FIRST BLOOD

U svim profesijama postoje situacije koje se razdvajaju decake od muskaraca. Tu jednostavno nema blefiranja i stare slave. Mora da pokazes da si na nivou desavanja ili bolje da nisi ni dosao. To ume da bude neprijatno ali i velika satisfakcija ako pokazes da imas u sebi dovoljno materijala za zidanje solidne biografije.


U Majamiju, u poslu izbacivaca postoje tri takve situacije. Memorijal vikend sa centralnom proslavom u Mansionu je ne samo najstresnija situacija za obezbedjenje vec problem i za za ceo grad jer se tada populacija udvostruci a stopa kriminala udesetostruci i svaka 4 minuta neko biva uhapsen. Druga dva dogadjaja krajnje povecanog rizika su tradicionalna zurka hip hop ikone istocne obale, Rick Rossa i rodjendan DJ Khaled-a, najeminentnijeg DJ-a, takodje nase, istocne obale. Njih dvojica, kao domaci predstavnici "gangsta" hip hop scene, organizuju najprestiznije "gansta" zurke. Sastav u diskoteci ume da bude kao "bela knjiga" Majamskog podzemlja. Svi gangsteri i wanabe gangsteri su tu. Nema odsutnih. Samo smrt i robija moze da ih spreci da defiluju preko crvenog tepiha Mansion diskoteke na zurci predsednika i premijera hop hopa istiocne obale.

Ove godine Rick Ross i DJ Khaled (Kali) prave zajednicku zurku. Reklamira se po svim zivim medijima, od televizije pa do spam emailova. Cak je i grad bio prekriven flajerima. Da sve bude jasno, ulicom su patrolirali kamioni-videobimovi sa glasnom muzikom znamenitih hipo hop pregaoce. Ceo Majami Bic je osetio atmosferu bubnjeva koji pozivaju na plemenski sabor. Naravno publika koja slusa haus muziku nije ni malo dotaknuta ovim dogadjejem i ona ce potraziti svoju zabavu u drugim klubovima. Ali ljubitelji hiip hopa obozavaju Rick Rossa i DJ Khaled-a

Usled vecitih komflikta i sujete, verovatnoca da njih dvojica organizuju zajednicku manifestaciju je bila kao da se dese tri pomracenja sunca za redom. Ali eto desilo se. Talas hip hop groznice se kao cunami priblizavao diskoteci Mansion sa namerom da je u zakazano vreme preplavi najjacom hip hop zurkom nase obale u skorijoj proslosti. Cunami, kao dzinovski talas je zgodan za surfovanje ali nezgodan kada zvekne obalu. Prema iskustvima sa prethodnih zurki ocekuje se, nista manje nego lokalno pomracenje sunca.

Bezbedonosna armatura diskoteke smo bili mi, radnici obezbedjenja. Za tu priliku smo oformili dream team iz tri razlicite diskoteke. Ukupno nas je bilo 80 jer se ocekivuje 2000 gostiju i preko 50 izvodjaca sa svojim badigardima. Da bi bili sigurni da imamo dobar sastav za nedelju, kada je zakazana zurka, cak smo vratili i par likova koji su otpusteni, a koji su dobri u situacijama koje nas ocekuju, za koje je razbijanje demonstracija skoro kao video igrica. Uvek ima pijanih, prenadrogiranih tipova iz opasnih cetvrti Majamija koji zele da se pokazu na velikoj sceni u Mansionu. To bi im bila lepa referenca za njihov sistem vrednosti koji podrazumeva besciljno ulupavanje mladosti kroz kriminal, drogu i druge poroke samo da bi imali satisfakciju da su najzajebaniji u kvartu. Mali broj onih koji uspe da napravi neke pare, po pravilu se seli u citulje. A onda se pojavljuju novi gangsteri, mladji i ludji, koji ce taj uspeh brze i bolje da ponove. U ostalom znamo to iz matrice ponasanja srpskog podzemlja.



Zbog minulog staza a i dnevnog posla nisam morao da se nacrtam na poslu u 8, kao ostali izbacivaci, nego sam dosao u 10. Ulica u kojoj se nalazi diskoteka je licila na plato ispred skupstine petog oktobra. Bilo je barem dve milijarde ljudi koji su probali da se dobace do ulaza i udju u sansu da kupe kartu za skromnih 200 dolara. Kao iskusan, nisam dozvolio sebi luksuz da vozi po ovom haosu nego me je dovezo taksista do najblize tacke do koje je mogao da pridje, na nekih 100 metara od kluba. Dok sam se ubrzanim korakom provlacio izmedju zacementiranih automobila u nevidjenom saobracajnom haosu, zaobilazivsi pijane ucesnike americke folk parade u pokusaju, video sam barem dve tuce. Opa bice rutavo veceras. Nije mi mnogo lakse bilo ni kada sam vido sezdesetak pandura poredjanih na pesackom ostrvcetu izmedju dve kolovozne trake. Ali dobro je da su tu. Oni nazalost nemaju dozvolu da udju u diskoteku i naruse osnovni postulat kapitalizma o nepovredivosti privatne svojine, sto znaci da svaki problem u klubu moramo da dovedemo, donesemo, izguramo, iscipeliramo,... do katastarske linije ulaza u zgradu. Nakon toga mozemo da ocekujemo pomoc.



Za ovu priliku nas 80 podeljeni smo u dva tima. Svaki tim podeljen u grupe od po 8. Pravilo je da nema Nema razdvajanja. Nikad se nezna sta nosi tama preglasne diskoteke ispunjene dimom sagorelog kanabisa. U ovakvim situacijama je nemoguce spreciti pusenje dzointa pa smo precutno ignorisali. Zbog uvecanog broja obezbedjenja nismo imali dovoljan broj radio stanica sa istom frekvencom pa je svaki tim, od oko 40 ljudi, imao svoju frekvenciju. To je zahtevalo da imamo koordinatora - coveka koji slusa obe frekvencije i ukrsta informacije. Dzef Gros, zilav, plav, cak i krzljav momak od 78 kg, sticajem neverovatnih okolnosti obreo se na poziciji supervizora obezbedjenja i te noci sedeo u kancelariji i bio dispecer ukrstajuci informacije sa obe frekvencije. Dzef je imao potpuni pregled igre jer je pred sobom imao 16 monitora na kojima se vidi slika sa preko 60 najsavremenijih kamera koje idealno pokrivaju celu povrsinu diskoteke i nakon radio poziva nekog od obezbedjenja bi momentalno proverio situaciju  na monitoru i usmeravao obezbedjenje prema problemu.
 


Bez uobicajenih osmeha se pozdravljam sa Krisom i Markom Jamajcaninom. "Nismo zabrinuti" ali razmeni zeleznih pogleda se cita prikrivena zebnja. Njih dvojica rukovode grupom od 20 momaka na vratima. Veoma rizican posao jer dolaze u dodir sa ljudima koji tek treba da budu pretreseni i potencijalno mogu da su naoruzani. Zato su . Primecujem da me je Kris nadmasio po pitanju opremljenosti. Obojica smo zaljubljenici u opremu i imamo identicne pancire nivoa zastite 3 koji moze da zaustavi metak od 15.6 grama kalibra magnum 0.44 ispaljen brzinom od 436 m/s iz neposredne blizine (point blank). Naravno imamo neizbezne keramicke plocice preko srca, za svaki slucaj. Vunene kape na glavama za apsorciju eventualnih udaraca tvrdim predmetom, ultimejt fajt rukavice, zastitu za muda, kolena i laktove, sprej, palica na rasklapanje, velika baterijska lampa, specijalna obuca,.... Ali me je Kris prevazisao sa metalnim tzv bokserima navucenim na obe pesnice. On ocigledno ne prepust nista slucaju. Garantujem da ga ne vole u zubnom osiguranju.

Za ovo vece, vecina domacih izbacivaca koji vec rade u Mansionu pa i ja, bili smo  rasporedjeni u timu koji je kontrolisao ulaz i deo diskoteke u blizini ulaza ukljucujuci i taolete koji umerju da budu mesto sukoba suprostavljenih grupa. Moj Marko, Nislija,  i jos sedmorica nasih su cinili plutajuci tim unutar diskoteke kao interventni tim. Zao mi ih je ali ni nama nije lako. Ja sam veci deo veceri sam proveo cuvajuci Krisovog mladjeg brata, vatrogasca po zanimanju, koji je sa gumenim rukavicama na rukama detaljno pretrise svakog ko ulazi. Bilo je pravo uzivanje gledati ga kako do najsitnijih detalja provera pristigle ljubitelje americkog turbofolka poznatijeg kao hip hop. Kris mladji nije prepustao nista slucaju. Proveravao je kaiseve, novcanike pa cak i mobilne telefone. Ja sam bio uz njega da ako se neko eventualno buni i da povremeno pomognem oko pretresa u gornjem delu jer sam slab na savijanje, ovako krupan. Impresionirao sam Krisovog brata, cijeg imena ne mogu da se setim, kada sam otkrio da jedan tip ima dzinovsku kopcu za kais sa bodezom. Naterao sam ga da izadje iz reda i ostavi deo sa bodezom ukolima. Taj pretres je mnogo znacajna stvar, prvenstveno za nasu licnu bezbednost. Mnogo lakse se dise kada znamo da unutra nema oruzja. Sto se tice ove fore sa kaisom i bodezom Kris nije mogao da ukapira kako sam provalio. Posto me je malo ponelo gradivo, slagao sam da sam prosao skolu srpske tajne sluzbe, a u sebi sam dodao toliko tajne da niko nezna za nju. Bilo mi glupo da mu kazem da sasvim slucajno nisam posegao za kacketom vec za kaisem i da nema nikakvih tajni.

Sam pocetak veceri protekao je veoma burno zbog par tuca na ulazu u diskoteku. Tolika masa naelektrisanih ljudi na ulazu jednostavno morala je da proizvodi incidente. Bilo bi pravo cudo da nije tako. Osecam da smo svi napeti. Vece uopste ne mirise na dobro. Jednostavno postoje takve veceri kada su gosti lose naelektrisani i stalno se indukuju nova i nova sranja svuda po diskoteci. Sam ulazak u diskoteku je bio najintenzivniji od 10 do 12:30. Posle ponoci situacija na ulazu je pocela da se smiruje i da se smanjuje nervoza i pritisak. Moze se reci da je nas tim sa ulaza pregrmeo najtezi deo veceri i nakon bujice, ulazecih, razuzdanih wannabe gagstera i slicnih, sada je u nasem sektoru nastupilo zatisje. Hip-hop hodocasnici su bili duboko unutar diskoteke prateci propoved svojih muzickih svestenika. Ujednacenim ritmom, na svakih 20 minuta, obezbedjenje iz unutrasnjeg dela diskoteke je izvodilo pojedince i li grupice problematicnih hip hop vernika. Da ne bude da bas nista ne radimo, mi smo preuzimali upakovane, bez povratne adrese, i izbacivali, vrlo cesto i bez prevelike upotrebe sile, na ulicu. Mozda je bilo 2 -3 manjih koskanja koje bih moga da nazovem tucom ali vrlo uslovno. Kakva je to tuca kada 8 izbacivaca mese nekog u odlazenju. Vise mi lici na kaznjavanje. Ja u lincu ne ucestvujem, osim sto pokusavam da spasim gosta prevelikih batina. Taj manir linca je mnogo tesko obuzdati pogotovo u stresnim situacijama kao sto je ovakvo vece i to je potencijalan zakonski problem za klub a i nas izbacivace. Kada se desi da je neko od izbacivaca, nedaj boze, rasecen ili naplavljen, onda nema prastanja. Ovako je zaista kukavicki da biju nekog samo zato sto im se moze.


Vodja parade je bio Aleks, sef obezbedjenja, prebildovani hispanac srednjeg rasta, mozda malo kraci za posao kojim se bavi. Bas zbog kompleksa visine imao je kompleks vise vrednosti. Bio je veoma prek u komunikaciji sa radnicima i totalno neustrasiv u situacija "na terenu". Razumeo je svoj posao i svojski se trudio da ne bude prekomerne upotrebe sile sa nase strane. Kad malo bolje razmislim, mozda i treba da si drkadzija da bi opstao kao sef obezbedjenja i obuzdao masu nabildovanih izbacivaca koji cesto u sebi kriju kompleks maltretiranog klinca i svima vracaju batine koje su dobijali kao mladji od starije sestre ili komsije. Samo cvrsta ruka i vojnicka disciplina donosi rezultate. Aleks je insistirao na tacnosti, urednosti i profesionalizmu. Pamtim ga kao coveka koji je u vecini tuca razdvajao obezbedjenje od gostiju koji su vec izlozen prekomernoj upotrebi sile. U retkim slucajevima kada Aleks koristi pesnice kao argumet znaci da je neko od gostiju napao obezbedjenje ili da je cak neko od nasih povredjen. Tada obicno kaze "Milan stay wih me!".

Ta uzrecica mu je ostala posle veleizdaje koju smo doziveli od nasih, "kolega" iz obezbedjenja. Poznata mafijaska grupa Black Mafia Family, prava mafija je imala svoje vece. Desetak crnaca sa, meni tada neprepoznatljivim "BMF" privescima na lancima. Kasnije sam saznao da to nedvosmisleno znaci da su u sindikatu Black Mafia Family. U skladu sa svojom reputacijom BMF-ovci nisu pustili da prodje mnogo vremena pre nego su poceli da prave solidne probleme. Nekako se podesilo da sam ja, resorno, bio zaduzen bas za deo gde je bio njihov sto. Jebiga. Paznju mi je privukla grupa crnaca prilicno neartikulisanog ponasanja koji su sa hostesom usli su u VIP prostor, gde rezervacija stola kosta, minimalno, 2000$. Ukapirao sam da su odbili da daju kreditnu karticu ili da plate unapred 2000$ koliko kosta rezervacija stola. Poceli su da budu neprijatni prema konobarici i menadzeru koji su objasnili da ne mogu da ostanu u VIP prostoru ako ne naruce i plate predvidjenu sumu. Jos su i pusili travu sto je, regularnim nocima, zabranjeno. Prisao sam i na uobicajeni nacin, bez pritiska, saopstio da moraju da izadju iz VIP sto su oni 'ladno izignorisalo. Poceli su da me pipaju i gurkaju u nameri da mi objasne da su oni bas VIP i slicno. Posto se malo razumem u igru koja se igra po nocnim klubovima pozvao sam pomoc i doslo je do veoma zategnute situacije. Te veceri u Mansionu je bilo sporo pa nismo imali puno obezbedjenja, mozda 18. Na intervenciju je doslo njih 12 i bili su mnogo rezervisani. Nismo mogli nekoliko minuta da izbacimo momke iz BMF. Doslo je do koskanja i Aleks je, kao pravi predvodnik, zveknuo pesnicom po sred nosa najveceg. Ja sam odmah reagovao i poceo da cekicam ali je bilo upadljivo da se samo Aleks i ja bijemo sa njih, recimo, 5 - 6. Ostali, sa njihove ali i sa nase strabne se nisu mesali. Dakle nase kolege izbacivaci su procenili da je opasno da nam cuvaju ledja jer, zaboga, BMF su opasni momci. A mene i Aleksa ko jebe? Nas dvojicu su spasila dva dobra noklauta pa su se BMF malo usporili. Aleks je nokautirao velikog ali, posto je bio okruzen sa 7 - 8 crnaca, brzo biva sapleten. Ja sam ispratio situaciju i usao u guzvu. Uspeo sam zgodno da potkacim tipa sa flasom koi se nadvio nad Aleksom. Direktno u slepoocnicu. Zbog nekog cudnog ugla udarca zaboleli su me zglob, lakat i rame u istoj sekundi. Razbijena flasa i pad nokautiranog koji je lico na neuspesan skok na glavu su skroz smirile situaciju. Tek tada ih sve izguravamo na pozarna vrata. Uslediio je Aleksov bes i dranje na ostale koji su nas "pustili niz vodu". Od tada je Aleksu draze kad se drzimo zajedno. Uzgred BMF su se vratili iste veceri naoruzani, imali smo tesko natezanje na ulazu. Policija je uhapsila dvojicu zbog nelegalnog posedovanja oruzja... Usledila je duga noc telefonskih poziva i lokalni mafijaski don Zoo Pound je uspeo da nas pomiri. Pune su crne hronike njihovih poduhvata. Ali srecom mocno poznansstvo mi je spasilo bulju. Da sam znao da su to oni i ja bih pustio ludog Aleksa da se bije sam. Strah nema lek, kako kazu moje Nislije.



E pa za vecerasnju koncentraciju opasnih i napaljenih, 12 BMF-ovaca su sala.



Dok smo mi spokojno kulirali na ulazu drugi tim od njih 40 je znojio svoje pancire u nehumanim uslovima za rad. Ja razumem kolegijalnost, ali nisu ni oni nama pomagali na pretresu, tako da mi ne osecamo potrebu da napustamo nase pozicije sa ulaza, osim ako ne dodje do nekog super ozbiljnog sranja. E tako je i bilo. Dok sam kiulirao uz svoj red bul i caskao sa sisatom radnicom koja prodaje ulaznice, primetio sma neuobicajeno brzo izlazenje mase ljudi iz unutrasnjosti kluba. Probao sam da ignorisem ali nije moglo. Naslucivao sam da je ozbiljna situacija cim se toliko ljudi "evakuise". Neko od gostiju mi je prisao i rekao da je unutra velika tuca i da su upaljena svetla i da se nezna ko koga bije. Na tu informaciju pozvao sam, na nasoj frekvenciji, kod 10 za opstu tucu,  i potrcao prema unutrasnjosti diskoteke. Kris i Mark su me pratili ponavljajuci u radio "kod 10" Za njima su potrcali skoro svi iz tima sa ulaza. Kao prvi i najkrupniji, telom sam pravio prolaz za nas kroz gustu maticu ljudi koja bezi iz glavne sobe. . Dok trcim kroz uzan hodnik koji spaja main lobby i main room svetlost rucne lampe osvetljava zabrinuta lica. Video sam i dve uplakane devojke. Sta li se desava unutra? Dok ne dodjem na lice mesta nikad neznam. Jebi ga takav je posao izbacivaca - trcimo tamo odakle ljudi beze. Sam trenutak kada dolazim na mesto dogadjaja je i najjaci adrenalinski sok. Tada kao terminator skaniram situaciju i biram akciju koju cu da primenim. U VIP sekciji ogradjenoj super luksuznim kaucevima poredjanim u obliku potkovice, kao u grotlu crvene majice izmesane sa drugim bojama, probaju da razdvoje masovnu tucu. Ali bas masovnu. Preko 50 gostiju je u akciji. Lete flase, stolovi... Ima nekoliko okrvavljeni lica. Jedan od njih je Bamba, visoki crnac, koji preko dana prodaje namestaj. Preskacuci se preko kauca i stolova, obarajuci skupoceni Dom perinjon prebacujem teziste unapred. Svom tezinom, kao u ragbiju, udaram u tetoviranog Hispanca koji vuce Korija za majicu. Ne ocekujuci bocni napad tetovirani, kao iz katapulta pada preko stolova zajedno sa staklenom ambalazom. Vidim kako ga neko u crvenom udara pesnicom u glavu dok proba da ustane. U istom potezu grabim od pozadi omanjeg crnca koji je zamahivao flasom, Gray Goose votke i opasno ugrozavao besprekorne crne lokne na potiljku sefa obezbedjenja iz Opium Gardena. Dok mu urezujem svoju desnu podlakticu u grlo, levom mu otimam flasu. Iznenadilo me je sto su trojica u crvenim majicama inttervenisali, nesto u smislu:

"Ne njega, on je dobar momak."

"kakav dobar momak? Samo sto nije zveknuo Korija!"

Ali kada je Kori rekao da ga pustim nisam imao izbora. Otetu flasu sam bacio u kantu za djubre. Tu sam napravio kolosalnu gresku. Okrenuo sam ledja tipu kome sam oteo flasu da bih pomogao oko izvodjenja grupice ratobornih. Nesto je puklo! Odjednom svetlo pocinje da bude prejako. Toliko jako da nista nisam video osim fenomenalnog skrin sejvera sa nekim sahovskim poljima. Umesto buke diskoteke cuo sam samo snazno sustanje, kao da sam u blizini vodopada. Prvi konkretan zvuk, koji je uspeo da prodje kroz vodopad je spominjao da je oboren neko iz obezbedjenja:

"Security officer down! Security officer down! Call ambulance!"

Auu. Neko je najebo. Zvuk mi se vratio, a polako dolazi slika. Vidim Korija koji mi kaze da je sve uredu. Sta, koj kurac uredu. Jel si cuo da su oborili nekog....

Polako mi se bistri i slika. Mario mi drzi nesto na potiljku. Vidim da mu nekoliko ljudi dodaju salvete. Jebote pa ja krvarim. Mene su zveknuli. Kaze mario da je crnac, cim sam ga pustio grabnuo drugu flasu i zavitlao je prema meni. Izgleda da je pogodio. On i nekolko drugara se biju sa razredjenim obezbedjenjem. Vidim da imaju iskustva u kafanskim tucama, ali, pokazalo se nedovoljno. Dok im pritrcava Aleks, cujem ga kako govori u mikrofon na njegovom rukavu:


"Jeff, Turn the cameras of. Jeff, I repeat: turn all fucking cameras of". Izgleda da Aleks ima neku ideju.

"Cameras off, sir".

Djule u ljudskom obliku, Aleks ulece u masu od 20 ljudi koji se biju. Udarao je sve redom dok nije dosao crnca koji je baco flasu. Uhvativsi ga za glavu i vrat, odigao ga je, bukvalno pola metra i zajedno sa njim pao prevrnuvsi kauc. Bas kao keceri u namestenim borbama, samo sto je ovo bilo sasvim realno. Na Aleksa se bacaju dva tipa, mislim da su iz Nju Jorka i probaju da ga odvoje od bacaca flase. Ulecem i ja u ljudski uragan i bijem. Valjda pogadjam samo njihove. Primecujem da me, onako krvavog, dosta cudno pogledjuju. Maltene zastanu, a to je meni i potrebno. Bijem, obaram, prelazim na drugog. Verovatno primam udarce, ali ih ne osecam. Manje hrabri izbacivaci grabe oborene i izvode ih napolje. Ne osudjujem ih. Nije ovo za svakog. Delicem oka vidim Mog Marka kako preciznim aperkatom nokautira tipa za glavu veceg od njega. He, he dobro je pobedjujemo. Tuca polako jenjava.




Primecujem bacaca flase sa blago deformisanom facom kako ga presavijenog izvode sa zavrnutim rukama. Pada mi na pamet da je mogao da mi smrska lobanju dzinovskom flasom votke. Ovoga zaboravljam na sopstvena pravila igre.  Kroz guzvu  se dobacujem do isporucioca botle servisa i sutiram ga iz sve snage u lice, udarcem kao sto je to nekada radio golman Pantelic, kada degazira od gola na go. Uz zvuk lubenice koja dodiruje asfalt nakon pada sa devetog sprata po nama je pljasnula crvena tecnost. Kao u jeftinim akcionim filmovima, kada tehnicar za specijalne efekte ne stedi na materijalu. Krv je pljusnula po svima nama. Uplasen od mogucih posledica ulecem u zenski wc da ne bih morao da brinem ko mi je iza ledja. Pod jakim mlazom vode moja crna vojnicka cizma farba u crveno lavabo boje slonove kosti.


Epilog:

Magare se ne zove na svadbu da se veseli nego da nosi. Par nedelja kasnije, sestrinska diskoteka Prive imala je frku u najavi. Neki princ iz neke od oktanskih drzavica je pravio probleme krijuci se iza impozantnih telohranitelja. Kada je njegova drskost dostigla kriticnu masu nije bilo nazad. U pokusaju da izbace naftasa sa svitom doslo je do masovne tuce u kojoj deblji kraj izvlace bliskoistocni gosti. U odlazenju su se najavili da ce da dodju sutradan sa jos telohranitelja pa ce da raznesu diskoteku i prebiti sve u njoj. I eto mene neveselog u pojacanom obezbedjenju na vratima Privea , kao ispomoc. Panciri i pomagaljke me nisu ni malo radovali. Bio sam prvi na udaru. Ali bas prvi. To su one situacije koje se opisuju "jedu mi se govna".

Stojim na prvom stepeniku pazljivo prateci svakog gosta i svaki auto u prolazenju. Ford interceptor, auto koji obicno koriste policajci u civilu, mi je privukao paznju. Iz njega izlazi Sekil O Nil koji je inace policajac serif u rezervi. Sa nekih desetak metara otpozdravlja obezbedjenju. Sumnjajuci da me se seca nisam ni otpozdravio. Proveo sam noc sa njim pre vise od godinu dana. Dok Sek prica sa policajcima koji stoje ispred kluba po redovnoj duznosti, moje kolege iz obezbedjenja komentarisu prilog sa televizije o njegovom angazovanju u policijji.  Nakon par minuta, kao da je znao, Sek prilazi i pozdravlja se sa svim iz obezbedjenja pa i samnom. Mislio sam rutinski:

"Gde si ti covece? Kako ide trening?"

"Je l' si smrsao nesto ili mi se cini?"

"Kazi mi koliko bese puta mozes da gurnes 225 kila..."

"Pa ima na youtube. 15 puta."

"Bravo. Ali bravo. Nisam znao da i ovde radis. Kako je unutra?"

Prilazim mu i upola glasa objasnjavam situaciju

"Brate da sam ja ti ja ne bih ulazio. Imali su frku sinoc i veceras se ocekuje osveta. neki princ sa mnogo velikih telohranitelja ce da dodje da nas bije..."

"Ne seri..." Odgovara Sek diskretno.

"Pa sta mislis sto me doveli ovde?"

Sek klima glavom i nastavlja glasnije:

"Brate dosao sam samo da ti se javim. Umoran sam idem kuci da spavam."

"Aj svako dobro."

Nakon sto je Sek otisao prilazi mi jedan od policajaca koji pricao sa Sekom. Stoji uporedo samnom i pocinje razgovor ne gledajuci u mene.

"Brate opasno si razbio onog u subotu."

"Ne znam o cemu pricas"

"Znamo da si ti... Ali nas boli kurac. Neka ide u Njujork pa nek se bije. Ovde to ne prolazi."

I stvarno volim ovaj Majamski lokal patriotizam i sto se svi znamo. Nije sto smo nasi, ali volim.