bio u banci ...

MuadDib 20:58 16.09.2007

O dužničkom ropstvu

Koji je osnovni razlog što se na našem finasijskom tržištu pojavilo toliko

"inostranih" banaka?

Нисам сасвим сигуран да је ово питање ''кључно'', одговорити лако није, али добро - да покушам заобилазно, али сасвим конкретним примером: моја тадашња фирма јесте 1993 још увек била јака, али у политичкој немилости режима. Међутим, јануара те године добијемо налог 'озгор' да једној производној фирми дамо кредит у противвредности $ 1,1 мил. да би се спречио штрајк њених рудара. Узели кредит и обавили то - потом добијемо од исте робу којом нам се раздужила (у питању је била берзанска роба, тада је то већ вредело $ 0,9 мил - мање битно). Ову робу смо усред санкција извезли у два маршрутна воза по 500 тона на југ, плаћајући једној па другој 'браћи' мучке таксе да би потом роба завршила у једној исламској земљи, такође уз солидан дисконт због познатог порекла...за свега $ 0,7 мил. Губитак, на први поглед, $ 400.000 - али ко те пита. Потрајало је све то око 5 месеци, и ускоро дође моменат да се раздужимо банци од које смо узели кредит (првобитних $ 1,1 мил). Крајем јуна '93, за враћање овог кредита требало је продати свега $ 50.000 а остало нам је $ 650.000, ни кривима ни дужнима (условно речено, пошто овај посао није умео да уради нико од подобних)...
Покушајте, поштовани блогери, да замислите колико је оваквих послова обављено преко 'подобних' фирми, колико је капитала изнето кроз овакве послове: колико је камиона новца послато којекуде и где је завршило: колико се тог и таквог новца враћа у земљу кроз тзв. приватизацију: покушајте да замислите да је само Сартид дуговао Инвестбанци, као својој пословној банци, $ 1,8 милијарди (!) на дан 6.октобра 2000.
Поштовани Мићо, верујем да је овде део одговора на то због чега се на нашем тржишту више не појављује толико домаћих банака.

Mića Marković 21:20 16.09.2007

Re: O dužničkom ropstvu

MuadDib
... моја тадашња фирма јесте 1993 још увек била јака, али у политичкој немилости режима.

Хвала вам на примеру који сте изнели, који много тога говори.
Верујем да сте приметили, да се на нашој политичкој сцени, када на тренутак занемаримо оно што се
намеће као најважније и најактуелније, највише "џапања" /извините на изразу, али бољи ми овог треунтка не пада на памет/, да се дакле највише "џ..." своди на то ко ће бити гувернер, а ко министар финансија.

MuadDib 21:49 16.09.2007

Re: O dužničkom ropstvu

Пример који сам навео указује на стравичне размере дириговане пљачке којој смо били изложени од стране режима Слободана Милошевића. Наравно да је веома важно ко ће бити и гувернер и министар финансија, али је, по моме мишљењу, важније каква ће бити економска политика владајуће коалиције и ко исту сачињава - вратимо се само на могућу злослутну комбинацију од пре 4-5 месеци...
Некако наше бираче одликује кратко памћење, па ми се, слушајући управо Биџу на 'Утиску недеље', чини да би их ваљало дневно подсећати на то да им је нова власт вратила стару девизну штедњу, стари пензијски дуг итд... ја одлично памтим како ми је Шешељева власт на име дуга по дечјим додацима (тадашњих 5000 марака за 28 месеци за двоје деце) великодушно омогућила, кроз купоне, да се снабдем чунковима, пајсерима и осталом курентном робом, те сам био пресрећан када сам успео да за све паре кући донесем две кесе крпица за које бих у кинеском тржном центру (хвала, Шмирице!) утрошио 30-так еврића...
За Леличин коментар, доле ниже: наравно, стране банке у ствари су оријентисане на тржиште, на нас којима треба свега, без обзира на то што бисмо радије да су у питању наше банке.

Jelica Greganović 21:21 16.09.2007

Pretpostavljam

zato što je Srbija bila gladna i željna svega, posle trinaest zlih godina. U tome su strane banke videle svoju priliku, kao i recimo strani trgovci. Tržište je otvoreno...i to je to.

Mića Marković 22:22 16.09.2007

Re: Pretpostavljam

Jelica Greganović
zato što je Srbija bila gladna i željna svega, posle trinaest zlih godina. U tome su strane banke videle svoju priliku, kao i recimo strani trgovci. Tržište je otvoreno...i to je to.

Tacno, Jelice.
Ipak bih ono strane stavio pod navodnike.
Irelevantno u celoj stvari je pitanje ciji je kapital.
On moze biti, i u verovatno u najvecem broju slucajeva jeste strani.
Sustina je da te "banke" posluju po pozitivnim zakonskim propisima, koji
za njih vaze ovde u Srbiji.
Sustina je isto tako, da ako one "puknu", maticna banka cije ime nose, nije
ni u kakvoj obavezi prema "pucanju".

Slobodan Cagic 08:08 17.09.2007

Re: Pretpostavljam

Dragi Mićo,

potpuno ste u pravu: inostrana "centrala" nema apsolutno nikakvu odgovornost ukoliko domaća banka s istim imenom "pukne". Centrala je vlasnik osnovnog kapitala banke i ubire novac od pozitivnog poslovanja banke, ali zato banka, na primer, kupuje novac od svoje centrale pod sasvim komercijalnim uslovima - uključujući i "rizik zemlje". Zato su kamate i dalje ogromne.
Bio sam jedno vreme direktor marketinga u Hypo Alpe-Adriji. Da nisam u obavezi čuvanja poslovne tajne, mogao bih da Vam kažem i detalje u vezi sa svim ovime o čemu pišete Vi i druge kolege blogeri.

Mića Marković 10:29 17.09.2007

Re: Pretpostavljam

Slobodan Cagic
Dragi Mićo,potpuno ste u pravu: inostrana "centrala" nema apsolutno nikakvu odgovornost ukoliko domaća banka s istim imenom "pukne". Centrala je vlasnik osnovnog kapitala banke i ubire novac od pozitivnog poslovanja banke, ali zato banka, na primer, kupuje novac od svoje centrale pod sasvim komercijalnim uslovima - uključujući i "rizik zemlje". Zato su kamate i dalje ogromne.Bio sam jedno vreme direktor marketinga u Hypo Alpe-Adriji. Da nisam u obavezi čuvanja poslovne tajne, mogao bih da Vam kažem i detalje u vezi sa svim ovime o čemu pišete Vi i druge kolege blogeri.

Dragi Slobodane, hvala na ovim dodatnim informacijama.
Ne znam da li ste taj posao radili i prosle godine. Pitam zbog toga, sto smo se obratili toj banci za mogucnost
sponzorisanja Beogradskog dzez festivala. Odbijeni smo, iako smo verovali da ce banka biti za to zainteresovana.

Slobodan Cagic 10:55 17.09.2007

Re: Pretpostavljam

Dragi Mićo,

nisam prošle godine više bio u Hypu.
Da sam bio, valjda bismo uspeli nekako da izvedemo nešto s festivalom...
Ali učinio sam, dok sam bio, bar jedno dobro delo: mladi Novak Đoković i dan-danas nosi znak Hypo na levom rukavu... bio sam još-malo-pa-dalekovid 2004. godine :)
Inače, mislim da se Vi i ja poznajemo.

Pozdrav,
Slobodan

Mića Marković 17:55 17.09.2007

Re: Pretpostavljam

Slobodan Cagic.Ali učinio sam, dok sam bio, bar jedno dobro delo: mladi Novak Đoković i dan-danas nosi znak Hypo na levom rukavu... bio sam još-malo-pa-dalekovid 2004. godine :[/quote

Čestitam na dalekovidosti. Bilo je doduše nekih indicija da bi on mogao uspeti, ali ne u meri u kojoj je to postigao.
Inače, pošto tada niste više radili u marketingu, dodao bih još jedan detalj koji sam prećutao. Kada smo se na vreme obratili za sponzorstvo džez festivala, puna tri meseca nije bilo nikakvog odgovora. Tek kada smo se mi javili, rekli su nam da smo odbijeni. Uveren sam da ste bili tamo, da bi ako ništa drugo, bar na vreme dobili povratni info, ako ne i neka sredstva.
Pozdrav
Mića

dragan7557 22:38 17.09.2007

Re: Pretpostavljam da centrala laže

Centrala je vlasnik osnovnog kapitala banke i ubire novac od pozitivnog poslovanja banke,

Centrala banke ubira GOMILU PARA AKO JOJ ĆERKA POSLUJE SA GUBITKOM.
Onaj ko vam je rekao da to nije tako taj nije upoznat sa "kombinatorikom" FISKLANOG PRAVA a još manje sa blagodetima koje se zovu Accountancy and Fiscal Tax Routing.Samo delić finansijske ČAROBNE BATINE.

Pitanje postavite Đeliću ili Jelašiću jer su kolege iz iste međunarodne firme specijalizovane za gore navedene
ČAROLIJE.

Da vas razočaram GUBITAK ĆERKE je božija blagodet.Ako ste bili u Alpe Adria onda su vam svakako poznati i skandali koji prate ovu družinu u Beogradu sa presvajanjem TUĐE ZEMLJE (nasleđe jevrejske porodice)
a ne fale ni druge vesele i zanimljive dogodovštine iz istorije ovog čarobnog novčanog institua.

Rizik zemlje o kojem pričate nije nikakva poslovna tajna. Pogledajte Bankar izdanje Fin.Times. Uzgred ovo je po sistemu obećanje ludom radovanje jer je nepostojeći rizik osiguran kod odeljenja Osiguranje a reosiguranje kod kolege na berzi osiguranja. Sve ovo je u poslovanju poznato a ko vam kaže da tu postoji neka tajna ves obmanjuje.

Mogao bih još ali........

Slobodan Cagic 10:12 18.09.2007

Re: Pretpostavljam da centrala laže

dragan7557
Centrala je vlasnik osnovnog kapitala banke i ubire novac od pozitivnog poslovanja banke, Centrala banke ubira GOMILU PARA AKO JOJ ĆERKA POSLUJE SA GUBITKOM.Onaj ko vam je rekao da to nije tako taj nije upoznat sa "kombinatorikom" FISKLANOG PRAVA a još manje sa blagodetima koje se zovu Accountancy and Fiscal Tax Routing.Samo delić finansijske ČAROBNE BATINE.Pitanje postavite Đeliću ili Jelašiću jer su kolege iz iste međunarodne firme specijalizovane za gore navedene ČAROLIJE.Da vas razočaram GUBITAK ĆERKE je božija blagodet.Ako ste bili u Alpe Adria onda su vam svakako poznati i skandali koji prate ovu družinu u Beogradu sa presvajanjem TUĐE ZEMLJE (nasleđe jevrejske porodice)a ne fale ni druge vesele i zanimljive dogodovštine iz istorije ovog čarobnog novčanog institua.Rizik zemlje o kojem pričate nije nikakva poslovna tajna. Pogledajte Bankar izdanje Fin.Times. Uzgred ovo je po sistemu obećanje ludom radovanje jer je nepostojeći rizik osiguran kod odeljenja Osiguranje a reosiguranje kod kolege na berzi osiguranja. Sve ovo je u poslovanju poznato a ko vam kaže da tu postoji neka tajna ves obmanjuje.Mogao bih još ali........

Ne, svakako, pa nisam ni mislio na to kad sam pominjao poslovnu tajnu. To su javno poznate činjenice. Ima drugih "zanimljivosti"...

dragan7557 10:55 18.09.2007

Re: Pretpostavljam da centrala laže

Gospodine Cagicu,

"zanimljivosti" koje se ponekad nazivaju (nepravedno) prljavim vešom se uobičajeno pokrivaju "obavezom" čuvanja tajne i ne odnosi se na kriminalne radnje bankara ili drugih pravnih subjekata.

Čak i ako je poslodavac posloprimca "obavezao" velom službene tajne, zakon i moral obavezuju svakog da prjavi
KRIMINALNU RADNJU, bez obzira na obavezu "tajne".

E, da se onda eksponiranje manje svinjarije u štampi koristi za prikrivanje velike svinjarije čitaj kriminala, je najbolji primer 'Voter gejta' kada je sa sitnom svinjarijom skrenuta pažnja sa velikog sranja zvanog COINTEL PRO.

Ako "zanimljivosti" prdstavljaju kriminalne radnje onda poslovna tajna ne obavezuje jer u protivnonom postajete saučesnik u inkriminisanom delu.

Slobodan Cagic 14:24 18.09.2007

Re: Pretpostavljam da centrala laže

dragan7557
Gospodine Cagicu,"zanimljivosti" koje se ponekad nazivaju (nepravedno) prljavim vešom se uobičajeno pokrivaju "obavezom" čuvanja tajne i ne odnosi se na kriminalne radnje bankara ili drugih pravnih subjekata.Čak i ako je poslodavac posloprimca "obavezao" velom službene tajne, zakon i moral obavezuju svakog da prjaviKRIMINALNU RADNJU, bez obzira na obavezu "tajne".E, da se onda eksponiranje manje svinjarije u štampi koristi za prikrivanje velike svinjarije čitaj kriminala, je najbolji primer 'Voter gejta' kada je sa sitnom svinjarijom skrenuta pažnja sa velikog sranja zvanog COINTEL PRO.Ako "zanimljivosti" prdstavljaju kriminalne radnje onda poslovna tajna ne obavezuje jer u protivnonom postajete saučesnik u inkriminisanom delu.

Potpuno ste u pravu. Nisu u pitanju krivična dela.

Geronimo 21:33 16.09.2007

Profit

Pa logicno bi bilo da bankari otvaraju banke tamo gde ima novca koji mogu da uzmu. Banke nisu dobrotvorne ustanove koje se otvaraju da bi novac dale nekom. Ako je to sve tacno, onda pada u vodu "odokativna" teorija da je u Srbiji sve sam jad i beda. Recimo, banke su itekako zainteresovane da ogroman stambeni fond po jeftinim cenama prebace u svoje ruke. Samo jedan od primera gde je novac u Srbiji. Ni Mc Donalds ni bilo koja banka nece trcati u Sudan da otvara branse. Samo tamo gde su sigurne da novca ima.

KRALJMAJMUNA 21:36 16.09.2007

Inostrane ili ne-svejedno

1. Kod skoro svih "Inostranih" banaka su vlasnici strane "majke banke" i to u procentu vlasništva od preko 99%.

2. Poverenje: nije problem devedesetih bio u bankama nego u državi. Dokaz: i dalje postoje domaće banke koje su postojale i u vreme kad banke nisu bile banke. Promenila se država, okolnosti i odmah ima para. Bilo da je "inostrana" ili domaća banka. Dakle, ne zbog jasnog vlasništva i vraćanja poverenja u štednju nego što je država omogućila bankama da budu drugačije. Na sajtu NBS možete videti vlasničku strukturu svake domaće banke (mislim i na "inostrane"

.

3. Anegdota. Kažu da je Milošević rekao: kakav deda Avram, ja sam suzbio inflaciju. I stvarno, da nije odobrio da je "posao" završen, dosta sa inflacijom - ne bi bilo ni D. Avramovića. Samo je zaboravio da je on i napravio tu inflaciju.
Zaključak: politika je majka Janja za sve

4. Banke jesu gadne ustanove. I niko ih baš ne ljubi. Profit, profit, profit i pomalo politike.

skyspoter 21:55 16.09.2007

iz licnog

iskustva smatram da su te "inostrane" banke vezane za nasu politicku elitu.

andjelija 21:58 16.09.2007

e vala sustinski

je odgovor

ZBOG PROFITA

osnova kapitalizma.

Mića Marković 22:09 16.09.2007

Re: e vala sustinski

andjelija
odgovorZBOG PROFITAosnova kapitalizma.

Potpuno ste u pravu Andjelija.
Ali u svemu tome ima jos nekih elemenata, sem ovoga koji navodite.

andjelija 22:24 16.09.2007

Re: e vala sustinski

ako ste mislili na teritorijalno pokrice ni to nije dovoljno validan odgovor jer bez obzira na pokrivenost opet je direktno povezano sa plateznom sposobnoscu korisnika.
razlog zasto toliko razlicitih banaka ima u srbiji,pogotovu u beogradu, je zato sto je srbijino zemljisto trenutno plodno kao da se na njoj uzgajaj koka.
i onda ce jednog dana upasti malo vece banke i pojesti ove manje, pa jos vece i vece....i tako u krug. male banke ce imati prednost u pocetku jer ce davati bolje uslove nego velike, dok se ne nafatiraju a onda kada bude pala dobra ponuda i one ce da promene znak.

kao sto rece neko, para vrti gde burgija nece

dragan7557 11:03 18.09.2007

Re: e vala sustinski

andjelija
je odgovor

ZBOG PROFITA

osnova kapitalizma.

E, vala osnova kapitalizma nije profit već vlasničko pravo nad kapitalom,odnosno društveni svojinski odnosi a profit je samo posledica. Zbog brkanja ova dva pojma se u Srbiji i drugde dešavaju ovakvi lopovluci.
Pošto narod ne shvata da je suština svega u svojinskom društvenom odnosu onda nije u stanju da shvati ni način na koji je "demokratski" izvaran.

Kazezoze 22:24 16.09.2007

pade mi na pamet...

da je to mozhda priprema terena kad srbija udje u evropu da velike evropske korporacije mogu lagano da se ushetaju u nju kao shto su to uradile sa ostalim zemljama istochnog bloka koje su ushle u evropsku uniju, a za to su im potrebne njihove banke , domacinska lova i jeftina radna snaga.

dragan7557 11:10 18.09.2007

Re: pade mi na pamet...

Kazezoze
da je to mozhda priprema terena kad srbija udje u evropu da velike evropske korporacije mogu lagano da se ushetaju u nju kao shto su to uradile sa ostalim zemljama istochnog bloka koje su ushle u evropsku uniju, a za to su im potrebne njihove banke , domacinska lova i jeftina radna snaga.

Kazezoze,

i ovaj put si pronašao pravi odgovor, i nije mi jasno zašto se nećkaš da jasno kažeš da je to tako.

Desantne jedinice korporativnog društva jesu banke koje mase vaspitavaju, uče i motivišu novoj religiji.

Dragan Vujanović 22:52 16.09.2007

Jer ovaj narod dobro plaća !!

Inostrane banke su došle ovamo jer vole da rizikuju. Tako je. A rizik stvara...

Ovde, u zemlji povećanog političkog rizika, gde se neko od vodećih političara skoro svakodnevno oglašava nekom zapaljivom i kontraproduktivnom izjavom oko Kosova, Crne Gore ili NATO pakta.., kamate su osetno veće nego u zemljama iz kojih ove banke potiču.

E, pa, pošto je situacija sa zapaljivim izjavama već takva i pošto je politički rizik povećan, to jest pošto je kamata na kredite tako visoka - a PROFIT banaka izuzetno visok, iste te banke se ne libe da dođu ovamo i pruže svoje humane usluge građanima. Profitiraju banke i političari skloni populizmu, a cenu svega toga plaća... Da li da pogađamo? Naravno - plaćaju ovi koji masovno uzimaju nepovoljne kredite. Plaća narod!!

Kamata veća, zemlja jeftinija!! Narod bedniji, ucenjeniji...

Jeste da to lamentiranje nad ekonomskom (i svakom drugom) sudbinom naroda biva već otrcano - ali stvarno je tako, jer pod ovakvim političkim uslovima banke narod zaista lindraju bez imalo milosti.

Geronimo 23:47 16.09.2007

Re: Jer ovaj narod dobro plaća !!

Inostrane banke su došle ovamo jer vole da rizikuju. Tako je. A rizik stvara...

Sta rizikuju? Od momenta kada banka da kredit ona je na neki nacin isti vec naplatila. Kada bi banke delile kredite bez ikakvog zaloga i depozita - to bi vec bio rizik za njih. Rizikuje samo onaj koji kredit dize.

Mića Marković 00:04 17.09.2007

Re: Jer ovaj narod dobro plaća !!

Dragan Vujanović
iste te banke se ne libe da dođu ovamo i pruže svoje humane usluge građanima.

Predpostavljam je je ovo "humane usluge" trebalo da bude pod navodnicima.

Dragan Vujanović 01:04 17.09.2007

Re: Jer ovaj narod dobro plaća !!

Rizikuju - ironično. Mislio sam da oko toga neće biti dileme. Dakle, pravog rizika nema i tu se s vama slažem. Ponavljam, lindraju narod bez imalo milosti.

Pozdrav

Dragan Vujanović 01:11 17.09.2007

Re: Jer ovaj narod dobro plaća !!

Predpostavljam je je ovo "humane usluge" trebalo da bude pod navodnicima.

Svakako. To se, mislim, može naslutiti iz ostatka sadržine komentara. Pa, banke su po svojoj definiciji nečovečne, to jest, isključivo se bave svojim profitom i bez ikakvih emocija naplaćuju kamate ili realizuju hipoteke ako je to potrebno. Dakle, da još jednom ponovim, lindraju narod bez imalo milosti.

I još jedan pozdrav

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Mića Marković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi