Ciganska dusha moja!

angie01

/ 21.03.2009. u 13:36

Komentari: 47
Čitanost: 2533
/
Preporuke: 7
/

Blog protesta zbog programa prisilne evikacije Roma

Lorka

KRIK

Elipsa krika
ide od gore
do gore.

Tamo je maslina
bit ce crna duga
iznad plave noci.

Jao!

Kao gudalo viole
krik je uznemirio
duge strune vjetra.

Jao!

(Ljudi iz zemunica
pomaljuju svoje svjetiljke)

Jao!

Lorka

DRVETA

Drveta!
Jeste li zvezde
odapete s' neba?
Koji vas stračni ratnici poslaše?
Ili ste nekad možda bili zvezde?
Muziku vašu toči duša ptica,
ptica nebeske radosti
i tuge.
Drveta!
Da vam kvrgavo korenje po zemljom
ne druguje slučajno
s mojim srcem?

postavite na |

Komentari (47)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

sybil 13:44 21.03.2009

da li znas da su bramsove madjarske

igre inspirisane ciganskom muzikom.

angie01 13:57 21.03.2009

Re: da li znas da su bramsove madjarske

Franc List

sybil 14:22 21.03.2009

Re: da li znas da su bramsove madjarske

e da, to je vise izvorna verzija.

antonacci 13:58 21.03.2009

ko te pita da li si ti ili onaj drugi

Mika Antic, naravno. Iz Garavog sokaka.

Mita

Kad sam rodjen, svi mi kazu,
ja sam bio jedna lepa beba.
Lepa kao reklama za sapun.

Samo su me zamenili
u porodilistu
za nekakvo gAdno dete,
nosato i buljavo.

- A sta mozes,
takav ti je zivot

Oni misle:
lako cemo sa Ciganima.
Od tolike silne dece
niko nece primetiti
da je jedno dete zamenjeno.

A tako je bas i bilo.
- tesko meni.

Tek kad sam posao u skolu
video sam da to nisam ja,
jer mi oci bile ovolike
i nos ovoliki.!

-A sta se moze
takav ti je zivot

Znas kako je kad si Rom:
ko te pita jesi l' ti,
il' si onaj drugi.

A mozda je bas ovako
i bolje.
Mozda mi je mnogo lepo
tamo gde sam zamenjen.

Mozda imam tri kaputa
i duboke cipele.

Mozda zivim u velikoj kuci.
Mozda imam na prozoru zavese.

Mozda imam durbin oko vrata,
pa ja uzmem durbin
i ceo dan tako gledam
kroz njega.
I ceo dan vidim da sam srecan
kao niko moj.

- A sta mozes,
takav ti je zivot.
Onakav.

Velimir Mladenovic 14:05 21.03.2009

Re: ko te pita da li si ti ili onaj drugi

'a sta mozes
takav ti je zivot.

angie01 14:15 21.03.2009

Re: ko te pita da li si ti ili onaj drugi

49 41 14:03 21.03.2009

Lorka

Stavise mi mesec na DLAN

a JA ga vratih prostoru.

Vojislav Stojković 14:07 21.03.2009

Ej, Srbi, Srbi...

"Ej, Srbi, Srbi... samo vas još mi Cigani volimo."
je jedan natpis iz 1999.godine, iz vremena NATO intervencije.
Jedan od najlepših i najiskrenijih.

elkris 14:25 21.03.2009

Re: Ej, Srbi, Srbi...

miloradkakmar 15:15 21.03.2009

Re: Ej, Srbi, Srbi...

iz vremena NATO intervencije.

Мала примедба- изазван тролић . Интервенција траје кратко, операција нешто дуже , а НАТО бомбардовање је трајало 78 дана.

angie01 15:26 21.03.2009

Re: Ej, Srbi, Srbi...

begicd 19:31 22.03.2009

Re: Ej, Srbi, Srbi...

Moram na tu recenicu da odgovorim jednim vicom:)

Umro Ciga i otiso na nebo, a bio dobar covek.
I gospod Bog resi da ga vrati da zivi ponovo, za nagradu sto je bio dobar (ima i takvih medju nama ciganima), i posle cele price ponudi mu da se ponovo rodi, ovaj put kao Srbin.
Ciga ga pogleda, pa rece:
-E ,Boze, Boze, pa dva puta ciganin?

49 41 14:20 21.03.2009

Pesma konjanika

Cordoba.
Daleka i sama.

Kobila crna, velika luna,
masline u bisagama.
Ako i znam pute, nikad
neću stići u Cordobu.

I u ravni i na vjetru,
kobila crna, crvena luna.
Smrt na me vreba onamo
s kruništa kule Cordobe.

Jao, duga li puta!
Jao, vrli moj konjiću!
Jao, smrt me čeka prije
nego stignem u Cordobu!

Cordoba.
Daleka i sama.

angie01 15:30 21.03.2009

Re: Pesma konjanika

49 41 14:46 21.03.2009

Beleska o Lorki

Federico Garcia Lorca, španski pjesnik i dramatičar, rodio se
15. 6. 1899. u Fuenteroquenosu, Andaluzija, a umro 19. 8. 1936.
u Granadi. Studirao književnost i pravo, ujedno pokazuje interes za
muziku, slikarstvo i pozorisnu umetnost. Godine 1921. u Madridu je
izveden njegov dramski prvenac Leptirove čarolije. Iste godine objavljuje
Libro de poemas. Renome stiče zbirkom Cauciones 1927. godine i
patriotskim komadom Mariana Pineda. Godine 1928. izlazi njegova
najbolja knjiga stihova Romancero gitano (Ciganski romancero).
U toj je zbirci dao sintezu španskih lirskih inspiracija.
Godine 1930. održava niz predavanja u SAD-u. Na povratku iste godine
piše knjigu Pesnik u New Yorku, u kojoj se nalazi čuvena oda Waltu
Whitmanu. Od 1931. direktor je pozorišne grupe “Barroco” koja obilazi sve
španske pokrajine igrajući dela klasičnog teatra (Lope de Vega,
Calderon, Cerevantes). U tom periodu sav se posvećuje pisanju za
pozoriste: Don Cristobaldovo malo pozorište (1928.);
Čudesna obućarka (1930.); Ljubav don Perimplina i Belise u ujakovu
vrtu...

U spomen svog prijatelja piše tužaljku Hanto per Ignacio Sanchez Mejias
(1935). 1936. su ga uhapsili i streljali pripadnici Francove civilne garde.
Federico Garcia Lorca je jedan od najvećih španskih lirika.
U španskoj poeziji svoga vremena on je unio novi, moderniji izraz i dah
istinskog lirizma. Andaluzijski slavuj skladno je spojio modernizam s
tradicijom. Kod nas je mnogo prevođen i igran. Znatan je njegov uticaj na
naše mlado pesničko pokoljenje.

sybil 14:55 21.03.2009

gypsy song

angie01 15:37 21.03.2009

Re: gypsy song

49 41 15:08 21.03.2009

Ciganko moja podata zaru!

Dva mornara na kopnu

U srcu riba
iz Kineskog mora.
Katkad izroni
pa okom krstari.
Mornaru, pusti
krcme i narandze!
Vrati se brodu
i pljuckaj vodu!
Sapunom jezik
prao je od psovki
i od zargona -
sve zbog lepih dona!
O, oci zarke!
O, zvezdane varke!
O, sto balkona
sa sto lepih dona!
Dosta! Ne mlati,
mornaru - i skrati!
Vrati se brodu
i pljuckaj u vodu!

angie01 15:27 21.03.2009

Re: Ciganko moja podata zaru!

49 41 15:18 21.03.2009

Luna

Romansa o luni

Luna je, obla poput nara.
usla u kovacnicu.
Dete je glada, gleda.
Dete je neprestano gleda.
Luna u zraku ustreptalom
siri ruke,
otkrivajuci raspusna i cista
nedra od tvrdog lima.
''Bezi, oh! luno, luno, luno!
Ako Cigani dodju,
napravice od tvog srca
djerdane i prstenje belo!''
''Pusti me, dete, da zaigram!
Kad Cigani dodju, naci ce te
na nakovnju, ociju zatvorenih!''
''Bezi, oh, luno, luno, luno!
Vec cujem bliski topot konja!''
''Pusti me, dete, i ne gazi
ustirkanu belinu moju!''
Sve blize bubnja topot konja
po zategnutom dobosu ravnice.
U kovacnici lezalo je dete
na nakovnju, ociju zatvorenih..
Iz maslinjaka stigose Cigani
noseci san i bronzu.
Visoko uzdignute glave
i ociju snom obrvanih.
Aj, kako zalobno uzdise sova
na crnom stablu noci!
Nebom odlazi luna, luna
i dete odvodi za ruku.
U kovacnici lelecu Cigani
i placu gorko.
A nad njom lahor veo svija. svija,
veo crnine lahor nad njom svija.

angie01 15:29 21.03.2009

Re: Luna

miloradkakmar 15:19 21.03.2009

Препорука

Препорука.

angie01 16:29 21.03.2009

Re: Препорука

Nane Coha

vladimir petrovic 15:40 21.03.2009

Neverna žena

Jedna od najboljih Lorkinih pesama je svakako NEVERNA ŽENA:

I povedoh nju do reke,
devojkom je smatrajući,
no, udata ona beše.
Zbilo se na Svetog Jaga,
u podesno noćno vreme,
kad pogase fenjeri se
i zrikavci kad zasvetle.
Na izmaku krajnjih kuća
dodirnuh joj grudi snene,
što se odmah rascvetaše
ko zumbula kite jedre.
I šumeli nabori su
uštirkane suknje njene
kao komad svile što,
od oštrica deset sečen.
S krunama bez srebra sjajnog
naraslo je sve drveće,
dok lajaše vidik pasa
u daljini, preko reke.
Kad predjosmo glog i trske
i kupina oštre vreže,
od njezine pundje osta
na tlu blatnom udubljenje.
I ja na to mašnu skidoh,
ona haljinu sa sebe,
ja - opasač s revolverom,
ona - prsluk sav izvezen.
Ni smilje ni školjke morske
nisu takve puti nežne,
ni kristali na mesecu
takvim sjajem ne trepere.
Bedra njena bežahu mi
kao ribe uplašene,
do pola hladnoće pune
a od pola osvetljene.
I po putu najboljemu
jezdio sam noći cele,
bez stremena i bez uzde,
vrh omice te sedefne.
Ne želim, jer čovek jesam,
da pomenem šta mi reče,
pamet zdrava nalaže mi
da se time ne razmećem.
Prljavu od poljubaca
i peska, nju ponesoh s reke;
do se s vetrom mačevahu
ljiljanove sablje bele.
Pokazah se kao pravi
Ciganin što zna ko jeste.
Ja poklonih kotaricu
Njoj od trske ispletene,
Al' u nju se ne zaljubih,
jer udata mada beše,
kaza mi da devojka je
kad povedoh nju do reke.

vladimir petrovic 20:49 21.03.2009

Re: Neverna žena

Za one koji vole da čitaju Lorku u originalu, evo "Neverne žene" na lepom španskom jeziku:

La casada infiel

Y que yo me la llevé al río
creyendo que era mozuela,
pero tenía marido.
Fue la noche de Santiago
y casi por compromiso.
Se apagaron los faroles
y se encendieron los grillos.
En las últimas esquinas
toqué sus pechos dormidos,
y se me abrieron de pronto
como ramos de jacintos.
El almidón de su enagua
me sonaba en el oído,
como una pieza de seda
rasgada por diez cuchillos.
Sin luz de plata en sus copas
los árboles han crecido
y un horizonte de perros
ladra muy lejos del río.
Pasadas las zarzamoras,
los juncos y los espinos,
bajo su mata de pelo
hice un hoyo sobre el limo.
Yo me quité la corbata.
Ella se quitó el vestido.
Yo el cinturón con revólver.
Ella sus cuatro corpiños.
Ni nardos ni caracolas
tienen el cutis tan fino,
ni los cristales con luna
relumbran con ese brillo.
Sus muslos se me escapaban
como peces sorprendidos,
la mitad llenos de lumbre,
la mitad llenos de frío.
Aquella noche corrí
el mejor de los caminos,
montado en potra de nácar
sin bridas y sin estribos.
No quiero decir, por hombre,
las cosas que ella me dijo.
La luz del entendimiento
me hace ser muy comedido.
Sucia de besos y arena
yo me la llevé del río.
Con el aire se batían
las espadas de los lirios.
Me porté como quién soy.
Como un gitano legítimo.
La regalé un costurero
grande, de raso pajizo,
y no quise enamorarme
porque teniendo marido
me dijo que era mozuela
cuando la llevaba al río.

angie01 15:42 21.03.2009

i

Habanera

angie01 15:49 21.03.2009

..

49 41 15:55 21.03.2009

O luno moja

PROKLETA BILA!
Sto pogled Tvoj,
Uskrati Mi san.

Romanca mjesecarka

Zeleno, sto volim zeleno,
Zelen-vjetar. Zelen-grane.
Ladju pustu na pucini,
a i konja u planini.
Sa sjenom oko pasa
ona sanja na balkonu,
put zelena, zelen-kosa,
s ocima od hladna srebra.
Zeleno sto volim zeleno.
Pod ciganskom mjesecinom
sve je stvari promatraju,
ali ona njih ne moze.

Zeleno, sto volim zeleno.
Velike ledene zvijezde
nadolaze s ribom sjene,
sto otvara cestu zori.
Smokva tare povjetarac
cvorovima svojih grana,
a planina, lupez macak,
jezi svaki ljuti aloj.
Ali tko ce doci? Otkud?
Ona vazda na balkonu
put zelena, zelen-kosa,
sanjari o gorku moru.

- Kume, hocu da mijenjam
konja svog za njenu kucu,
svoje sedlo za zrcalo,
i svoj noz za njen pokrivac.
Kume, vucem se krvav
od dalekog klanca Cabre.
- Kad bih mogo, o moj momce,
mi bismo se pogodili.
Al vec nisam vise svoj,
moja kuca moja nije.
- Kume, hocu umrijeti
pristojno u svom krevetu,
celicnome, zelio bih,
na mekanim ponjavama.
Zar ne vidis mojih rana
od njedara sve do grla?
- Tri stotine tamnih ruza
kosuljom ti bijelom cvjeta,
krv probija i mirise
uokolo tvoga pasa.
Al vec nisam vise svoj
moja kuca moja nije.
- Dajte barem da se popnem
do visokih balustrada.
Balustrada mjesecine
otkle teku glasi vode.

Kum uz kuma vec se penje
put visokih balustrada.
Ostavljajuci trag od krvi.
Ostavljajuci trag od suza.
Drhtale na krovovima
svjetiljke od svijetlog lima.
Tisuc bubnjica kristalnih
ranjavahu praskozorje.

Zeleno, sto volim zeleno,
zelen-vjetar zelen-grane.
Popese se, kum uz kuma.
Sirok vjetar ostavljase
u ustima cudan okus
zuci, metve i bosiljka.
- Kume! gdje je ona, reci,
gdje je tvoja gorka mala?
- O, koliko te cekala!
Koliko se nacekala
svjezeg lica, crnokosa,
na zelenoj balustradi!

Na obrazu nakapnice
ljuljala se Cigancica.
Put zelena, zelen-kosa,
s ocima od hladna srebra.
Ledenica mjesecine
podrzava je na vodi.
I noc posta posve bliska
poput prisne poljanice.
Zandari u vrata, pjani,
udarahu nemilice.
Zeleno, sto volim zeleno.
Zelen-vjetar. Zelen-grane.
Ladju pustu na pucini,
a i konja u planini.

angie01 16:04 21.03.2009

Re: O luno moja

angie01 16:02 21.03.2009

sila kale bal

ima crnu kosu

(za Ivicu)

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.

G r o f 16:37 21.03.2009

Svetski dan poezije

....Ciganska duša je prošivena nitima poezije.

angie01 17:07 21.03.2009

Re: Svetski dan poezije

klik

Milutin Milošević 16:54 21.03.2009

Eh...

... što ne znam ciganski, pa da mogu da peeevam punog srca

angie01 17:05 21.03.2009

Re: Eh...

mozesh ovako

da igrash

49 41 17:58 21.03.2009

Re: Eh...

angie01
mozesh ovako

da igrash

Kales breee Andjooo,

Idi, u P...U M......UUU; kad sam ciganin - pa ne znam da ti nadjem bolji kompliment.

P.S.
Gde jos nadje - ISTU, istijaciju CRNU Gitaru?

Milutin Milošević 19:54 21.03.2009

Re: Eh...

mozesh ovako
da igrash

Eh, kad se setim: igrao sam u premijernoj postavi "Igre Korano Roma" u svom KUD-u. Kako je to inspirativno bilo. Moraću negde da nadjem snimak da meTem na jutjub

49 41 23:11 21.03.2009

Re: Eh...

Eh, kad se setim: igrao sam

Dobro jutrooo...

Jazzeeerrriiii...

AlexDunja 17:40 21.03.2009

ovo je jace od mene:)

ima veze, ciganski, skrozzz:

e bratee
a mene jednom po kazzni
puštali kosu
ja volo ono na kratko i to
a ona mi terala na romantiku
kao:
ajjebote prestani se šašši
da vidimo mallo pametnu glavu
kako šiš ke padaju u stravu
i kako strava pretvara siledžiju
u mravu
ću ti pustim
mislim se ja
ću ti pustim do pola leđa
paš da vidiš:
: kad mi se kosa po jastuku
sa tvojom sretne
kad se uvate u zanosni koštac
kad se ispomešaju masti
kad se laste
vrete
a nisu ni ošle
jer im toplo ko na ringli
kad mi se malla moja začigri
i kad prolupaju strasti
te: dlaka u supi
te: supa u dlaci

maa?čemu pomac?!i
nefuram se ja na formu

nego daj lebati
od mame onu sormu *

*a šta kao neznaš da je to sarma na madžarskom, a

fixer.

49 41 18:42 21.03.2009

Gypsy Girl and Companions

noboole 20:44 21.03.2009

Re: Gypsy Girl and Companions

Kad sam bio klinac, '80-tih, ziveo sam u zgradi u kojoj su u podrumu ilegalno stanovali Cigani. Mi smo se igrali sa njima, ali nije to bilo bas kao nevina deca ne znaju ko je ko i svi su srecni i bas ih briga. Recimo, videli smo jednom starijeg brata nase vrsnjakinje kako iz kontejnera uzima pantalone. Nismo propustili da joj to kazemo. Kako se naljutila - strasno se naljutila! Njen ponos je urezan u moje pamcenje. To je jedna od retkih slika o toj prvoj zradi moga zivota koju sam zapamtio. Jos jedno upecatljivo secanje je kad su ih iselili. Iz moje decije prespektive namestaj, stubovi tanjira visoki kao zgrada, okolo jure deca, odrasli, halabuka, ko zna gde idu. Secam se mog oca koji je verovatno jedan od retkih stanara koji je komunicirao sa nasim ''slepim putnicima'' i kome nesretna majka moje cigancice uznemireno objasnjava nesto sto tada nisam razumeo.