Nasi stranci - Ako Tjeri

Ako Tjeri
26. 023. 2009.

Naš stranac, Kamerunac , fudbaler, Tjeri Ako, na Balkan je stigao pre pet godina sa mladom reprezentacijom svoje zemlje. U Sarajevu ga na terenu video menadžer FK" Spartak-a "iz Subotice. Ponudu da ostane nije mogao da odbije. Dvadesetogodišnjem mladiću se činilo da je pred vratima raja. Bogata Evropa je san ljudi crnog kontinenta. Mama mu je savetovala da ostane, kolege i treneri da ne propusti šansu.I ostao je. Sam u tuđem svetu. Nije mu bilo lako.U Subotici ga je stigla vest da je oca izgubio u saobraćajki. Nije bilo novca, ni razumevanja. Mama I tri mlađa brata su bez njega ispratili oca na poslednji put. Tad je počeo da shvata da se ni u Evropi novac ne zarađuje lako...

U potrazi za boljim mestom pod suncem mladi Ako je stigao u Inđiju. Ako je prvi tamnoputi građanin u istoriji Inđije pa i prvi tamnoputi igrač mesnog fudbalskog kluba, koji ove godine obeležava vek postojanja. U težnji da uđe u Super ligu računa i na pojačanje pristiglo sa drugog kontinenta.

Hoću da verujem da će Inđija biti dobar domaćin Našem strancu, da se neće obrukati kao pre par godina Čačak u kome sam posle rasističkog ispada snimila Majka Tamvađeru. Pričao mi je da su mu je srce užasno bubnjalo, a noge izgubile čvrstinu i snagu kad je prvi put u životu čuo i video ljude koji liče na pripadnike zloglasnog američkog Kju Kluks klana. Nekoliko desetina navijača sa belim kukuljicama na glavama, desnu ruku su podizali u nacistički pozdrav, i iz sveg glasa izvikivali „Odlazi, jer te ovde niko ne voli" što je pisalo i na transparentu koji su razvili na tribinama. Ti Čačani nisu svesni da je rasna mržnja i vređanje čoveka zbog druge boje kože znak opake, teško izlečive bolesti. Majk je mesto pod evropskim suncem našao u Rumuniji.

Majk je bio treći crni čovek, koji se usudio da uđe u Čačak, grad na čijim kućama piše „Ovo je Srbija „ i „Srbija Srbima", a crni ljudi, razume se , nisu Srbi i mogu pokvariti čistotu plemenite nacije. Rasisti su oterali Majka, baš kao što su godinu dana ranije iz svog grada proterali afričkog fudbalera Solomona Opaku. Dok je još bio na probnom radu, pre no što je stigao da potpiše ugovor napala ga je hrabra desetorka i prebila "crnog" boga u njemu. Još ranije navijači "Borca " istukli su igrača svog tima Nigerijca Lukmana Babatundea.

Šta je to u Čačku što vodi ksenofobiji, pitali su se mnogi, ne samo u našoj zemlji. Neki veruju da je stadion "Borca " proklet, jer je izgrađen na stratištu, na kome su 1945. kad su Čačak napustili Nemci, streljani " državni neprijatelji i reakcija". Stari pričaju da je Morava jednom, za opomenu, iznedrila kosti streljanih - stradalnika...

I kad sam kod Čačka i priče o toleraciji ovih dana u Skupštini Srbije gradonačelnik tog srpskog grada zavapio da ne može podnet da čestite srpske domaćine na proslavu Prvog srpskog ustanka poziva potomak onih protiv kojih se Karađorđe borio. Srce mu od žalosti nije baš prepuklo, al je ipak od uzbuđenja pao. Rasim mu sve oprostio i u bolnici ga posetio. Ne može se reći dal su se tri puta poljubili u svijetli obraz, al se može pretpostavit da će sad dom sporta i omladine u Čačku dobiti ime Velja I Rasim. Kad je već, pre nekoliko godina, na lomači izgoreo sportsko- rekreativni centar u Prištini, centar koji je nosio ime zajedno poginulih Titovih partizana, Bora I Ramiza. Nek počivaju u miru...

I da se vratim našem Ako Tjeriu. Nadam se da će on u Srbiji dočekati dan u kome će bez zazora moći da kaže koje je vere, a njegova devojka neće od oca morati sakrivat da je našla stasitog, visokog, lepog, čestitog momka. Fudbalera, al crnog. Biće to lep Dan. U prelepom svetu o kome peva, ikona džeza, Luj Armstrog, američki muzičar afričkog porekla.

Do novog pisanja srdačno vaša Jelena Stamenković.