Dva ujutru

Ponekad se vrate

Ako si ziv i budan u dva ujutro, znaci da su demoni koji su trebali doci u ponoc lose obavili svoj posao i da su zapravo opasni kao i ateisti iz Benediktova pakla.

P je recimo, upravo preziveo jedan ujutro. To je zbog Steve McQuenna. Imati Steve McQuenna na svojoj strani u 1 ujutro velika je prednost, cak i kad je ovaj mrtav celih 30 godina. Navikli smo da mrtvi cuvaju zive tolike milione godina, pa neka bude, iako logika kaze da je to radikalno sumnjiv koncept.

Ali logika kaze da ne bi trebalo pisati mail u dva ujutro, trezan i ocekivano sam.
Ali logika nema pojma, kao sto ni vampir nista ne zna o iseljavanju.

Jer u dva ujutro dovoljno je da put do zida na kojem je tvoj krevet do suprotnog zida nije prazan. Tamo je npr. primerak Tetoviranog coveka Ray Bradburyja, biblioteka Kentaur, urednik Zoran Zivkovic, antikvarni primerak iz 1979, (iste one kad je umro Steve McQuenn ) i poklon drage osobe, smestio se na pola puta na tepihu izmedju nabacanih Gastona, Aster Blistoka, prva dva albuma Ian Duryja, dvdova Quadrophenie (a to je samo ono sto prvo vidim) i jos...nekoliko desetina, stripova, casopisa, filmova, albuma... koje si u 31 godinu pokupio kako se veceras u dva ujutro ne bi osecao usamljeno i prazno. 31 godinu gomilas stvari samo zato da ovo vece u dva ujutro ne bi bio tuzan.
I uspeva ti pomoci.

Usprkos svemu pa i kilavim demonima, to ti se cini sasvim logicno, i nekako verujes da ima i promasenijih egzistencija.

Vazno je stvoriti kalup, i docekati jutro.

Dva ujutro, kazu ipak je doba za spavanje. Doduse, ponekad se vrate, rekao je u jednoj prici Stephen King, ali to je neizbezno. Oni se uvek ponekad vrate ali ko ih jebe, ti imas Steve McQueena i gomilu pesama na svojoj strani. Ako si se uspeo odbraniti kad si se rodio, i kad je McQueen jos bio ziv, veceras ti vise sigurno ne mogu nauditi. Mozda i zato jer je vec skoro tri ujutro, i jer su dobrano zakasnili.