Ponosan sam što sam gej i nikada se ne bih menjao!

Zašto?

Zato što je povod jedan tekst objavljen na mom B92 blogu.

Zato što je to najbolji intervju koji sam dao u svojoj karijeri.

Zato što ga je "Pravda" objavila na naslovnoj strani.

Zato što je to najveći intervju ikada sa gej aktivistom (oko 17 hiljada karaktera) na tri strane.

Zato što je to "Pravda" (ciljna grupa do koje se teško dopire) i ceo tekst je apsolutno pozitivan i ništa nije izvučeno iz konteksta.

Uživajte.

Političku i medijsku polemiku o Zakonu protiv diskriminacije ulepšale su fotomontaže Dragana Markovića Palme. Njihov autor, Predrag M. Azdejković, u ekskluzivnom intervjuu „Pravdi", otkriva kako izgleda život mladog homoseksualca u ovakvoj Srbiji.

CENZURA OSEĆANJA

Vaš tekst „Braćo gejevi, sestre lezbejke, Srbija vas ne zaslužuje" pročitao sam kao neku vrstu spiska lepih želja gej populacije, ali bez mogućnosti da se ostvare u ovom društvu.

Molim Vas ga za čitaoce Pravde, koji nisu videli taj tekst na Vašem blogu, navedete osnovne zahteve koji bi homoseksualcima omogućili da žive bez osećaja diskriminacije.

U tom tekstu sam razmišljao o normalnom životu i kada ćemo dočekati da u Srbiji živimo bez frustracija, straha, nasilja i diskriminacije. Jednom rečju, slobodno gej-lezbejska populacija osim što deli probleme čitavog stanovništva, kao što su loša ekonomska situacija, nezaposlenost, izolovanost, ima i problem konstantnog nasilja, od psihičkog do fizičkog. Kao homoseksualci primorani smo, zbog pretnje nasiljem, da sami sebe cenzurišemo i izbegavamo da u javnosti pokazujemo homoseksualne sklonosti. Naravno, to je jako frustrirajuće kada vam se u kafiću, na ulici, na plaži, u autobusu javi želja da poljubite svog partnera istog pola, ali ne smete zbog reakcije javnosti. Onda se cenzurišete i čekate da stignete do nekog: sigurnog prostora gde možete da iskažete svoja ljubavna osećanja. Broj sigurnih prostora je veoma mali, naročito ako uzmemo u obzir da većina gej muškaraca i lezbejki živi sa svojim roditeljima, koji, ili ne znaju, ili ne odobravaju seksualnost svog deteta. Naravno, sama činjenica da morate da se sklonite, sakrijete od očiju javnosti u vama rađa tugu, koja vas polako izjeda. Takođe sam razmišljao da li će gej-lezbejska populacija, posle desetina godina čekanja slobode, umeti da u njoj uživa, jer kada provedete toliko vremena u autocenzuri i potiskivanju svojih osećanja i potreba, to postaje navika i način života.

Sa kojim problemima se najčešće susrećete u kontaktima sa homofobičnim heteroseksualcima?

Najveći problem jeste moj bes. Kada neko kaže da su homoseksualci bolesni, da pedere treba strpati u logore, baciti u jamu, spaliti, pobiti, a to su poruke koje se preko interneta i ostalih medija dobijaju svakodnevno, meni istog trenutka skoči pritisak, neverovatno se iznerviram, jer ja to slušam godinama unazad i već mi je muka. Pokušavam da kontrolišem svoj bes, ali u velikom broju slučajeva ne uspevam, te kroz pisanu reč ili kroz fotošop iskalim bes na onome ko ga je i izazvao. Tako je i nastao našminkani Palma.

Ono što me izbaci iz takta jeste nemogućnost da osobe koje imaju homofobične stavove vide širi spektar, jer širenjem mržnje i nasilja nad drugima otvara se prostor da i oni sami postanu žrtve mržnje i nasilja po već nekom ličnom svojstvu.

Kako to mislite?

Gospodin Palma je savršen primer. On je u više hiljada navrata okarakterisao pedere kao bolesne, poremećene i neke veoma gadne ljude. Time je on otvorio vrata da jednog dana njega proglase bolesnikom, na primer, jer ima problem sa viškom kilograma. Nađe se tako neki zgodni frajer, na primer Tadić, i kaže da je Palma jedan debeli bolesnik, koga treba strpati u kamp za mršavljenje, jer tako debeo ne može među normalan i zgodan svet, koji ima problem da objasni deci zašto je taj čika tako nenormalno debeo, te moraju da lažu kako je čika slučajno progutao celu žirafu. I kako posle braniti Palmu od diskriminacije, kad i on sam diskriminiše druge ljude? Svako od nas može biti diskriminisan po nekom osnovu, i to treba imati u vidu.

DOSADILO MI FOLIRANJE

Kada ste odlučili da javno priznate svoju seksualnu orijentaciju?

Sa 19-20 godina sam javno saopštio svoje seksualno opredeljenje, ali to nije bilo u formi „čujte i počujte, daje se na znanje, ja sam gej". Jednostavno sam počeo sa svojim drugaricama da komentarišem ko je dobar frajer i da idemo zajedno na utakmice da gledamo sportiste. Njima to nije bilo iznenađenje, jer ja baš i nisam neki primerak muževnog muškarca. I moji bliski drugovi su to dobro prihvatili. A gej aktivizmom sam počeo da se bavim sa 22 godine, i moj prvi javni nastup kao gej aktiviste desio se u januaru 2001. godine, kada sam gostovao u vestima Studija B, a tema su bili gej brakovi.

Kroz kakve ste dileme prolazili pre te odluke?

Nisam imao dileme. Jednostavno mi je dosadilo da se foliram pred prijateljima. Nisam imao strah da će me prijatelji napustiti zbog toga. A i da jesu, to samo znači da nisu bili iskreni prijatelji.

Kako su reagovali Vaši roditelji, prijatelji, saradnici?

Mojoj sestri sam prvo rekao, ali se ne sećam kako. Tačnog trenutka se uopšte ne sećam, ne znam zašto. Samo znam da smo od trenutka kada sam joj rekao, počeli da izlazimo zajedno u grad, da zajedno komentarišemo frajere i na kraju smo shvatili da imamo različit ukus kada su muškarci u pitanju. Sa saradnicima nisam imao problema, jer sam prve saradnike dobio kao već autovani homoseksualac.

OGUGLAO NA UVREDE

Imam utisak da Vaš primer nije ohrabrio druge homoseksualce. Da li grešim?

Rekao bih da grešite. Sve je više gej muškaraca i lezbejki koji svoju seksualnost saopštavaju svojim prijateljima i roditeljima, prestaju da se osećaju uplašeno i manje vrednim, iako i dalje postoji društvena represija, i ja ovom prilikom želim da ih ohrabrim da rade na tome da ih njihovi prijatelji i porodice prihvate onakvim kakvim jesu. To moraju sami da urade, jer to ne može niko drugi umesto njih. Povećao se i broj aktivista koji žele javno da govore za medije, bez skrivanja identiteta.

Kako podnosite kritike i uvrede?

Kritike me ne pogađaju, jer su to one kritike koje imaju za cilj da vređaju, ponižavaju, umanje moje zasluge i blate rad. To nisu konstruktivne kritike sa dobrom namerom, koje imaju za cilj da se poboljša ono što radim, već su to kritike koje trebaju da me demorališu i učine da prestanem sa angažovanjem. Takođe, to su mahom neprincipijelna gunđanja, izvrtanje mojih reči i manipulacija. S druge strane, konstruktivnu i dobronamernu kritiku dobijam od svojih prijatelja i ona mi mnogo znači. Na uvrede sam oguglao, kao i na pretnje.

I Vaši tekstovi su žestoki, često i uvredljivi. Zašto se koristite tim stilom?

Priznajem, kriv sam. Tokom godina pisanja izgradio sam prepoznatljiv sarkastičan, ironičan i satiričan stil, koji obiluje crnim humorom. Volim da parodiram srpsku svakodnevicu. Makar za to ima dosta materijala, a inspiracija mi je crtana serija „South Park". Ponekad su ti tekstovi uvredljivi za neku stranu, dok je za drugu isti tekst zabavan. Pisanje je odličan kanal za izbacivanje stresa iz organizma, a stres je uzročnik velikog broja bolesti. Kada bolje razmislim, kako ne biti žestok i uvredljiv? Dovoljno je uključiti televizor ili pročitati novine, pa da vam glava eksplodira od besa.

NISAM BEZGLAVA MUVA

U poslednje vreme u svojim tekstovima, a i fotomontažama, najčešće „obrađujete" Palmu. Zašto Vam je on toliko inspirativan?

Palma je interesantan sa svih strana. Ono što je fascinantno, jeste da je on prototip srpskog domaćina kome se divi masa, jer je sposoban da od jednog dinara napravi dva i da je toliko posvećen svom narodu da nema vremena da ode na koncert Betovena i Šopena. Moja majka obožava Palmu, i ja to ne mogu da podnesem, jer često započne razgovore sa: „Vidi šta je Palma uradio, što ovi naši to ne mogu". S druge strane, gej populacija je Palmina velika inspiracija. Čovek koji non stop ponavlja da sa pederima ne želi da razgovara, nas prečesto uzima u usta. Za vreme rasprave o Zakonu protiv diskriminacije Palma je svakog dana bio na svim televizijama i pričao o homoseksualcima. Trenutno je u Parizu, pa ga nema da priča o nama, ali me zanima da li Palma zna da je gradonačelnik Pariza isto homoseksualac? Mislim da bi Palma promenio mišljenje o gej populaciji kada bi mu kojim slučajem došli Dolče i Gabana, i rekli da će u Jagodinu uložiti 10 miliona evra i napraviti fabriku.

Vama smetaju Palmini stavovi o homoseksualcima, a meni činjenica da mu Vlada daje pare za žirafu. Da li biste mu zaboravili feudalistički...

Meni je ovo pitanje uvredljivo. Pa nisam ja bezglava muva pa da me neko može kupiti samo zato što me potapše po leđima i kaže da je gej OK. Moji interesi kao građanina ove države se ne svode samo na seksualne slobode. Mene zanima na kakve se sve gluposti troše moji novci, kako se rasipa, ko je povlašćen, ko je miljenik vlasti... Sve me zanima.

OKUPANI DAČIĆ

Eto, Čedomir Jovanović se javno zalaže za ostvarenje prava gej populacije. Da li to znači ga Vas ne zanima šta je podigao u Šilerovoj, kod Dušana Spasojevića, čime je, kako sam kaže, „uprljao ruke"?

Naravno da me zanima. Mene sve pikanterije zanimaju. Naročito kakvo se „rukobludije" desilo u Šilerovoj.

Za Predlog zakona protiv diskriminacije masaće i poslanici SPSa. Da li je to dovoljno da zaboravite nasleđe te partije, Dačićevu korupcionašku aferu „kofer", nerasvešljeno ubistvo radikalskog demonstranta Ranka Panića...

Ja ne mogu da oprostim što se SPS povampirio. Mada, najstrašnije mi je ono pomirenje. Devedesete, puj pike ne važi! Oprali smo SPS u „Venišu" oni su odjednom fini, dobri i mirisni. Na kraju će ministar Dačić da nam obezbeđuje gej paradu sa 20 hiljada policajaca i tako postati gej ikona preko noći. Ja mogu samo da kažem: „Ne, hvala, ja ništa ne zaboravljam".

Da li zaista verujete ga su Mrkonjić, Ilić i ostale aveti prošlosti uspeli ga postanu Evropejci sa istančanim odnosom prema problemima gej populacije?

Na njih ne vredi trošiti reči. Mogu samo reći, kako vetar duva.

Kako objašnjavate brutalnost s kojom su se homoseksualci ostrvili na Mariju Šerifović kad je podržala predsedničku kandidaturu Tomislava Nikolića?

Zasluženo. Ona je imala ogromnu podršku gej-lezbejske populacije. Njena pobeda na „Evrosongu" je, s jedne strane, bila i pobeda srpske gej-lezbejske populacije. Takođe, u više navrata je izjavljivala da podržava gej prava i na kraju je podržala homofobičnu politiku Tomislava Nikolića? Pa, to ne ide zajedno. Hoću da podsetim šta je Tomislav Nikolić izjavio povodom Zakona protiv diskriminacije: „A moja crkva pravi razliku između seksualno normalnih i nenormalnih ljudi. Sve što nije po Bogu i prirodi je nenormalno. Odnos sa životinjama, odnos između osoba istog pola, pa to je sve nenormalno, odnos sa stvarima...

NE ŽELIM BRAK

Dosta politike. Recite mi šta radite? Čime se bavite?

Već deset godina se bavim gej-lezbejskim pravima. Trenutno sam glavni i odgovorni urednik „Queeria Web Portala" i saradnik još nekih štampanih i elektronskih medija.

U svojim tekstovima pominjete ,ljubavnika broj 32", zatim „33", itd. Užas promiskuiteta, a?

Sad bih ja kao svaka prava dama trebao da vas lupim lepezom i ciknem: „Sram vas bilo, šta vi hoćete da kažete". Uživam da skandalizujem ljude, naročito kada je seks u pitanju, tako da u nekim tekstovima spominjem i trocifrene brojke. Jako je zabavno kada shvatite kako je malo potrebno da šokirate ljude. Smatram da i heteroseksualna populacija treba da se izbori za svoje seksualne slobode. Potrebna je jedna zajednička seksualna revolucija. Primećujete koliko je negativnih stvari vezano za jednu divnu i lepu stvar kao što je seks.

Koliko ste imali pravih ljubavi? Da li se homoseksualne veze razlikuju od heteroseksualnih? Govorim o načinu izbora, snazi emocija ne o problemima usled društvene neprihvaćenosti.

Mislim da se generalno gej veze ne razlikuju od hetero, ali svaka veza je drugačija, ljudi su drugačiji, tako da je teško zaključiti. Do sada sam imao samo jednu pravu ljubav. Njega se još uvek i dan danas sećam i još uvek ga volim. Kad god se setim tog vremena provedenog s njim, samo uzdahnem i misli mi se izgube u sećanjima.

Kada bi zakon dozvoljavao, da li biste zasnovali bračnu zajednicu?

Ne. Ja sam protivnik ideje braka. Ja bih se zadovoljio vanbračnom zajednicom. Trenutno je Ustavom Republike Srbije zabranjen gej brak, kao i istopolna vanbračna zajednica. Tako da o tome mogu samo da maštam.

Da li biste usvojili dete?

Ja sam pre imao jako veliki problem sa decom, jer se ona često zloupotrebljavaju kao argument protiv homoseksualnosti. A šta će naša deca kada vide da se gej par ljubi? A šta ja da kažem mom detetu kada... i sada tu ima trista varijacija na temu. U poslednje vreme, veliki broj mojih strejt prijatelja je da ima decu, tako da se meni javlja želja da budem otac. Zakon mi ne dozvoljava da usvajam decu, ali imam sreću, te moja sestra ima dete u čiji razvoj, odgajanje i vaspitanje sam uključen.

VOLIM, VOLIM ŽENE

Da li Vam se desilo da Vas emocionalno zainteresuje neki heteroseksualac?

Da. Problem je što ljudima ne piše na čelu šta su. Drugo, srce ne bira koga će da voli.

Ima li istine u predrasudama da homoseksualci ne podnose fudbal?

Ne podnosim fudbal i ne pratim sport. Bilo mi je smešno kada sam jednom, dok je bilo svetsko prvenstvo u fudbalu, otišao u lezbejsku organizaciju „Labris", gde su sve lezbejke sedele oko televizora i najstrašnije navijale. Meni je to bilo fascinantno. Da je normalno stanje stvari, strejt muškarci i lezbejke bi se savršeno družili uz fudbal.

Imaš li problema u komunikaciji sa strejt ženama?

Imam problem da komuniciram sa strejt muškarcima. Nervira me kada pomisle da im se nabacujem, dok sam ja samo kulturan. Zato sam mahom jako neprijatan prema strejt muškarcima, osim ako ih ne poznajem duže vreme. To što sam ja gej ne znači da mi se sviđaju svi muškarci na ovom svetu. Žene jako volim, neke moje prijateljice volim više nego neke moje bivše ljubavi. Odlično se razumem s njima, volim da se družim s njima, i veliki broj žena voli da čita moje tekstove. Ponekad umem da kažem da žene volim više nego strejt muškarci, jer ih ne volim kao seksualne objekte, već kao divna ljudska bića. Naravno, takođe podržavam borbu za rodnu ravnopravnost i mnogo me više nervira nipodaštavanje žena i ženskih prava nego homofobija. Gej muškarci i strejt žene su odlični saveznici.

Da li biste, kad biste mogli, promenili seksualnu orijentaciju?

Ne. Uprkos svih društvenih problema, ja se jako lepo sećam u svojoj koži. Vremenom sam izgradio svoj gej identitet, koji je veoma izražen i jako sam ponosan homoseksualac. Jedan od veliki problema gej populacije jeste da mnogi, zbog društvene represije, ne vole sebe. To je problem koji moraju da reše, jer, kako će vas drugi voleti, ako ne volite sami sebe.

RASKRINKAVANJE I RIZIK

„Kvirija" je objavila listu javnih ličnosti, među kojima dominiraju političari, „kandidata za LGBT ikone". Kad bi „Pravda" objavila spisak gej likova, kandidata za bilo šta, siguran sam da biste to proglasili za „kampanju koja poziva na linč". Zar ne?

Gej ikone su ljudi koji javno ustaju u odbranu gej prava i javno podržavaju gej-lezbejsku populaciju. Da ponovim: javno podržavaju, bez skrivanja. S druge strane, spisak gej osoba bi bio spisak osoba za koje se sumnja da su homoseksualci, jer, kao što znate, u Srbiji nema gej muškaraca niti lezbejki koji su saopštili svoju seksualnost. Mislim na svet politike, kulture, estrade. Taj spisak gej osoba bi bilo raskrinkavanje i otkrivanje tajne, samim tim izlaganje riziku tih ljudi, a da na to sami nisu pristali.

CRKVA MORA PROTIV NASILJA

Šta želite da postignete, najblaže rečeno, oštrom kritikom Srpske pravoslavne crkve?

Imam problem što SPC i ostale crkve utiču na moj život, što ga zagorčava. Sveštenici svojim postupcima inspirišu nasilje nad gej-lezbejskom populacijom. Kada sveštenik kaže da su homoseksualci, najblaže rečeno, bolesnici i pozove se na Bibliju i Sodomu i Gomoru, vernici imaju potrebu da se sa homoseksualcima fizički obračunaju. Ja očekujem da velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve izađu pred medije, i jasno i glasno poruče svojim vernicima da je fizičko i psihičko nasilje nad gej-lezbejskom populacijom, pripadnicima drugih vera, naroda, rasa i kultura, neprihvatljivo i greh. To je posao SPC, da promoviše hrišćanske vrednosti ljubavi i tolerancije, a ne da inspiriše mržnju. Treba imati na umu da ljudi pate.

SUMNJIV MI JE PALMA

Draga Marković Palma je, baš u intervjuu "Pravdi", priznao da i u Skupštini ima gejeva. Opisao je jednog opozicionog političara koji "vrcka, čupa obrve"... Da li i Vi po tome možete odmah da prepoznate ko je gej?

Ne. Feminiziran muškarac ne znači gej muškarac. Kao što ni mačo muškarac ne znači da je heteroseksualan. Gej populacije je unutar sebe jako različita. To je još jedna Palmina izjava kako bi bio u centru pažnje. Mnogo se on bavi gej populacijom. Meni je to sumnjivo. Umesto da je primetio kako neka političarka vrcka i čupa obrve, on primećuje muškarca. Ne znam šta da kažem.

_________________________________

Balkan gay lesbian news portal

www.gayecho.com