Političke implikacije pada kursa dinara

by dr GoranChe

Slabljenje domaće monete u poslednjih pola godine za oko petinu svoje vrednosti prema evru, moglo bi biti znatno usporeno u narednom periodu (u poslednja dva meseca dinar se stabilizovao, a početkom aprila blago i ojačao). Treba naglasiti da pad dinara nije izuzetak i da su sve zemlje kontinenta izvan evrozone, praktično izuzevši samo Švajcarsku (čiji je franak u toku prethodne godine ojačao za desetinu a u prva tri meseca ove godine je blago oslabio prema evru, bile suočene sa slabljenjem svojih moneta). Naravno, izuzetak su zemlje sa fisknim režimima kursa ili valutnim odborima, koje su imale znatno smanjivanje deviznih rezervi zbog intenziviranja intervencija na deviznom tržištu. Valute kao rumunski lej, mađarska forinta, ruska rublja, poljska zlota, britanska funta i većina ostalih, izgubile su u poslednjih pola godine između petine i četvrtine svoje vrednosti prema evru (ukrajinska hrivnja prošla je još gore).
Postavlja se pitanje kakve su političke implikacije pada nacionalne valute. Šta kažu svetska iskustva? Prema istraživanju čuvenog američkog ekonomiste Frankela iz 2004 devalvacija, ili tačnije rečeno slabljenje vrednosti nacionalne monete od najmanje 25% godišnje, povećava verovatnoću pada vlade u narednih godinu dana za čak 45%. Bar tako govori analiza koja je obuhvatila 103 zemlje u razvoju u proteklih preko tri decenije, za koje vreme je bilo 188 valutnih krahova. Kada se posmatra polugodišnji period, mogućnost da, sa snažnom depresijacijom valute, padne i vlada je čak dvostruko veća (i iznosi 23%) nego u normalnim okolnostima.
Kako stvari stoje sa ministrima finansija ili guvernerima centralnih banaka? Po svemu sudeći, za njih je depresijacija od preko 25% mnogo kobnija. Naime, verovatnoća da će sačuvati svoj posao u godini posle najmanje tolikog slabljenja nacionalne monete je tek oko dve petine.
Postavlja se pitanje zašto je devalvacija tako opasna po najviše državne zvaničnike? Kako to da je Suharto, dobro poznati indonezijski lider (koji je i sa Brozom ''drugovao''), posle 32 godine velikih političkih izazova pao posle valutne krize? Na kraju, od kolikog je značaja navedena statistika za našu zemlju, odnosno da li kreatori državne politike, posebno ekonomske, teže da stabilizuju kurs dinara iz čisto ekonomskih razloga?
Razloge za političke potrese posle devalvacije treba tražiti u recesiji koja je vrlo čest pratilac devalvacije ali i u nepopularnosti restiktivnih programa (osnovni cilj devalvacije je smanjenje i preusmerenje potrošnje sa čim glasači, svakako, nisu oduševljeni). Pored toga, političari često daju obećanja vezana za održavanje stabilnost kursa čije izneveravanje donosi negativne politčke poene (verovatnoća da će pasti vlada je dva i po puta veća ako je prekršeno dato čvrsto obećanje da neće biti devalvacije).
Prema recentnim procenama američkih stručnjaka, čak 40 sadašnjih vlada u svetu moglo bi da završi mandat pre vremena (u tom spisku je i Srbija, koja sa ostalim državama u regionu spada u grupu zemalja sa visokim rizikom za smenu vladajuće garniture).
Posle Islanda i Letonije, zbog ekonomske krize pala je i vlada u Češkoj i to za vreme predsedavanja EU. Mađarski premijer je podneo ostavku, a klimaju se i vladajuće garniture u Estoniji, Litvaniji, Grčkoj, Belgiji. Nasilne masovne demonstracije (poput onih u Grčkoj i Francuskoj) prete ne malom broju evropskih zemalja.
Prema britanskom analitičkom servisu "Ekonomist intelidžens junit", Srbija se zajedno sa Crnom Gorom, nalazi u grupi zemalja visokog rizika zajedno sa većinom istočnoevropskih država. Srbija je najlošije prošla u nekoliko političkih kriterijuma povezanih sa ugroženošću od političkih nemira: nova i neiskusna država i birokratija, istorija nemira, režim koji nije ni puna demokratija, a ni autokratija (posebno pogodan za nemire), visok nivo nezadovoljstva stanovništva i nizak nivo poverenja u političke institucije.
Određeni domaći ekonomisti, inače oštri kritičari kursne politike, naglašavaju da je konstrukciona greška, napravljena već posle dve, tri godine od početka tranzicije, kada je dozvoljeno da srpska moneta snažno realno ojača, što je oslabilo konkuretnost domaće privrede, snažno povećalo uvoz, gušilo domaću proizvodnju i otežavalo izvoz. Tu se kao bitan faktor navodi i politički motiv, jer je jaka valuta jak audt pred glasačima, koji definitivno ne vole slab dinar, iako se od većine građana može čuti da je dinar napumpan.
Činjenica je da značajno slabljenje dinara u preteklih pola godine (za oko petinu), svakako, nije bilo dobro za imidž vlade koja, pored ostalog, hoće da se pokaže i kao čuvar nacionalne monete. Pošteno je reći da kreatori domaće devizne i monetarne politike imaju vrlo ograničene manevarske mogućnosti. Čini se da će se pokušati da se slabljenje dinara što više uspori, i aranžman sa MMF i reprogram dugova će im znatno olakšati poziciju. Najnovije ekonometrijske studije ukazuju da se sada manje od šestine depresijacije dinara preliva u inflaciju, što upućuje da kurs u situaciji snažno usporene tražnje više nije glavni generator rasta cena.
Dodatna značajna depresijacija za kreatore ekonomske vlasti u Srbiji je neprihvatljiva jer bi bila rizična sa socijalnog aspekta zbog toga što bi se u dramatičnoj meri redukovala apsorpcija domaćeg tržišta (tek naviknutog na viši nivo ponude) i potkopalo bi se poverenje u ekonomsku politiku zemlje.
Interesantno je da se u najnovijem poverljivom izveštaju MMF-a u kaže se da bi istočno i centralno evropske članice EU trebalo da se odreknu svojih valuta i usvoje evro bez da formalno postanu članice Evrozone prethodnim ispunjavanjem strogih uslova. Fond tvrdi da bi takva "evroizacija" bila najbolji način da se reši problem spoljnog duga tih zemlja i obnovi poverenje u njihove posustale valute. Ipak, teško je verovati da je tako nešto realno.  

Slabljenje valuta izabranih zemalja u poslednjih pola godine

izvor: http://www.ecb.int/stats/exchange/eurofxref/html/eurofxref-graph-czk.en.html