PRAVIĆU SE ENGLEZ AKO ME NE VOLITE!!! (VI)

Panoramu prilasku upotpunio je ovog jutra jedan ogroman brod krstarica iz Paname! Jedrenjaci su naspram njega bili igračke. I Dubrovnik je delovao manje a punili i su ga mali brodići prevozeći putnike na kopno. Kakva grdosija! Moja jaca polovina je kupila karte za ostrvo Lopare i imali smo još 30tak minuta do ukrcavanja. Posmatrala sam kako je fenomenalno organizovana posada sa krstarice dočekivala goste na dva mola. Na jednom dolazeće na drugom odlazeće putnike. Imali su šator/tendu da im bude prijatna ladovina dok čekaju čitavih nekoliko sekundi na lifeboat (to me nekako više potseća na spašavanje usled nezgode i nelagodno mi je što ih koriste u normalne svrhe mada što da ne, samo da nemaju tako zloslutnički naziv) i visoko istaknutim zastavama da sa bilo koje tačke mogu da ugledaju gde su im odredišta u slučaju da se izgube.

Ušavši na naš brodić možemo ga i tako nazvati a može biti i malo bolji splav, ne mogu da verujem čemu prisustvujem. Neke ruskinje a možda i čehinje su se gurkale i jedna je završila mom dilberu u krilu. Što uvek meni mora da se desi? Od toliko muškaraca što baš njemu? Kako su neke savremene žene bedne. Ja izuzetno cenim dostojanstvenije. Kako jadan način da se privuče pažnja. No dobro, on ju je i slikao tako da je njegovu pažnju svakako privukla.

Na Loparima ne da je zabranjeno pušenje, tamo je čak i lula zabranjena pa smo to dokumentovali. Ostrvo je divno uređeno i puno je paunova pa mu oni daju rajsku crtu pride.

Hitali smo ka gologuzanima. Hehe uzbuđenje je raslo. Usledio je znak da je zabranjeno fotografisanje. Dobro je! Hehe ubrzo smo ustanovili da je plaža sastavljena iz stepenastih ploča i maltene svaka ploča čini neku vrstu separea. I još da smo među najmlađima među nudistima. Trebalo mi je malo vremena da se skinem. A onda sam se malo zaledila od blama pa sam onda počela da se opuštam. Dobro je što nismo bili na previše prometnom mestu. More je bilo nemirno i korišćeni su uglavnom tuševi. Videli smo pedere sa urezima na leđima i kolenima! I nekog lika koji je fino izgledao i šetkao se potpuno svestan da ga ženske oči promatraju. Al nezaboravni likovi ipak će biti pan japanaca. Oni meni uvek deluju tako mlado. I svakako nemac! Švaler stari. Slučajno je prolazio pored nas kad mu je dilber mu je rekao bonjour a on mu odgovorio. Onda je odšetao pa se opet posle nekog vremena vratio i počeo da priča sa njim na francuskom, onda su prešli čini mi se na nemački da bi na kraju ipak završili sa engleskim. Ne sećam se šta mu je rečeno odakle smo al je bilo fenomenalno što smo se posle nekog vremena obukli i otišli u kafić a posle nekog vremena i on je došao. Čudno je kad nekog upoznaš dok ste goli a onda se sve nekako vrati u totalnu drugačiju dimenziju kad se obučete. Ne sećam se kako smo zaključili da voli dečkiće.

Mislim da je tog dana pala kiša kako smo se vratili i ušli u zelenog zmaja.

Čudno je bilo posle i u gradu. Seli smo na glavno šetalište i pili vino. I ugledali par koji smo videli i u internet kafeu koji igra neku online ili već ne znam kakvu igricu al se beskrajno dobro zabavlja. Gledali smo zgodne devojke i momke. Meni je bio omiljeni neki lik koga smo i pre toga videli u čudnim pantalonama i ne sećam se zašto bila sam ubeđena da je fotograf. On je zapazio neku cicu koja je bila besprekorno građena, sređena, začinjena aristokratskim držanjem. Ja sam sebi bila toliko lepa da moj narcizam odbijao svaku moguću misao za ljubomorisanjem. Videli smo i gospodina koji je mirisao na nekog ko ima brod, ne mirisom koliko stilom i lutajućim pogledom. Kad je ponovo počela kišica grad se odjednom israznio i ostalo je samo blještavo popločano šetalište da se odmara a nama je pružena prava slika kako je tužan grad zimi.

Subota, 01.09.

Ovaj dan je potpuno bio posvećen fotografisanju i obilasku Dubrovnika. Koliko tu ima uličica i neoprepričljivih uglova. Koliko su laži utkali u specijalnu sobu za borce domobranskog rata, upotrebljavali su izraz koji me u trenutku razbesneo a to je pravljenje Velike Srbije. Kad čitate sve te natpise postidite se ko ste a onda shvatite u sledećoj sekundi kako su izvrnuli istinu. I lepo je on rekao, poput umetnika virtuoza izveli su da budu ujedno i žrtve i pobednici rata što je praktično nemoguće. Al ko se od stranaca udubljuje u to šta je a šta nije istinitu? Svakako će poverovati u buljezgariju da su Srbi (a ne Crnogorci) razrušili viševekovni grad a da su oni vrednice sve to brže bolje popravili. Ne kažem da nije bilo al da su preterali jesu bogme. Onda što još više bode oči na pojedinim zgradama okačili su uveličane slike kako je izgledalo kad je bilo pogođeno. Znam da se on neće sa mnom složiti al posle svih preterivanja ko kaže da i ovde nije poradio Photo Shop čisto da još malo unakaze.

Ko šlag na tortu neka prostakusa nije htela da mi proda haljinu. Rekla je da nemaju moj broj. A ja sam moj broj gledala njoj iza ledja. I kad sam joj to i rekla ona je rekla da mi je velika. Njemu se jako svidela njena koleginica pa je on bez obzira na bezobzirnost prema meni počastio dame tako što je kupio majcu. Naravno ja sam to doživela bujicom besa a ko i ne bi. Oni me vređaju a on kod njih pazari. Da je situacija obrnuta ja ne bi kupila pa taman da je ne znam šta. Uf

Sve u svemu ne može se reći da netrpeljivost ne vrca na sve strane. Može se ignorisati al bedno s njihove strane.

Nedelja, 02.09.

Ovoga dana kretali su holanđani a i Džon i Meri.