Ranko Munitić 1943-2009 part II

Ovaj blog će se izgleda pretvoriti u In memoriam blog.

Video sam da je Srđan Mitrović već posvetio Ranku Munitić svoj tekst. Pa evo da se pridružim.

Ranka Munitića sam prvi put video negde u drugoj polovini 70-ih. Vrlo brzo mi se film uvukao po kod kožu, nisam još imao ni 10 godina. A uz to sam kao dete bio opčinjen emisijama koje dugo traju  - krenu npr. u 8 i šibaju do 11 uveče. Setite se, tada smo imali samo 2 programa TV Beograd i TV Novi Sad, i program je vrlo kratko uveče trajao, ali je zato nešto i vredeo. Najluđi provod mi je bio kad je bio direktan prenos opere iz Milanske Skale, ne pitajte me koje, komentarisao je Dragutin Gostuški (još jedna legenda), ostadoh do iza ponoći pored Tva, na radost roditelja...

Elem, recept film + sedenje do kasno uveče je bio magnet ako se ne varam četvrtkom uveče. TV Zagreb je lansirala serijal posvećen filmu „3-2-1-kreni". Program je vodio koliko se sećam Ivan Hetrich, čovek koji je potpisao „Kuda idu divlje svinje" (koje sam tek 80ih odgledao prvi put - prosto nestvarno da je nešto takvo, i tako dobro, proizvedeno 1971.) i „Kapelske kresove" (šta god mislili o naivnosti literarnog predloška i scenarija, serija je tehnički savršeno urađena. Da ne kažem da nema ko se nije rastužio kad je Dimnjačar poginuo). Raznih je tu gostiju bilo, mislim i neki film da je emitovan nakon emisije, razgovori o filmu, kritičari, neki Peterlec, čovek četvrtaste glave i sitnih očiju je bio, i - Ranko Munitić. Bio sam klinac, i jedino čega se sećam je da mi je prijao njegov glas i pojava. Ta emisija je trajala nekoliko godina, i ne sećam se šta je posle bilo.

Pandan toj emisiji iz TV Beograd u to vreme bilo je TV Oko, valjda se tako zvalo, gde je uz neku filmsku podlogu na početku, nakon filma išla neka diskusija na društvene teme. Domaćin emisije je bio u početku Vojin Dimitrijević, kasnije Aleksandar Spasić, a voditeljka čini mi se Mersiha Čolaković.

Ranko Munitić je nekako sredinom 80ih nestao iz vidokruga, dok se opet nije pojavio sa serijom posvećenom filmskim stvaraocima, rađenom za TV Novi Sad. Veče sa zvezdama. (Tad nisam ni znao da je on pisao scenario za „Oficir sa ružom"). Znalački osmišljena, odmereno vođena, serija je izvlačila maksimum iz sagovornika. Praznik za dušu. Serija je potrajala godinama, mislim da su neke emisije rađene i 2000ih.

Za sve te godine nisam ni imao pojma da se već preselio u Beograd. Dok ga početkom 90ih nisam čuo u sitne sate na Radiju Studio B. Valjda subota na nedelju noć. Nedelja na ponedeljak je išla rokolada sa Jugoslavom Pantelićem, koju nisam slušao zbog Jugoslava fala bogu, nervirao me je poprilično, već zbog dosta dobre muzike. Tada se muzika snimala sa radija! (I šta nam je falilo) Utorak na sredu i Oliška Todorović, to se nije propuštalo.

I vreme je išlo, a Ranko je praktično stalno manje ili više bio tu. A najviše me je razveselila Olja Bećković kada je jednom prilikom pre par godina u Utisak kao jedinog gosta pozvala upravo njega. Svaki put u inače odličnoj Oljinoj emisiji je osveženje kada dovede kao gosta nekog ko nema veze sa politikom. (Kada su političari gosti, emisiju više i ne gledam). Ne znam koji je povod bio da je njega zvala. Pun pogodak. Tako reći obrazovni program nedeljom uveče.

Ranko, hvala na svemu.