VREDNA STVAR

Autor: Rodoljub Šabić

Kao i svake godine, i ove je Poverenik za informacije od javnog značaja podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije godišnji Izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Onaj koga sadržina Izveštaja zanima može ga preuzeti sa linka http://www.escort.co.rs/poverenik/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/izvestaj-za-08.pdf.     

Za onog ko prvi put čita Izveštaj Poverenika lako bi mogao biti zanimljiv. Za one koji su čitali i prethodne, mnogo manje. Razlog je to što on uglavnom govori o problemima koji su odavno konstatovani, na koje je ukazano u prethodnim izveštajima i koji na žalost, ipak nisu rešeni.

U svim prethodnim izveštajima ukazivao sam da je neophodno da Vlada Srbije (tri su se u međuvremenu promenile) aktivira mehanizme odgovornosti za kršenje zakona i za, onda kad je to potrebno, prinudno izvršenje naloga Poverenika. Praktično ništa nije učinjeno na tom planu. Izveštaji su govorili i o neophodnosti donošenja nekoliko komplementarnih zakona, pre svega o klasifikaciji tajnih podataka, o zaštiti podataka o ličnosti i o dosijeima tajnih službi. Donet je, samo jedan, pre nekoliko meseci, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali ni izdaleka nisu obezbeđeni uslovi za njegovu stvarnu primenu.

Svi Izveštaji su govorili i to da Poverenik radi sa potpuno neadekvatnim prostornim, kadrovskim, logističkim i dr. resursima. Uz saglasnost Skupštine, u službi Poverenika je od početka trebalo da radi 21, a nakon proširenja nadležnosti i na zaštitu podataka o ličnosti, 69 saradnika. Svo vreme je radilo, i danas radi, samo 7 (Ilustracije radi, evo kako stvari stoje u znatno manjim bivšim jugoslovenskim republikama - moja slovenačka koleginica ima 30 saradnika, u Hrvatskoj ili Makedoniji samo na poslovima zaštite podataka o ličnosti radi 45 odnodno 40 saradnika).

Problemi sa organima vlasti na svim nivoima, održavaju se, na sličan način godinama. To i ove godine potvrđuje veliki broj predmeta registrovanih kod Poverenika - i 2008. ih je bilo preko 1.500.

Iz godine u godinu „održava se" i podatak koji govori o generalno neadekvatnom odnosu prema pravima javnosti. U preko 90% slučajeva žalba Povereniku se izjavljuje zbog «ćutanja administracije», znači zbog inače kažnjivog i zabranjenog ignorisanja zahteva. A u skoro 3/4 slučajeva, informacija koja je prethodno uskraćena daje se, nakon žalbe, već na moju prvu intervenciju, bez formalnog naloga. Znači, moglo je i bez žalbe. Nedostajalo je malo više dobre volje, kulture i odgovornosti, pa bi imali zadovoljnije građane, bolju predstavu o vlasti i manje žalbi kod Poverenika. Na žalost nije ih bilo.

Ima, međutim, i jedna dobra, odlična stvar, koju želim da podelim sa Vama. Iz oko 650 godišnjih izveštaja raznih organa vlasti dostavljenih Povereniku proizlazi da je u 2008. organima vlasti podneto skoro 56.000 zahteva za pristup informacijama. To je preko 6 puta više nego u 2007. i skoro 10 puta više nego u 2006. godini. Podaci, naravno, nisu apsolutno tačni (veliki broj organa nije ni dostavio izveštaje, a neki koji su ih dostavili nisu vodili evidenciju podnetih zahteva), ali su svakako uporedljivi sa prethodnim i vrlo indikativni. Ono što oni potvrđuju je pozitivan trend rasta svesti građana o pravu na slobodan pristup informacijama i o spremnosti da se tim pravom koriste. A to je, zaista vredna, u borbi za slobodu pristupa informacijama najvrednija stvar.