"Otmenost jeza" Mjuriel Barberi

Ova se knjiga cita zbog cuvenja, zbog prica o njoj i ranijih odusevljenja, pa se proveravaju misljenja prethodnih citalaca unapred. Knjiga je cuvena. Po njoj se vec snima film. Evropski bestseler broj 1 je, najcitaniji roman u Francuskoj u proteklih neoliko godina.
U pocetku je citanje iskusenje, jer nije tako ocekivano magneticna kao sto govore vasi prijatelji. Mada, od tog istog pocetka se vec nailazi na mudre misli i razmisljanja (recimo, "Sta znaci obrazovati? Neumorno nuditi kamelije na mahovini, za skretanje paznje s nagona vrste, posto on nikad ne prestaje da deluje i neprestano ugrozava krhku ravnotezu ostanka")
Prekretnica se desava pri polovini citanja. Pomalja se ono sto zeli jedna od junakinja ("Ja preklinjem sudbinu da mi udeli srecu da vidim dalje od sebe i susretnem nekoga")
A ko je na prekretnici? Dve glavne junakinje. Rene, kucepaziteljka jedne otmene zgrade u Parizu i Paloma, devojcica, jedna od stanarki. A ko dolazi? G. Ozu. Njegov dolazak, dolazak Japana, dolazak mira, dolazak pruzene ruke pravi pometnju u mislima i planovima. Njegov dolazak otvara, nudi, smiruje, golica, ulepsava.
Spisateljica suptilno prenosi svoje ideje i misli i "kupuje" citaoca svakim sledecim korakom.
Rene i Paloma su dva pronicljiva, ostroumna, nacitana i veoma inteligentna zenska bica, koja mogu izgledati nadmeno i prepotentno, ali oprosteno im je, jer su autenticne. G. Ozu je covek koji budi mirom i stalozenoscu, mirom koji blazi.
Ovo je knjiga koja, kroz igru razotkrivanja, govori o umetnosti uopste, o umetnosti zivota, ima nekoliko divnih definicija i odeljaka o umetnosti ("Cemu sluzi umetnost? Tome da nam podari kratak ali blestav privid kamelije, otvarajuci u vremenu emocionalnu pukotinu koja se, izgleda, ne moze svesti na zivotinjsku logiku. Kako nastaje umetnost? Radja se iz sposobnosti duha da vaja podrucje oseta. Sta za nas radi umetnost? Ona uoblicava i iznosi na videlo nasa osecanja, a time im stavlja pecat vecnosti, koji nose sva dela kadra da, kroz odredjenu formu, otelove univerzalnost ljudskih afekata").
U ovoj paperjasto-strogoj prozi ima mnostovo mudrih recenica i zapazanja. "Otmenost jeza" je filozofska knjiga.
A kraj romana.... kraj je otplitavanje emotivnog klupka, nastanak ljubavi (istinske, nikad prekasne) prema prijatelju, bliskom bicu, znancu, kraj romana je smrt i mir, smrt i znanje, smrt i saosecanje. U kombinaciji srece i tuge, koja donosi citaocu neopisiv mir, krije se jedno od najboljih "resenja" misterije zvane zivot.