Криза, А?

Ко сам ја да пишем о големој светској кризи? Нити сам стручан, нити у срцу збивања, али има једна цака коју никако не могу да заобиђем, а то је: - Е, па и ја сам жртва горе поменуте КРИЗЕ!!!

Не, погрешно се изразих, опростите ми, али чињеница да смо СВИ жртве ове СВЕТСКЕ КРИЗЕ.

Решење?

Хм, много смо ми људи радили на томе да је направимо, не може се то сад неким ножем тако-фик! и нема кризе. Еј, људи,  мора много да се помучимо, ако желимо да нас ова криза остави на миру.

Сад ће неко да пита, а шта си ти , пријатељу НОВО рекао?

Па...изгледа ништа.

Него, гледао сам нешто на телевизији, тамо у тој Америци, где многи побегоше да се спасе беде, се појавили неки ликови, који су, како то репортери кажу, нормални људи, само су сада остали без посла, не могу да плаћају скупе ренте, и онда су повукли своје прње, нашли неки ИКС-ЕЛ шатор у најближем молу, и преселили се у дивље насеље поред аутопута, без струје, без воде,на трави, онако, кампују, до неког новог решења које се, чини ми се, и не назире. Кажу да је све више људи који се одлучују на тај судбоносан корак. Нема другог решења. 

Сад, кад мало боље погледам, мора да је то то! Полако, али сигурно, ова природа блокира, не може више да нас трпи, Друштво које смо миленијума стварали, мора да је својим правилима и нормама улетело у запећак. Све ми се чини да смо дошли до оне тачке, када је потребно притиснути оно чувено дугме РЕСЕТ. 

Потребно нам је камено доба, од кога  све ово време људског постојања бежимо главом без обзира измишљајући правила, разне машине и апликације. Живећеш од оног што си скупио, гајио или посејао, спаваћеш тамо где те пут наведе, и ако будеш имао среће, имаћеш гомилу рођака са којима ћеш све делити у циљу што већег олакшања супертешког живота. Ако си друштвен. 

Јесте да нас је мало превише за камено доба, али спашће нас један добар ресет, један добар заборав свега постојећег и повратак на славни почетак, када је неки наш далеки рођак схватио да кост можда и није само за глодање. Па ко преживи, причаће!